РУДНИК ЛИТИЈУМА НЕЋЕ УГРОЗИТИ ВОДЕ: Стручњаци демантују опоненте пројекта

ГРАЂАНИ Србије интензивно се застрашују, посебно на друштвеним мрежама, непровереним информацијама како ће отпад из потенцијалног рудника литијума у Јадру имати девастирајуће последице по животну средину, воду, ваздух и земљиште.

Фото: Промо

Лажне вести од тога да компанија Рио Тинто нема план за одлагање отпада, да се неће поштовати стандарди, да ће бити угрожени извори пијаће воде, до застрашивања грађана да ће у отпаду бити великих количина сумпорне киселине, шире се без икакве провере и одговорности, у чему неретко учествују и особе које се у јавности представљају као стручњаци.   

Нацрти Студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“, које је компанија самоиницијативно објавила како би омогућила јавности да добије увид у потенцијалне утицаје пројекта на животну средину и мере за њихово ублажавање, показују да се Пројекат „Јадар“ може реализовати безбедно, уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине. Нацрти студија, који су засновани на истраживањима која је спровело више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета, о утицају на животну средину Пројекта „Јадар“ састоје се од три засебне, међузависне и повезане студије о утицају подземног рудника, постројења за прераду на површини и депоније индустријског отпада. Управо Нацрти Студија показују да би се управљање отпадом у оквиру Пројекта „Јадар“ вршило на безбедан начин, у складу са највишим стандардима Републике Србије и Европске уније.

• Суви отпад

Један од примера савремене технологије која би била први пут примењена у Србији, а која се увелико примењује у свету, јесте сушење отпада који се добија филтрирањем, притиском и сушењем у ротационој пећи. Суви отпад повећава стабилност депоније и  онемогућава загађивање подземних вода. Сумпорне киселине ни у траговима не би било у отпаду.
Предвиђено је да се до 50% отпада искористи за запуњавање подземних тунела у руднику, чиме је преполовљена укупна површина коју би депонија заузимала. Истражују се и додатне могућности пренамене отпада у различитим индустријама као што су производња стакла, цемента, грађевинских материјала, пољопривреда и путоградња, са циљем смањења укупне количине отпада и његове еколошки одрживе употребе.

• Зашто отпад из Јадра не може да угрози воде?

Пројектом „Јадар“ предвиђена је примена бројних мера заштите свих водотокова. Уз синтетичке фолије које су веома поуздано и широм света доказано решење за хидроизолацију, као додатна мера сигурности користио се додатни изолациони слој природне бентонитске глине. Ако би у било ком случају дошло до померања синтетичке фолије и процуривања дренажних вода, природна глина би набубрила и затворила било какву пукотину. Ова комбинација синтетичких и природних хидроизолатора осигурава ефикасну и дуговечну заштиту од потенцијалних цурења загађивача у околину. Отпадне воде би се сакупљале у сабирном базену путем канала и дренажних система на депонији.

- Воде из околине би се ободним каналима усмеравале ка терену ван депоније, чиме се смањује могућност проласка воде кроз депонију. Да не би дошло до контакта отпада са земљиштем и подземним водама осмишљене су вишеслојне заштитне облоге са глином и изолационом фолијом, која не може да пукне чак ни у случају земљотреса - наводи професор Кнежевић.  

Сва вода из рудника би се пречишћавала до нивоа квалитета који би био једнак квалитету речног тока у који би се по потреби испуштале. Пречишћена вода која не би била искоришћена, на пример, за сузбијање прашине, повремено би била испуштана у поток Штавице.

СТРАХ ОД МОГУЋИХ ПОПЛАВА ЈЕ НЕОСНОВАН

Локација депоније у долини реке Штавице је одабрана јер та долина није богата подземним водама, нити је у плавном подручју. Пројектом је обезбеђена заштита од, како се то стручно каже, вероватно максималних великих вода (ПМФ). Овај ПМФ догађај заправо је катаклизмична поплава која настаје ређе од једном у 10.000 година и, када би се она догодила, постројење Јадар би са овако високим стандардом градње вероватно био једини цивилни, индустријски или инфраструктурни објекат у ширем региону који би остао нетакнут. Све ово показује то да су тврдње о угрожености депоније због сваке могуће поплаве које се у циљу застрашивања јавности шире путем медија и на друштвеним мрежама потпуно неосноване и научно неутемељене.

Независно праћење утицаја рудника

"Рио Тинто" планира да о свом трошку укључи и локално становништво у анализу утицаја рудника Јадар на животну средину, као и на културно наслеђе. Осим тога, компанија је спремна да успостави и независан експертски надзорни одбор. Јадар је пројектован као рудник са подземном експлоатацијом, са најсавременијим системима за контролу индустријских гасова, сузбијање прашине и заштиту воде и земљишта. На основу моделовања могућих утицаја на окружење закључак је да пољопривреда може несметано да се настави паралелно са рударењем не само у Мачви, већ и директно изнад самог лежишта у долини Јадра. Рудник и фабрика, као и депонија, ни на који начин неће смањивати доступност нити утицати на квалитет постојећих резерви и извора воде. На основу моделовања утицаја пројектних активности на окружење, утврђено је да се рударске активности не би одразиле на квалитет и здравствену исправност пољопривредних производа у зони планираног пројекта. Мештани могу да рачунају на сарадњу с Рио Тинтом у циљу побољшања приноса и квалитета воћа које производе по моделу који ова компанија успешно примењује на другим местима. Један од примера успешног партнерства је сарадња са узгајивачима боровница у канадској провинцији Сагнеј – Лак Сен Жан у Квебеку.

• Зашто је Јадар велика шанса?

Подземни рудник литијума је велика развојна шанса која доноси нова радна места, веће приходе и општи напредак. Буџет Лознице био би дуплиран са скоро 25 милиона евра од пореза и такса. У фази изградње рудника било би отворено 3.500 радних места, а 1.300 запослених би радило на експлоатацији и преради у наредних неколико деценија са просечном платом већом од 1.100 евра. Приходи у буџет Србије су процењени на више од 180 милиона евра годишње. Овако значајан пројекат обично привлачи бројне друге инвестиције у ланцу снабдевања за електрична возила. Према проценама економске студије, све те инвестиције креирале би више од 20.000 нових радних места.

M-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације