АУТОРСКИ ТЕКСТ: Од губитнице транзиције до турбине развоја

ПЛАНЕТАРНО популарни бенд "Рамштајн" недавно је у Београду одржао два концерта.

Фото: Принтскрин

Ка Ушћу, где се су се концерти одржали, током две мајске вечери сливале су се непрегледне реке људи, међу којима је било десетине хиљада странаца. Баш као што модерно доба налаже, многи од њих пожурили су да на друштвеним мрежама поделе утиске, како о концерту, тако и о Београду и Србији.

Велики број њих први пут је посетио нашу земљу. Читајући њихова искуства, може се закључити да су у доброј мери изненађени оним што су доживели. Вероватно у главама многих међу њима још живе слике и предрасуде из деведесетих - периода када је "Рамштајн" издавао прве албуме, а Србија била у бројним недаћама. Можда памте и нешто каснији период, када су музичари из Немачке градили име у свету, а нашу земљу још "био глас" да је недорасла и беспомоћна без страног менторства.

Сада је ситуација другачија. Уз очекивано одушевљење проводом, гостопримством и храном, јединствена је оцена да је Београд стасао у праву метрополу, да је инфраструктура на нивоу европске, да су путеви по Србији врхунски, да се на све стране гради и да се осећај напредовања и бољитка осећа на сваком кораку. Да је све живо, ужурбано, полетно, али у исто време и сигурно и опуштено. Углавном, придружили су се гласовима који се све чешће чују чак и из западне Европе да је Србија постала боље и перспективније место за живот од њихових некада неприкосновених земаља.

Фото: ATA images

Очигледна је чињеница - Србија је од губитнице транзиције и земље којој су потребни тутори постала градилиште, центар за инвестиције, турбина развоја овог дела Европе.
Можда ово звучи као део политичке кампање? Можда, али бројке говоре саме за себе, било да је време кампање или не.

Зато, погледајмо бројке.

Када говоримо о Београду и Србији некада и сада, људи то и знају, али да бих подвукли разлику рећи ћу да је број долазака туриста само у Град Београд 2013. године био 718,943, док је та бројка 2023. године увелико прешла милион - тачније 1.384,616. За београдски регион БДП је 2012. године износио 12,58 милијарди евра, док је 2022. године дуплиран и износио је чак 24,18 милијарди евра. У исто време, стопа незапослености од оне из 2012. која је износила 21,4 одсто спуштена је на 6,7 процената колико је била у првом кварталу 2023. године. Ове цифре су проверљиве и свакако представљају резултат исправне политике и одраз су стабилности државе.

Али, то нису једноставно насумични бројеви у табелама - реч је о опипљивим резултатима које грађани и те како осећају. Рецимо, на Врачару је просечна нето зарада у 2012. години била 474 евра, док је у марту 2024. године она износила 1.450 евра. На Савском венцу 2012. године просечно се примало 424 евра, а у марту ове године 1.347 евра. Погледајмо и ситуацију ван Београда - у Бору се 2012. године зарађивало 428 евра, а у марту ове године 980 евра (просечно). У Крушевцу је то скок са 298 евра на 719 евра или у Зрењанину са 349 евра на мартовски просек од 750 евра. То све говори о чињеници где је Србија данас у односу на период за којим поједини јавно жале.

Вреди поменути и да је у 2023. години оборен рекорд из претходне по бруто приливу страних директних инвестиција. Бруто прилив СДИ у 2023. години је 4,5 милијарди евра, што је повећање у односу на 2022. од два посто. Овај тренд се наставља и у 2024. години и, према подацима којима располажем, до 20. маја тај прилив је већ 1,8 милијарди евра. Оно што је посебно важно јесте чињеница да су инвестиције и даље претежно усмерене у извозно оријентисане секторе.

Европска банка за обнову и развој је званично ревидирала прогнозу раста БДП за Србију за ову годину са 2,5 одсто на 3,5 процената, што се заснива на снажном расту индустријске производње, реалне трговине на мало и туризма. Очекивања су да ће БДП у 2025. години достићи раст преко 4 процента. Истовремено, девизне резерве настављају да расту и бележе рекордно високе нивое, па се тако оне од почетка године крећу око 25 милијарди евра.
Сви ови подаци уливају оптимизам који се може осетити међу људима у свакодневној комуникацији, у кафанама, по ресторанима, пијацама, тржним центрима, на породичним окупљањима. Наравно да простор за бољитак увек постоји и сигуран сам да ћемо и даље напредовати - да смо неповратно закорачили у потпуно ново доба нашег економског, привредног, али и друштвеног препорода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације