НУДЕ "МИТО" ДА НАЂУ РАДНИКЕ: Трговински ланци се утркују ко ће више да плати ономе ко им доведе продавце

У Србији се појавило ново занимање - ловац на продавце, са загарантованом сумом за сваког приведеног "регрута"! Јер, у продавницама, киосцима и пекарама влада "суша" - нема ко да продаје, нема ко да слаже робу на полицама и услужује купце, а трговински ланци се утркују ко ће више да плати ономе ко им доведе радника. Нуде бонусе, награде, па чак и кеш ономе ко доведе некога ко би радио.

И.Д.С.

Такву понуду смо пронашли чак, и у нашем поштанском сандучету: "Препоручи нам кандидате за позиције касир продавац, продавац на одељењу деликатеса, пекаре и гастро. За сваку успешну препоруку примљену у радни однос - 30.000 динара!"

- Више се исплати да постанеш регрутер него да идеш да радиш - као за себе говори комшија док закључава поштанско сандуче, а онда се окреће према нама и пита:

- Знаш ли неког ко би волео да ради на каси? Можда неки рођак који воли да броји паре или ужива да се свађа са муштеријама?

Зашто продавац није атрактивно занимање, питали смо Милоша Туринског из "Инфостуда":

- Многи радници одустају чим схвате да посао продавца није само "скенирај робу, осмехни се и наплати", већ "носи тешке гајбице и велике кутије"... Наизглед је то лак посао, а у ствари је тежак - физички. У било ком трговинском ланцу од касира се не захтева да само наплаћује купљену робу, већ и да ради на пријему производа, сортирању, куцању бар кодова. Од кад недостају радници, посао продавца је постао свеобухватан. А, често имају само један слободан дан недељно.

Фото Ж. Кнежевић

Турински каже да у сектору трговине нису сјајни услови за раднике:

- Просечна плата на нивоу целе Србије је око 70.000 динара. У појединим објектима продавци раде за минималац, а најчешће примају око 60.000 динара месечно. Има, додуше, специјализованих продавница које нуде и много више од просека. Али, није битна само плата, већ и услови рада. У области трговине највише се траже радници, али је и највећи одлив запослених. Услови рада често диктирају то да људи лако сами напуштају послове. Увек је постојала награда за препоруку радника. Почело је у ИТ сектору због недостатка стручног кадра, а сад се прелило у трговине. Послодавци су применили тај метод да виде да ли могу да мотивишу људе да преко њих дођу до потенцијаних радника, до којих је тешко доћи.

Foto: I. Marinković

Недостатак продаваца погађа и купце. Често се чује питање: "Зашто ради само једна каса?" и "Зашто су рафови празни?", када је јасно да нема ко да их пуни. За куповину хлеба, млека, основних намирница потребни су челични живци јер се редови за плаћање протегну до краја продавнице - као да је највећа распродаја на свету. Док из даљине гледају у усамљеног продавца окруженог касама које се не користе, па у сат, купци се двоуме да ли да одустану или да следећи пут понесу књигу, или - да једноставно почну да живе у продавници.

- Некад је било мање продавница, а више продаваца који су познавали сталне муштерије - говори нам пензионер Милан Недељковић. - Дешавало се да ми пре него што кажем "добро јутро" већ пакују оно што стално купујем. Продавци су некад били срдачни, а продавнице центри друштвеног живота. А сад - срећан си ако угледаш "домаћина" да ти дохвати нешто са високе полице. Ред је довољно дуг да често прођем кроз све фазе живота, од детињства до пензије. А, у појединим продавницама будућност је већ дошла: сами откуцавамо робу и плаћамо је картицама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације