ОТКУПНА ЦЕНА ЖИТА НЕ ПОКРИВА ПРОИЗВОДНУ, РАТАРИ СЕ НАДАЈУ ПОВЕЋАЊУ: Паорима мало и 24 динара за пшеницу

ЖИТНО класје је пожњевено, али откупна цена не иде наруку произвођачима. Како је јуче објавила Републичка дирекција за робне резерве на основу закључка Владе Србије, а ради остваривања билансних потреба и стратешког нивоа залиха меркантилне пшенице, почела је куповина до 30.000 тона меркантилне пшенице од ове године. Откуп је почео у четвртак, по цени од 24 динара по килограму, плус ПДВ. Ова цифра, ипак, не може да подмири производна улагања.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Како је објављено на сајту новосадске Продуктне берзе, меркантилна пшеница мора да буде домаћег порекла, зрела, здрава, без знакова плесни, страних мириса и укуса, погодна за људску исхрану, незаражена пшеничним болестима и штеточинама.

- Плаћање меркантилне пшенице извршићемо у року до 15 дана од дана достављања комплетне документације о испоруци меркантилне пшенице - наводе у Дирекцији. - Куповина ће се обавити од носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава.

Минимална количина меркантилне пшенице која се купује од једног газдинства је 20 тона, а максимална 100 тона. Она мора бити ускладиштена у силос складиштара са којим Дирекција има закључен уговор о складиштењу меркантилне пшенице.

До пре неки дан, вредност пшенице била је 21 динар. Стручњаци су напоменули да извесна повећања цене очекују, и да је дуго година уназад најнижа цена пшенице баш у периоду жетве. Али, да би се вратила улагања, пољопривредници су прижељкивали цену од тридесетак динара по килограму. Јер, поскупели су ђубриво, семена, гориво, па и закупи. Зато су робу махом лагеровали код куће.

- Много је тржишних фактора на столу - објашњава агроекономски аналитичар Жарко Галетин. - Геополитичка ситуација је неповољна, имајући на уму ситуацију са Украјином и са црноморским фронтом који је ризичан. Пољопривредници су ушли у ризик са својим новцем и зато је незахвално дати им савете. Прошла година, када су и род и цена били добри, није реперна за тржишне прогнозе. Али, препоручио бих да продају онолико приноса колико им је неопходно да врате дугове, кредите и обавезе према организаторима производње. Остатак нека оставе, јер верујем да ће се пшеница вратити у своју стандардну матрицу из претходних година, и да ће она имати ценовне пикове у наредном периоду.

Агроекономиста напомиње да је добра вест да је извоз преко луке Констанца почео да функционише, па се наша земља неће затрпати у пшеници. Према подацима Републичког завода за статистику, ове године очекује се мања производња пшенице за 15,9 одсто у односу на лане. Очекује се да ће принос бити 2,90 милиона тона. Ипак, према суду агроекономског аналитичара Жарка Галетина, ове бројке последица су никад мањих површина под пшеницом.

- За струку, аналитичаре и пољопривредне произвођаче важнији је хектарски принос, који је ове године био око 550 хектара - каже Галетин. - Принос је сасвим задовољавајући, 5,2 тоне по хектару. Ово је можда и највећи принос у последње две деценије, ако не рачунамо 2022. годину, која ће се тешко поновити.

Жетва пшенице ове године је због временских прилика поранила двадесетак дана. Овогодишњи род издваја се по технолошким параметрима за будућу прераду, а то су удели протеина изнад 12,5 и глутена око 25 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације