МАРИНКОВИЋ: Примена AI решења у Србији је на почетку, али се изазови могу превазићи

ДИРЕКТОР компаније АСЕЕ у Србији Александар Маринковић истакао је на конференцији "Innovate with Data" да је примена решења вештачке интелигенције (AI) у пословању компанија у нашој земљи тек у зачетку и да су непознавање технологије, недовољан степен дигитализације, трошкови имплементације, као и недостатак стручног кадра међу основним препрекама за већи степен имплементације AI софтвера.

Foto: Dalibor Danilović

Коментаришући податке Евростата да је само осам одсто компанија у Европи користило вештачку интелигенцију у свом пословању у 2023. години, као и да је Србија тек на процењених два посто примене, Маринковић је објаснио да држава има проактиван став према усвајању вештачке интелигенције на националном нивоу, али да се сам развој AI технологије одвија знатно брже, па је природно да је темпо имплементације спорији.

- Квалификована радна снага са специфичним вештинама у области вештачке интелигенције је још увек ограничена. Образовни систем и тржиште рада не производе довољан број стручњака у овој области, што успорава усвајање. За мале и средње компаније увођење вештачке интелигенције захтева и значајне ресурсе, који подразумевају набавку потребне опреме, развој софтвера, али и инвестирање у едукацију запослених. Многе фирме немају могућност да улажу у ове технологије без подршке или субвенција -  рекао је Мринковић.

Он је у изјави за Танјуг подсетио и да је за увођење система вештачке интелигенције неопходна претходна консолидација података и њихово премештање на модерне платформе на којима је могуће вршити обраду.

- На пример, АСЕЕ послује у Сједињеним Државама, Бразилу, Аустрији, Србији и свуда трошимо 80 одсто времена на припрему података, док само 20 одсто одлази на имплементацију AI модела. У том погледу, проблеми на западу нису ништа другачији од оних код нас. Предност на тржишту остварују само оне компаније које препознају да AI није нешто што је 'добро имати', већ кључна вредност која их разликује од конкуренције -  рекао је Маринковић.

Он је истакао да једно од решења за смањење високих трошкова инвестирања у AI за мале и средње компаније може бити коришћење "cloud" технологија и AI као услуге (AI-as-a-Service), чиме се елиминише потреба за великим улагањима у интерну инфраструктуру и стручност.

Такође је додао да партнерства са већим компанијама омогућавају поделу трошкова и олакшавају имплементацију напредних технологија, као и да различите субвенције и ЕУ фондови могу додатно помоћи у превазилажењу финансијских препрека, уз едукацију која ће компанијама омогућити да препознају предности AI у својој индустрији.

Маринковић сматра да највеће могућности за побољшање пословања уз примену AI решења у већини организација и индустрија леже у унапређењу ефикасности и брзине пословних процеса, унапређењу корисничког искуства, доношењу бољих одлука на основу података, као и повећању степена иновативности и безбедности.

- Технологија заснована на вештачкој интелигенцији нуди широке могућности за постизање оваквих циљева кроз аутоматизацију пословних процеса, персонализацију корисничког искуства, даљи развој корисничке подршке, системе за препоруку који користе AI за анализу понашања корисника ради даљег креирања персонализованих понуда, као и за доношење одлука заснованих на подацима и унапређење сајбер безбедности, која у високодигитализованим друштвима представља све већи изазов - навео је Маринковић.

Као примере успешне примене AI решења навео је интерно пословање компаније АСЕЕ кроз имплементацију AI модела у корисничким центрима, чиме је олакшано пословање и повећано задовољство клијената, као и повећање стопе конверзије код клијената у домену електронске трговине са два на 12 одсто.

Говорећи о регулативи у домену вештачке интелигенције, Маринковић је нагласио велики значај недавно усвојеног европског Закона о вештачкој интелигенцији, који настоји да успостави баланс између незаустављивих технолошких иновација и заштите основних права грађана.

- Предвиђеним мерама гарантују се безбедност и основна грађанска права када је у питању вештачка интелигенција, док се истовремено омогућава њена даља интеграција, инвестирање у нове технологије и примена иновација. Закон има приступ заснован на ризику, што значи да различите примене AI подлежу различитим нивоима регулације, од неприхватљивог до минималног. Веома је важна и чињеница да ова регулатива санкционише све употребе AI са доминантно неповољним аспектима - рекао је Маринковић.

Он је додао да закон има и екстратериторијалну примену и да је његовим усвајањем практично и постављен глобални стандард за етичку употребу AI технологије, што је значајно у светским оквирима.

Као препоруке за даљи развој AI индустрије у Србији, Маринковић је за Танјуг истакао важност даљег развоја дигиталне инфраструктуре у виду 5Г мреже и подршку образовању и развоју кадрова, као начин за превазилажење изазова недостатка квалификоване радне снаге.

- Потребно је наставити са прилагођавањем образовних програма у средњим школама и на факултетима потребама растуће IT индустрије и увести још више курсева из програмирања, вештачке интелигенције, сајбер безбедности и других релевантних области. Такође је неопходно проширити програме преквалификације за оне који желе да пређу у IT сектор како бисмо обухватили већи број људи и понудили подршку за различите IT области -  закључио је Маринковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације