"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Да ли ће наша земље додатно регулисати обављање послова ван канцеларије

САМО десетина од укупног броја радника у Србији има могућност да ради од куће, иако би већина послодаваца била спремна да зарад многобројних уштеда и користи, посао организује управо на овај начин.

Фото Depositphotos

Чињеница је, међутим, да многе делатности и послови не могу масовно да пређу на рад на даљину, истиче социолог, др Нада Новаковић, научна сарадница Института друштвених наука у Београду.

Послодавцима, дакле, ови услови више одговарају јер многи сматрају да радници на овај начин добијају већу несигурност, нове трошкове, трку да задрже посао и интензивнији рад. На то се често надовезују проблеми у породици и домаћинству, који највише погађају запослене лошег стамбеног и материјалног стања, са више деце и издржаваних чланова домаћинства и оне који су на рубу друштва - стари и особе без прихода, инвалиди, самохрани родитељи и припадници маргиналних група.

Др Новаковић сматра да је ковид 19 унео прави хаос у наше животе и радне односе, да је измењена сфера рада, али и начин породичног живота. По њој су посебно промене у образовању и здравству вишеструко и трајно деловале на понашање и живот готово свих чланова породице.

- Епидемија је стварна опасност по запослене, али и димна завеса која прикрива заоштрену борбу капиталистичке класе и свих најамних класа и слојева - каже сарадница Института друштвених наука.

Фото Depositphotos

Она наглашава да је ванредно стање, уведено током епидемије ковида 19, у основи прекршило основне одредбе Закона о раду, јер према том пропису, рад од куће је реткост и уговара се између послодавца и радника.

- Послодавац је том приликом обавезан да утврди тачну дужину радног времена, дневни, недељни и годишњи одмор, обезбеди средства за рад, сноси део трошкова и правично плати тај рад. У ванредном стању већина права запосленог су поништена, а послодавац је диктирао услове рада. У нашем случају он је обавезан да буде доступан у свако доба, чиме је радно време постало недефинисано, односно готово целодневно.

Сличног је мишљења и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. Према њеном мишљењу, да би се радило од куће то мора најпре прецизно прописима да се регулише.

- Синдикати су већ тражили од Министарства рада да се позабави овим питањем - каже она. - Проблеми настали у пракси током ванредног стања упућују нас на такав закључак. Садашњи Закон о раду познаје рад ван просторија послодавца, али не и рад од куће.

Фото Depositphotos

Дешавало се, тврди она, да радницима газда није надокнадио трошкове папира или тонера за штампач, да се увече досетио да би требало одрадити неки посао, код многих нису плаћени рачуни за телефон... Све су то на први поглед ситнице, али су врло важне како се не би нарушавала права радника.

- Прво што је неопходно утврдити изменама и допунама Закона о раду је радно време, како се не би дешавало да радни дан траје унедоглед - истиче Савићева. - За запосленог, посао може да буде релаксиран, али само ако се најпре регулишу ови недостаци.

Запослени када не долази у фирму нема ни комуникацију са колегама, не само професионалну, него и приватну. Епидемија је, по мишљењу др Новаковић, брзо, силовито и дугорочно поништила и многобројна права радника, али и људска права уопште - слободу кретања, право на лечење, образовање, рад и живот достојан човека.

- Ако запослени има лоше стамбене услове, а већина их је таквих, децу малог и школског узраста, па и чланове породице о којима се води посебна брига због болести, старости и слично, онда је рад од куће додатни терет - сматра др Новаковић. - Његова продуктивност је доведена у питање, а добици су само на страни послодавца. Он штеди на средствима за превоз, улагањима у чишћење пословног простора, средствима рада (од мобилног телефона, рачунара, до плаћања интернета). Стога је сасвим оправдана иницијатива и захтев радника да им послодавац плаћа део новонасталих трошкова. У Швајцарској је то као плаћање симболичног износа за станарину. У осталим земљама нема сличних решења на делу.

Колико се неке државе озбиљно баве радом од куће показује пример Немачке, која припрема закон којим ће регулисати ово питање. У Србији засад нико не размишља да нешто додатно регулише - ако би поново дошло до увођења ванредног стања, вероватно ће се применити иста, недоречена и непотпуна решења, која смо имали у марту и априлу.

Препоручујемо

Економија

1 0

РАД ОД КУЋЕ СЕ ОСЛАДИО: Истражибање Стартита открило да трећина запослених и после короне не жели да се врати у фирме

04. 09. 2020. у 17:14

Економија

6 0

ПРЕГОВОРИ ПОСЛОДАВАЦА И СИНДИКАТА: Без договора о минималцу

09. 09. 2020. у 07:39

Економија

0 0

СРПСКИ БИЗНИС ПРКОСИ КОРОНИ: За шест месеци регистровано 6.313 више фирми и предузетника, а ево које општине предњаче

04. 09. 2020. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације