АКО НЕ ИСКОРИСТИТЕ ШАНСУ МОРАЋЕТЕ ДА УВОЗИТЕ ЛИТИЈУМ: Маркус Вирц председник највећег немачког индустријског удружења VDMA Mining & Minerals

СРБИЈА је много богатија природним ресурсима, укључујући критичне минералне сировине као што је литијум, у односу на Немачку. Код нас постоји један пројекат за експлоатацију овог минерала "Зинвалд", у близини Дрездена.

Др Маркус Вирц

Немачка жели да се тај рудник отвори што пре и улажу се напори да се то оствари. Али, сам процес добијања дозвола и одобрења траје, тако да ако све буде ишло по плану може се очекивати да ће рудник бити активан за две године. Литијум се све више препознаје као сировина будућности због своје централне улоге у складиштењу обновљиве енергије и производњи електричних возила. То отвара велике прилике, али захтева и пажљиво управљање ресурсима и поштовање строгих еколошких и безбедносних стандарда.

Ово у разговору за "Новости" каже др Маркус Вирц, председник највећег немачког индустријског удружења за машиноградњу и машинска постројења VDMA Mining & Minerals, који је недавно учествовао на трећој међународној конференцији лидера из области екологије и пословања "Look up 2024: Зелена транзиција и пета индустријска револуција". Овај догађај је у Сава центру окупио државне званичнике из Србије, еминентне стручњаке из света и наше земље, професоре са престижних светских универзитета, као и представнике домаће индустрије.

Наша земља поседује једно од највећих налазишта литијума у Европи. Међутим, пројекат "Јадар" наилази на отпор дела јавности. Има политизације, али и бојазни грађана да ће бити уништена животна средина. Ситуација у друштву око овог питања је толико заоштрена да нема могућност да се води рационална дебата. Каква је пракса у Немачкој и у развијеним земљама, на који начин се за пројекте попут ових обезбеђују гаранције да ће бити реализован у складу са највишим стандардима и да ће утицај на животну средину бити сведен на минимум?

- Критички поглед је добра ствар, али није добро ако је он ирационалан. Дебата је неопходна, и треба да постоји сучељавање различитих ставова, али они треба да буду рационални, и засновани на чињеницама. Као члан делегације коју су чинили немачки угледни научници, стручњаци и универзитетски професори, имао сам прилику да се упознам са студијама компаније "Рио Тинто" о утицају рудника на животну средину. Не знам ниједан други рударски пројекат на међународном нивоу који је обезбедио толико детаљних, дубинских истраживања и анализа и објавио их. Ово су најбоља и најтемељнија која сам видео. Тако да је једино могуће да дођете до закључка ако погледате резултате тих истраживања. Опозицији или противницима пројекта препоручујем да погледају објављене студије и испитају све доступне податке, да се консултују и са независним међународним стручњацима. Ово је познат пројекат на глобалном нивоу и у њега имају увид и експерти ван Србије. Неопходна је отворена комуникација, а ја сам разумео да "Рио Тинто" то ради. То је глобална компанија, која се суочава са сличним недоумицама на другим пројектима широм света. Али дугогодишње искуство које ја и моје удружење имамо у сарадњи са "Рио Тинтом" је позитивно. Такође, немачко искуство показује да ако рударска компанија уради "домаћи задатак", односно све потребне анализе и истраживања, са пројектом мора да се крене даље, јер иначе пропуштате прилике. Србија сада има велику шансу, ако је не искористи и не почне са производњом сировине, притисак је толико велики, да ће морати да је увози из других земаља.

Фото: Схутерстоцк

Какав је однос немачке јавности према отварању рудника литијума "Зинвалд"?

- Јавност у Немачкој генерално има критички поглед на рударство, а отпор потиче још из седамдесетих година 20. века и ја сматрам да је такав однос добра ствар, ако је рационалан. Сада су се променили начини извођења рударских активности у поређењу са тим периодом и јавност увиђа колико је отварање рудника значајно за Немачку, за креирање нових радних места и за читав тај регион који економски није јак. Рудник ће донети привредни напредак. Такође, то је стратешки важно за Немачку да би ишла у корак са светом. Сада економија не стоји добро, пада запосленост зато што нам недостаје таква индустрија која доноси квалификоване, високоплаћене послове.

Србија је потписала Меморандум о разумевању о стратешком партнерству са ЕУ у области критичних минералних сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила. С обзиром на то да ЕУ захтева одрживост ланаца снабдевања, праћење ресурса и њихових метода екстракције, да ли то представља још један вид гаранције да ће копање и прерада литијума у Србији бити под лупом ЕУ и да ће компанија морати да примени најбоље праксе за заштиту животне средине?

- Апсолутно. ЕУ има изузетно високе стандарде, можда највише у свету и важно је за Србију да учествује и сарађује са ЕУ и да се угледа на њено искуство и да примењује европску регулативу. Уколико се држи тих стандарда, моћи ће да извози не само у Европу, већ и широм света. Србија, богата природним ресурсима, нуди изванредне могућности за развој литијумских лежишта, која су од суштинског значаја за глобална тржишта, посебно у контексту производње батерија за електрична возила. Такође, немачка рударска индустрија, са својим богатим искуством у истраживању и развоју, може да понуди иновативна решења, која не само да чине рударство ефикасним, већ и осигуравају усклађеност са потребним стандардима за модерно вађење и прераду ресурса.

М-50 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације