НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Од руског гаса нема јефтинијег

РУСКИ гас је неприкосновен и тренутно не постоји јефтинија алтернатива од њега.

Фото Илустрација В. Н.

То је економски аспект приче о енергетском снабдевању Србије. С друге стране, диверзификација извора снабдевања енергијом, коју Запад тражи од наше земље, представља политичку меру. Такав захтев америчке администрације дефинисан је кроз тачку осам недавно потписаног Вашингтонског споразума. Конкретније, САД су желеле да се више пребацимо на амерички ЛНГ - течни гас. Председник Александар Вучић је истакао да је успео из споразума да избаци ту обавезу и нагласио да Србија сигурно неће куповати скупљи плави енергент, већ најповољнији на тржишту.

Ово је геополитичка битка на европском континенту у којој су главни ривали САД и Русија. У тој утакмици "Гаспром" бележи стални пораст испорука, а велике европске компаније са њим граде и деле гасоводе, јер им се исплати. Русија је постала други највећи снабдевач европског тржишта и када је у питању ЛНГ, јер је међу најјефтинијим на свету. Срећко Ђукић, бивши дипломата и познавалац гасних прилика на глобалном тржишту, објашњава, за "Новости", да САД желе да Европа смањи зависност од руског гаса из цеви.

Стручњаци истичу да тренутно не постоји никаква могућност да наша земља набавља било који други гас осим руског, а у перспективи се очекује да ћемо имати инфраструктуру за допремање течног гаса, али је он сада на тржишту скупљи. Србија купује плави енергент од Русије, и он до нас стиже само једном трасом, преко Украјине и Мађарске. Када се говори о могућим алтернативним изворима снабдевања гасом, многи енергетски стручњаци сматрају да је реално да ће Србија у скоријој будућности моћи да набавља ЛНГ са плутајућег терминала у грчкој луци у Александрополису, који би, према најавама, требало да буде завршен крајем 2022. године. То ће омогућити интерконектор Ниш-Софија, на који се наставља гасовод који граде Грчка и Бугарска, а који је повезан са овим ЛНГ терминалом. Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић недавно је казао да се градња српске деонице ове конекције са Бугарском могла да буде завршена до 2022. године. Он је истакао да је Србија на терминалу у Александрополису резервисала 500 милиона кубних метара ЛНГ-а.

У јавности је представљено да ће се одатле набављати искључиво амерички течни гас, али Ђукић наводи да ће Србија моћи да га купује од свих земаља које га ту буду допремале и продавале по конкурентим ценама.

- Снабдевање ЛНГ-ом из луке у Александрополису је реална опција за Србију и перспектива када се говори о диверзификацији - наглашава Ђукић. - Некада је ЛНГ био два пута скупљи, али сада је конкурентан. Како се повећава понуда, пада цена. У просеку је око 50 одсто скупљи од гаса из цеви. Његова цена се формира на спот-тржишту, па су и варирања велика.

С друге стране, Војислав Вулетић, из Удружења за гас, сматра да ће то постати реалност тек за деценију.

- Тог терминала још нема, а и када се изгради, ништа не значи ако нема гаса - истиче Вулетић за наш лист. - И Пољаци су изградили терминал, па су добили један танкер од Американаца. Производни капацитет америчког ЛНГ-а задовољава око 10 одсто укупне европске годишње потрошње гаса. Највећи произвођач течног гаса је Катар, али 90 одсто своје производње продаје Кини, Јужној Кореји и Јапану.

Он указује да је једино реалан "балкански ток", односно други крак "Турског тока", којим ће руски гас, преко Бугарске, стизати до Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације