ЗЕЛЕНОЈ ТРАНЗИЦИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН ЛИТИЈУМ: Европска комисија подржава Србију да постане кључни добављач Старог континента за недостајуће минера

ЕВРОПСКА унија је протеклих година прошла кроз неколико криза, укључујући пандемију вируса корона и рат у Украјини, које су показале да је њена привреда рањива и изложена великом ризику када се ослања на стратешке сировине и ланце снабдевања из држава ван својих граница.

Фото: Shutterstock

То се односи, пре свега, на многе метале и минерале који постају неопходни за економски развој, а посебно за "зелену" и дигиталну транзицију.

У настојању да се "ослободи" зависности од увоза ових значајних материјала, Савет ЕУ је 18. марта ове године званично усвојио Закон о критичним сировинама (Critical Raw Мaterials Аct - CRMA), који је ступио на снагу 23. маја. О овоме се разговарало и током шестог по реду Самита о критичним сировинама (EIT), који је одржан од 14. до 16. маја у Бриселу, а окупио је 1.000 учесника и 300 компанија из 45 земаља. У фокус је дошао и пројекат "Јадар" у Србији због свог потенцијала да обезбеди стабилно снабдевање литијумом, што би могло да ојача економске везе између Србије и ЕУ, и подржи европску транзицију ка чистој енергији. Извршни потпредседник Европске комисије Марош Шефчович изразио је подршку Србији као потенцијалном кључном добављачу литијума. Ово отвара врата за јачање геостратешког значаја наше земље у будућем снабдевању Европе овим материјалом.

Ови материјали имају кључну улогу у производњи различитих производа и технологија, поготово у области дигиталне трансформације, али се често налазе у ограниченим количинама на глобалном тржишту или су концентрисани у одређеним географским подручјима ван Европске уније. Међу њима су и ретке сировине попут литијума и кобалта.
Литијум је кључни материјал за производњу батерија за електрична возила и за складиштење енергије добијене из обновљивих извора попут соларних панела и ветрогенератора. Зато се процењује да ће потражња за њим поготово да расте и у наредним деценијама.

Самит је организовао EIT Raw Materials, иницијатива Европског института за иновације и технологију (EIT), независног тела Европске уније основаног са циљем јачања иновационих капацитета Европе. Замишљен је као "позив на акцију" где представници држава, компанија, невладиног сектора и академских институција имају прилику да учествују у дискусијама на тему како достићи транзицију ка чистијим, обновљивим изворима енергије.
Три најјаче економије представиле су своје инвестиционе планове којима желе да осигурају снабдевање критичним сировинама као што су литијум и бакар. Немачка, Француска и Италија намеравају да уложе 2,5 милијарде евра државног новца у Фонд за сировине који ће свака од ових земаља појединачно формирати, и позивају приватне инвеститоре да дају свој допринос. Самит није био посвећен само одрживим изворима енергије и изазовима зелене транзиције, већ се разговарало и о безбедносни, одбрамбеним, политичким и стратешким аспектима осигуравања стабилног снабдевања овим кључним сировинама.

На Самиту је најављено да Европска комисија планира покретање заједничког програма за набавку 30 критичних сировина како би смањила зависност ЕУ од увоза и обезбедила стабилно снабдевање овим важним материјалима. Програм ће омогућити државама чланицама ЕУ да заједнички набављају сировине као што су литијум, кобалт и ретки метали сличном методом као што тренутно набављају природни гас, што ће помоћи у постизању циљева зелене и дигиталне транзиције.

Фото: Shutterstock

Циљ ове иницијативе је да се ојача отпорност и аутономија Европе у снабдевању критичним сировинама. Осим тога, заједничко снабдевање ће омогућити бољу преговарачку позицију на глобалном тржишту и смањење цена. Такође је најављено да ЕУ разматра креирање стратешких резерви ових минерала, по угледу на Јапан.

EIT Raw Мaterials најавио је на Самиту додатних 100 милиона евра за пројекте од великог значаја у сектору сировина у Европи. Уведен је нови "фаст-трек" приступ како би било омогућено брже финансирање важних пројеката. Ова инвестиција је допуна на постојећих 600 милиона евра стратешког финансирања које EIT Raw Мaterials већ примењује од 2016. године, од чега је 200 милиона уложено за актуелне пројекте у периоду од 2023. до 2025. године. Ова средства подржала су преко 600 пројеката и стартапова, од којих су неки прикупили додатних 500 милиона евра са тржишта.

Потребно још три милијарде тона

Према подацима Светске банке спровођење "зелене" транзиције потенцијално захтева до 500 одсто више критичних сировина до 2050. године. То је три милијарде метричких тона нових основних материјала за електрична возила, инсталације за обновљиву енергију и решења за складиштење, поред осталих обновљивих технологија.

Значајни приходи од извоза за Србију

Пројекат "Јадар" би могао значајно да допринесе економији Србије кроз стварање нових радних места и повећање директних и индиректних прихода. Експлоатација литијума, бората и других минерала из јадарског рудника генерисала би и значајне приходе од извоза за Србију. Осим тога, Закон о критичним сировинама ЕУ (CRMA) и самит показују да би "Јадар" могао да учврсти положај Србије као значајног играча у глобалном снабдевању литијумом.

Извршни потпредседник Европске комисије Марош Шефчович, задужен за зелену агенду на маргинама самита рекао је за "Јуроњуз" да је званично трговинско партнерство о снабдевању критичним сировинама из Србије у припреми, а да су преговори око правних препрека у финалној фази. Он је говорио о јединственој позицији Србије у односу на минерале наведене у Закону о критичним сировинама ЕУ, као што је литијум високог квалитета, који је назвао једним од најбољих на свету. Према његовим речима, званични ЕУ су у блиском контакту са Владом Србије и помажу јој да обезбеди да све процене утицаја на животну средину буду обављене по највишим европским стандардима.

- Надам се да ћемо видети даљи развој тог пројекта, али то је, наравно, одлука Владе Србије - додао је Шефчович.

Генерални директор пројекта "Јадар" у компанији "Рио Тинто" Чед Блевит изјавио је у оквиру самита да ће компанија објавити процену утицаја на животну средину од 2.000 страна током лета.

- Ми немамо шта да кријемо, знамо да ћемо примењивати највише еколошке стандарде и подржаћемо локалне заједнице које ће доћи да нас надгледају - рекао је Блевит.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације