КОЛИКО ВРЕДЕ НЕПЛАЋЕНИ ПОСЛОВИ: Женама ни "хвала" за рад у кући вредан 546 евра
ЖЕНА у Србији, од 12 месеци у години, готово читав један месец проведе у кувању, прању, пеглању, чишћењу и бризи о другим члановима породице.
На неплаћени рад у Србији "иде" чак 21,5 одсто националног бруто друштвеног производа, док је у развијеним земљама он између седам и девет процената. У тим земљама су припаднице лепшег пола поштеђене пегле и усисивача и уместо њих послове обављају кућне помоћнице или специјализовани сервиси.
Да им ни партнери баш не прискачу много у помоћ, говори и податак да даме у Србији дупло више времена троше на бригу о домаћинству и његовим члановима него мушкарци. Док они издвоје једва два сата, њихове лепше половине утроше - четири. Брига о деци и о старијим болесним или зависним члановима породице је, такође, параметар који је између две националне студије о утрошку времена драстично порастао и то за готово 1,5 сати на штету наших дама.
РОДНА анализа економске вредности неплаћених послова у области старања, спроведена у оквиру пројекта "Родно одговорно управљање - прерасподела неплаћеног рада", који су недавно заједнички реализовали Координационо тело за родну равноправност Владе Србије и Канцеларија Уједињених нација Women, имала је за циљ да израчуна невидљиви допринос неплаћених послова у бруто домаћем производу и расту Србије. Детаљно су прегледани родни обрасци расподеле времена за плаћени и неплаћени рад и активности које се не односе на рад и додељена је монетарна вредност различитим активностима рада у друштву и домаћинствима.
- Та монетарна вредност утврђена је коришћењем просечне зараде која би се исплатила уколико би домаћинство унајмило специјализованог радника, на пример, кувара, медицинску сестру, учитеља - кажу у Координационом телу за родну равноправност.
УГРОЖЕНИЈЕ И У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ
ПРИПАДНИЦЕ лепшег пола чине већину запослених у систему здравствене и социјалне заштите (чак 70 одсто здравствених радника на светском нивоу), запослене су и у трговинским ланцима и другим услужним делатностима и самим тим су у већем ризику да се разболе. С друге стране, оне су и под већом претњом од партнерског и насиља у породици, и то је раст који се на глобалном нивоу бележи за око 30 одсто.
ПРЕМА њиховом објашњењу, време које жене и мушкарци проведу радећи неплаћене послове старања у домаћинству познато је захваљујући истраживању које је Републички завод за статистику спровео 2010. и 2015. године. Овим пословима додељена је монетарна вредност множењем датог времена и просечне нето зараде према делатности, водећи притом рачуна о типу посла који је урађен. На тај начин се дошло до износа од 546 евра, који је нето вредност коју би жена која је радила неплаћене послове могла да стави у џеп да је била на тржишту и да је за њих плаћена.
- Утврђена сума односи се на период од месец дана и не обухвата плату коју жене зарађују својим радним ангажовањем на послу - кажу наши саговорници. - Откривањем количине неплаћеног рада омогућавамо сагледавање обима и суштине присутних неједнакости између мушкараца и жена у расподели времена, активности, економских ресурса и друштвене одговорности. Стога је циљ ове анализе да се неплаћени рад препозна и вреднује кроз обезбеђивање адекватних јавних услуга, инфраструктуре и политике социјалне заштите, те кроз промовисање заједничке одговорности у домаћинству и породици.
Како наводе у Координационом телу, на овај начин би требало да се успостави равноправнија расподела одговорности за неплаћени рад и за бригу о члановима породице између жена и мушкараца. Његовом адекватнијом прерасподелом даме би добиле више слободног времена за активности које би побољшале квалитет њиховог живота - од стручног усавршавања, адекватног запошљавања, до слободног времена за хобије, спорт, културне или друге друштвене активности.
ОСВЕШЋИВАЊЕ друштва о обиму неплаћеног рада доводи до постепеног превазилажења неједнакости која постоји када је у питању неплаћени рад, који се до сада није ни сагледавао на одговарајући начин јер нису постојали егзактни подаци који га вреднују, а које нам ова анализа даје.
Жене су се налазиле у неповољнијем положају у односу на мушкарце и пре наступања пандемијске кризе, а она је додатно негативно утицала на постојећи јаз у родној равноправности. Разлози за то су бројни, пре свега њима је теже да организују рад од куће, јер их тамо чекају бројне обавезе око одржавања домаћинства, бриге и помоћи деци која не иду у школу, старијим члановима домаћинства...
- Жене углавном раде и слабије плаћене послове, у "сивој зони", па чешће остају без посла у ситуацији кризе и без извора прихода - кажу истраживачи.
РАВНОПРАВНИ САМО У КУПОВИНИ
ПОСАО у коме су мушкарци и жене достигли равноправност је засад само куповина, у којој дневно проведу по 20 минута. А једина активност којом се мушкарци баве више од жена јесте поправка и реновирање куће, баштованство и брига о кућним љубимцима - 45 минута дневно. Жене се овим пословима баве свега 14 минута на дневном нивоу.
Да ли због васпитања или средине, већина припадница лепшег пола у Србији прихвата послове у домаћинству и не размишља о томе да би то ангажовање неко требало да плати. За социолога Драгана Крстића, такав став жена је заснован на традицији српског друштва у коме је мајка она која брине о кући и деци, а отац доноси новац.
- И сада, у 21. веку, у многим нашим срединама постоји подела на мушке и женске послове - каже Крстић. - Тако је у неким породицама срамота да тата кува ручак или спреми вечеру, а о пеглању и прању веша и да не говоримо. Мужевност се код њих мери одбијањем женских послова.
Он наводи да постоје социолошка истраживања која су се бавила тиме да ли оба пола подједнако примећују, рецимо, неред у кући. Установљено је да и једнима и другима он подједнако смета, само су мушкарци мање друштвено условљени да га почисте:
- Такође, ако је жена на послу, а ми рецимо упаднемо у стан њеног партнера и затекнемо неред, већина неће њега окривити за такво стање, већ жену, без обзира на то што она реално није била у могућности да га почисти.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (16)