ЗДРАВЉЕ ЉУДИ НИ НА КОЈИ НАЧИН НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНО: Научне чињенице оповргавају лажне тврдње које злонамерно пласирају противници пројекта

Промо

07. 08. 2024. у 10:00

НАЦРТИ студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар", које је објавила компанија "Рио Тинто", засновани су на научно доказаним чињеницама и показују да се он може реализовати безбедно и да ни на који начин неће угрозити здравље људи.

ЗДРАВЉЕ ЉУДИ НИ НА КОЈИ НАЧИН НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНО: Научне чињенице оповргавају лажне тврдње које злонамерно пласирају противници пројекта

Фото: Промо

Иза ових докумената стоји више од сто домаћих и међународних независних стручњака, али противници пројекта то игноришу и настављају да воде интензивну кампању ширећи дезинформације и застрашујући грађане. Они злонамерно пласирају лажне вести и неосноване тврдње да ће пројекат имати деструктивне, негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Циљ таквих неодговорних оптужби које се континуирано изричу без икаквих доказа имају циљ да се јавност доведе у заблуду и изазове неоправдана забринутост грађана.

Научне чињенице и подаци које су независни стручњаци образложили у нацртима студија о процени утицаја на животну средину у потпуности оповргавају те лажне тврдње. Између осталог, јасно показују да ће се пројекат простирати на свега 220 хектара на територији града Лознице, а да ће рудник литијума донети значајан економски раст, отварање нових радних места, док би привлачењем других инвестиција у ланцу снабдевања за електрична возила било креирано више од 20.000 послова углавном висококвалификованих занимања. Објављене студије су резултат шест и по година рада независних стручњака из земље и света, а њихови закључци се заснивају на више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта, воде, ваздуха и буке.

Међу дезинформацијама које круже је и тврдња да ће рудник и фабрика направити два милиона "еколошких избеглица". Чињенице које су научно утемељене и доказане у налазима нацрта студија о процени утицаја на животну средину показују да не би било масовног расељавања из еколошких разлога, јер пројекат, како је потврђено стручним анализама, може безбедно да се реализује у складу с прописима Србије и ЕУ. Сасвим супротно, процењује се да би отварање рудника и фабрике могло да привуче нове становнике у Мачвански регион, који годинама бележи тренд депопулације. Истина је да је 157 стално настањених мештана добровољно одабрало да се пресели након продаје имовине, а да би пројекат био реализован, било би неопходно преселити још једно стално настањено домаћинство.

Када је у питању сумпорна киселина, она ни у једном облику не би доспевала у воду, ваздух и земљиште. То је реагенс који се широко користи у бројним индустријама, укључујући и индустрију хране и лекова. У фабрици би се користила за растварање руде у затвореном систему на ниској температури од 90 Целзијуса, далеко испод тачке кључања. Самим тим не било испарења, што је потврђено лабораторијским тестовима. Сви гасови би били пречишћени високоефикасном и провереном технологијом скрубер филтера пре испуштања у атмосферу.

"Јадар" је пројектован као подземни рудник, што значи да би имао значајно мањи утицај на изглед терена и животну средину у односу на руднике са површинском експлоатацијом. Емисије буке и прашине су у оваквим операцијама мање него у операцијама сличног типа на површинским коповима. Нетачне су и тврдње које се могу чути у јавности да неће бити могуће обављати пољопривредну производњу у том крају. Напротив, она ће моћи несметано да се одивја уз рудник. Аграрна производња би била измештена са мање од један одсто укупног пољопривредног земљишта у лозничкој општини. Пошто је "Јадар" подземни рудник у ком би се примењивале савремене технологије с минималним утицајем на квалитет земљишта, воде и ваздуха, пољопривредне активности би могле неометано да се наставе у подручју око рудника и фабрике. Слегање тла би било минимално, што је за пољопривреду такође важно. Према резултатима моделовања из прелиминарних студија, оно би износило максимално 20 центиметара изнад централне зоне, и то тек након неколико деценија.

Осим тога, експлоатација литијума не би утицала на изворе воде. "Јадар" је пројектован тако да се спречи утицај на изворе воде за пиће, пољопривреду и на плитке подземне воде које су од суштинског значаја за живот локалне заједнице. Наменско постројење за пречишћавање отпадних вода омогућило би да се готово 70 одсто процесне воде рециклира (рудничке, процесне и процедне воде). Воде из приобаља Дрине, које свакако нису погодне као извор пијаће воде, повлачиле би се по потреби у мањој количини. У тренуцима највећег повлачења свеже воде то би износило свега 0,007 одсто укупног протицаја Дрине.
Такође, у нацртима студија је доказано да уз планиране мере заштите не постоји ризик да рудник и фабрика литијума загаде Јадар, нити веће токове попут Дрине, Саве или Дунава. С обзиром на то да је у питању подземни рудник, активности би се одвијале на дубини од 370 до 650 метара. Тај простор је водонепропусним слојевима изолован од изворишта вода које захватају локални бунари. Све отпадне воде би биле пречишћене до квалитета речне воде и додатно оплемењене минералима пре враћања у реку Јадар.

Сав отпад из процеса прераде би био у чврстом стању, у облику сличном растреситој сувој земљи, што омогућава збијање током одлагања чиме се повећава стабилност депоније а смањује запремина, емисије прашине и могућност загађивања подземних вода. Приближно 50 одсто отпада користило би се за запуњавање подземних просторија након што би се експлоатација у појединим подземним областима завршила.

Реч домаћих и страних стручњака

Иза резултата нацрта студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар" стоји више до сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући и 40 универзитетских професора са домаћих факултета и института. Међу њима су професори са београдских факултета - Машинског, Рударско-геолошког, Технолошко-металуршког, Грађевинског, Пољопривредног, Биолошког и Филозофског. Осим њих, ту си и стручњаци са Електротехничког института "Никола Тесла", Института за архитектуру и урбанизам Србије, Института за нуклеарне науке Винча, као и из Градског завода за јавно здравље Београд, Музеја Јадра, и Центра за културу Вук Караџић. Представљене резултате подржавају и многе друге независне међународне и домаће специјализоване експертске куће, како је и наведено у објављеним и јавно доступним нацртима Студија о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“.

Заузео би свега 220 хектара

Чињенице које су научно утемељене и доказане у налазима нацрта студија о процени утицаја на животну средину, јасно показују да би централно подручје пројекта "Јадар" заузимало свега 220 хектара. За сваки заузети хектар површине биле би примењене одређене компензационе мере у складу са предвиђеним утицајима који се очекују током развоја пројекта. На том подручју нема заштићених добара, односно "Натура 2000" подручја и нису регистроване ендемске врсте. За све остале врсте и станишта предвиђене су мере у складу са прописима Републике Србије и ЕУ како би се биодиверзитет заштитио и по потреби обновио. То укључује и надокнаду кроз подизање нових шумских засада у много већој размери од онога што је обешумљено.

М-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СИНЕР ЈЕ БОЉА ВЕРЗИЈА НОВАКА ЂОКОВИЋА: Чувени тренер шокирао тениски свет