ТРИ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ У ПООДМАКЛОЈ ФАЗИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ РУДНИКА ЛИТИЈУМА, НЕКЕ И ГИГАФАБРИКА БАТЕРИЈА: Француски рудник на месту 350 извора воде

У РАСПРАВАМА око тога да ли Србија треба да искористи своје литијумско богатство често чујемо "аргумент" да ниједна европска земља то не планира, што не може бити даље од истине.

Фото Рио Тинто архива

Европска унија по убрзаној процедури одобрава развој литијумских пројеката за експлоатацију критичних сировина, чак и у зонама заштите природе које носе ознаку "Натура 2000" како би задовољила растуће потребе за критичним сировинама које су неопходне за зелену транзицију.

У октобру 2022. године, француска рударска компанија "Имерис" представила је пројекат ЕМИЛИ за експлоатацију великих резерви литијума које су пронађене у некадашњем руднику каолина Бовоар (Beauvoir) у региону Алије.

Пројекат, који има за циљ да буде одржив и локално усмерен, добио је подршку владе на највишем нивоу, што одражава уверење да се литијумски пројекти могу развијати уз поштовање највиших стандарда заштите животне средине и биодиверзитета.

Наиме, копови рудника Бовоар се налазе поред пространих букових шума које су део мреже "Натура 2000" и дом су бројних угрожених врста. У јулу је ЕМИЛИ добио статус пројекта од националног интереса, а то значи убрзање процедура за реализацију и интензивнији развој зелене индустрије која се развија управо на "белом злату".

Рудник литијума и гигафабрике литијумских батерија у северној регији Одфранс чине окосницу владине стратегије зелене реиндустријализације. Председник Француске Емануел Макрон најављује да ће у наредној деценији у овој регији, популарно названој Долина батерија, бити отворено 20.000 директних радних места и исто толико индиректних.

Министар финансија Бруно ле Мер изјавио да ће рудник литијума допринети циљу Француске да до 2030. године произведе два милиона електричних возила и драстично смањи потребу за увозом литијума.

Фото Рио Тинто архива

Према подацима компаније "Имерис", циљ је да се до 2028. године производи 34.000 тона литијум хидроксида годишње, што је довољно за око 700.000 електричних возила годишње. То овај пројекат чини мање перспективним од "Јадра", који годишње може да обезбеди литијум за милион возила.

Представници зелених странака из региона брзо су се заинтересовали за пројекат и организовали посету Бовоару. Они су свесни да је литијум кључан за складиштење обновљиве енергије и да би овај пројекат омогућио Француској и ЕУ да ојачају своју енергетску сувереност.

Међутим, имају и своје црвене линије и најављују да ће будно пратити управљање водама с обзиром на то да је у питању регија са 350 евидентираних извора. Процењују да ће за рад рудника бити потребно два милиона кубних метара воде, што је еквивалент годишњој потрошњи 26.000 становника. Компанија "Имерис" је најавила да ће спровести студије утицаја на животну средину.

Супротно ономе што преносе домаћи медији - да се литијум експлоатише само у пустим, ненасељеним пределима - први европски рудник литијума могао би да буде отворен у Аустрији, у живописним алпским пределима, где су доминантне старе четинарске шуме. Компанија "Критикал металс корп" развија пројекат "Волфсберг", који обухвата рудник са подземном експлоатацијом.

То је уједно и први рудник литијума у ЕУ који је добио све потребне дозволе и то на неодређено време. Јужније, на северу Португалије, развија се још један литијумски пројекат у зони заштићене природе.

Британска компанија Savannah Resources добила је позитивну процену утицаја на животну средину, што јој омогућава да започну радове на пројекту Barroso Lithium на 590 хектара у северној регији Барозо. Будући рудник се налази на подручју где се мештани традиционално баве пољопривредом и пчеларством и обухвата део Националног парка Пенеда-Герес и мреже "Натура 2000".

И влада Португалије третира будући рудник литијума, који је за разлику од Јадра, надземна операција, као пројекат од националног интереса. Очекује да ће донети индиректне и директне користи локалном становништву и показати да је у Европи у 21. веку могуће одрживо рударство, по највишим стандардима и у корист локалног становништва. Европи се не жури да обезбеди из сопствених депозита само литијум, већ и остале критичне сировине које су потребне за енергетску транзицију.

У прилог томе говори и чињеница да је Talga Group добила дозволу за рудник графита Нунасваара у Шведској који се налази у срцу зоне са ознаком "Натура 2000", након што је суд одбацио жалбе противника пројекта. ЕУ мрежа "Натура 2000" је такође дала одобрење за развој пројекта.

Овакви примери недвосмислено указују да је одрживо управљање могуће, као и да се операције сличне "Јадру" развијају широм европског континента.

М-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације