РЕГИОНАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ: Више од половине потрошача у Србији сматра да је биометријско плаћање брже и једноставније од употребе лозинки

Готово 50 одсто потрошача у Србији сматра биометријску идентификацију бржим и једноставнијим решењем од употребе лозинки приликом потврђивања мобилних плаћања, показује регионално истраживање компаније Виса, спроведено у оквиру кампање „У корак са дигиталном будућношћу“1.

Промо

Истовремено, већина верује да је сигурност једна од главних предности биометрије, а чак 58 одсто испитаника истакло је очитавање отиска прста као безбеднију методу у поређењу са осталим начинима аутентификације.

Системи последње генерације, они најсавременији, могу да пруже идентификацију тродимензионалног модела лица, препознавање распореда вена, анализу ДНК структуре, детекцију мириса и специфичних хемијских својстава коже за сваког човека током плаћања. Међутим, од свих биометријских опција, грађани Србије најбоље су упознати са препознавањем лица (59 одсто) и очитавањем отиска прста (57 одсто).

Више од половине наводи да познаје методе скенирања ока и препознавање гласа, док је највећа непознаница идентификација на основу распореда вена (70 одсто корисника картица никада није чуло за ову могућност).

Број редовних корисника биометријских плаћања у Србији и даље је веома низак. Десет одсто испитаника је рекло да редовно користи отисак прста приликом плаћања, али је употреба осталих опција готово занемарљива.

Када је реч о традиционалним начинима аутентификације, укључујући употребу лозинки, 33 одсто испитаника навело је да има сумње у погледу сигурности приликом њиховог уноса. Готово 60 одсто потрошача, притом, користи различите варијанте за своје дигиталне сервисе, док свега 14 одсто употребљава исту лозинку за сваки од налога. Око 44 одсто грађана сматра фрустрирајућим то што понекад не може да се сети своје лозинке или ПИН кода због чега мора да мења картицу, губи време, одлази у банку и слично.

У исто време, сваки седми потрошач у Србији је у неком тренутку одустао од интернет куповине зато што је заборавио своју шифру за кориснички налог у онлине продавници, а сваки десети зато што му није стигла једнократна лозинка од банке путем СМС-а. Проблем и тешкоћу често представља и логовање на онлине налоге из техничких разлога. Један од ефикасних начина да се превазиђу ови недостаци јесте примена биометријске технологије, која потрошачима омогућава да једноставније и брже реализују набавку жељених артикала.

Све то води до податка из истраживања према коме сваки трећи потрошач као главну погодност примене биометрије наводи и чињеницу да не постоји могућност губљења или заборављања лозинки или ПИН кодова. Уколико се изгуби мобилни телефон или компјутер, подаци су заштићени и не могу бити неовлашћено употребљени, свесна је четвртина испитаника.

Корисници картица у Србији имају веће поверење у биометријска плаћања уколико им ту опцију нуде банке или издавачи картица, највише из разлога што су сигурнији да ће њихови подаци на тај начин бити заштићенији.

Као недостатак, истиче се бојазан да ова технологија неће успешно да функционише, као и мањак комфора приликом коришћења биометрије на јавним местима.

"Верујем да ће биометрија постати стандард у мобилним плац́ањима. Компаније широм света вец́ почињу да користе технологије попут скенирања отиска прста и препознавања лица, а колика је њихова учесталост говори и податак да се годишње преузима 770 милиона апликација биометријске аутентификације. Технологија доноси не само погодност, вец́ и нови облик безбедности и провере идентитета. У региону ц́е бити занимљиво видети како ће потрошачи да прихвате овакве предности приликом мобилних плац́ања. Виса је вец́ започела да примењује биометрију у Србији. Будућност нам отвара све више могућности како се нове апликације појављују на тржишту", рекао је Владимир Ђорђевић, генерални директор компаније Виса за Југоисточну Европу.

Да биометрија има велики потенцијал у Србији потврђује и чињеница да је 41 одсто потрошача исказало интересовање да у будућности користи модерне технологије приликом потврђивања дигиталних плаћања.

Најбоље резултате по овом питању у региону бележи Северна Македонија, где је 70 одсто купаца изразило жељу да у наредном периоду примењује методу отиска прста за аутентификацију током плаћања. У Босни и Херцеговини је то 37 одсто, а у Црној Гори 39 одсто потрошача.

Виса је посвећена пружању подршке привредама које су погођене пандемијом и жели да им својом експертизом, анализом података и производима омогући да што пре стану на ноге. Светски лидер у дигиталним плаћањима спровео је регионално истраживање о бесконтактном плаћању, е-трговини и употреби биометрије како би упознао јавност са новитетима у потрошачким навикама и на тај начин помогао предузећима приликом доношења важних одлука.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације