ЕВРОПА ЖЕЛИ НАШ ЛИТИЈУМ ДА БИ СЕ СПАСЛА ОД КИНЕЗА Анализа "Новости": Зашто је Бриселу важно да се у Србији отворени рудник литијума

МЕЊА се свет, мењају се и Срби. Иако нас је протекло Европско првенство у фудбалу подсетило да имамо шест милиона селектора, ипак постоји још једна област у којој имамо исто толико стручњака, а то је - литијум!

Зграда Европске уније / Фото АП

Готово да нема куће у којој се тема ове критичне сировине не помиње. Копати литијум или не? Сви имају став. Једни су за, други, оштро против! Код свих је у првом плану заштита животне средине, а и ту смо уз помоћ политике постали подељени.

Део опозиције бивствовање на политичкој сцени везао је за борбу против пројекта "Јадар" и изградње рудника у околини Лознице, које је дванаесто највеће налазиште овог метала на свету. Власт је прво одустала од пројекта, али последњих месеци и дана све указује на то да ће ископавање литијума у Србији добити "зелено светло".

Док траје политичка архитектура овог пројекта, требало би да знамо зашто је овај елемент толико битан. Без литијума нема паметних телефона, рачунара, електричних бицикала и аутомобила, као ни кућних складишта енергије оних који се одлуче да на кров поставе соларне панеле. Другим речима, без њега је немогуће спровести "зелену транзицију", односно жељу човечанства да смањи емисију штетних гасова и претераног коришћења фосилних горива, како се језички систематизује употреба нафте и угља у производњи електричне енергије и покретању возила.

Зато се литијум назива нафтом новог доба, а они који га имају, претпоставља се да ће бити шеици новог доба и у долазећим деценијама имати више новца и могућности за економски развој. Ову тезу поткрепљују и тенденције из наше комшијске Европске уније, која је недостатак сопственог литијума схватила као највећи проблем економије, па чак и будућности. Европа тренутно нема ниједан активан рудник овог лаког метала. Принуђена је да га увози. Највише из Кине, али и из Африке и Јужне Америке.

Међутим, баш због увозне зависности европска економија, поготово ауто-индустрија, престаје да буде конкурентна. Једноставно,хибридна и електрична возила произведена овде су знатно скупља од кинеских. Зато је Брисел пре 15 дана увео царине на четвороточкаше са Далеког истока и то од 17,4 до чак 37,6 одсто. Тамошња бирократија је објаснила да ове четворомесечне таксе уводе јер "Кинези имају систем непоштеног субвенционисања".

Ипак, суштина је да возила произведена у Европи постану конкурентнија на тржишту и да немају знатно јефтинију кинеску алтернативу. Док административним путем покушавају да угасе пожар економског фијаска, Европљани увелико планирају отварање рудника на својој територији. Најдаље су отишли Португалци, Французи, Чеси и Немци, али сличне планове имају и Финци, Аустријанци, а гаје наде да ће им се придружити Србија и БиХ. У Португалији и Француској већ се захуктао процес отварања рудника Мина де Баросо, односно Бовоару. Париз је свој пројекат прогласио националним интересом, а Немачка је објавила да гради највећу рафинерију литијума у Европи у граду Битерфелду у источном делу земље.

Да се на српски литијум и те како рачуна потврђује за многе неочекивана посета немачког канцелара Олафа Шолца Београду. У тренутку у којем и домаћи и страни медији констатују да односи Србије и Немачке нису ни близу оних док је у седлу била Ангела Меркел, Шолц је јуче у нашем главном граду, главом и брадом гарантовао за Меморандум о разумевању када су критичне сировине у питању. Другим речима, када економско посртање не престаје, онда је добра и "непослушна" Србија. Шолцов долазак се може тумачити и као ветар у леђа српским властима да истрају у отварању рудника "Јадар".

А, шта овај пројекат доноси Србији? Ако се само отвори коп, то значи највећу инвестицију у историји наше земље од 2,55 милијарди долара. Посао за 1.300 људи и годишњу рудну ренту од 180 милиона евра. Са економског становишта то је добра вест. Још боља би била, ако би се оствариле најаве државног врха, да се "у пакету" отвори најмање једна фабрика батерија и катода. Ако је веровати тим најавама, у најбољем случају би могле да буде отворене чак три фабрике батерија, али и долазак нове ауто- -индустрије која би у Србији производила возила и тиме уз "Фијат" који у Крагујевцу за који дан покреће серијску израду електричне "гранде панде", нашу државу погурала у врх европских произвођача.

Министар финансија Синиша Мали је био најхрабрији у процени користи од ископавања литијума. Оценио је пројекат "Јадар" као огромну шансу која би Србији донела добит од 10 до 12 милијарди евра и раст бруто друштвеног производа од 16 процената. Међутим, ове оптимистичне најаве су на удару критике опозиције.

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас и први човек коалиције НАДА Милош Јовановић су против отварања рудника. Исто мисле и вође Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута и покрета "Крени-промени" Саве Манојловића. Међутим, овај двојац је спреман и да радикализује противљење "Јадру" претећи протестима и побунама. Њихови аргументи су да ће изградња рудника у околини Лознице уништити животну средину. Са друге стране, компанија "Рио Тинто" која планира изградњу рудника објавила је нацрте процена о еколошком утицају пројекта "Јадар", који тврдe супротно.

У овим истраживањима је ангажовано 40 универзитетских професора са десет факултета и они бране тезу да је рудник могуће отворити са минимално лошим утицајима на природу. Такав став је потврдио и редовни професор Рударско-геолошког факултета др Александар Цвјетић, који је учествовао у "Рио Тинтовим" истраживањима.

Он је у интервјуу "Новостима" рекао да је апсолутно могуће сачувати квалитет воде и да на основу десетина хиљада анализа, модела, прорачуна и експеримената произилази да се рудник може отворити према највишим српским и европским еколошким стандардима. Да се испод тога неће ићи уверавају сви у државном апарату: од председника, премијера, ресорних министара, па до председнице Народне скупштине. Наравно, ако се уопште одобри копање.

Препоручујемо

Политика

1 11

"ТО ЈЕ ТАКО У ЕВРОПИ, МОЖЕТЕ СЕ ПОУЗДАТИ..." Шолц: Добио сам гаранције Рио Тинта да ће испунити све еколошке стандарде

19. 07. 2024. у 13:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације