"РИО ТИНТО" ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НИЈЕ БИО СМЕТЊА: Да ли се о "Јадру" може разговарати без уплитања политике (1)

ЕКСКЛУЗИВНИ интервју главне заступнице компаније "Рио Тинто" у Србији Маријанти Бабић за "Новости" изазвао је бурне реакције како медија, тако и еколошких организација, али и политичара.

Маријанти Бабић/ Фото: Aлександар Анђић

Уследио је позив за гостовање у вестима Нове С, где је Бабићева одговарала готово на иста питања која јој је постављала наша редакција, а која највише плаше грађане и своде се на кључно - да ли ће пројекат "Јадар" уништити нашу животну средину? Наша саговорница је демантовала већину најтежих оптужби. Од начина употребе сумпорне киселине, која неће, како тврди, бити загревана до тачке у којој би произвела штету околини, потпуно негирала да ће се користити цијанид, али и прецизирала да ће се драстично мање воде трошити за потребе рудника.

Све што је изрекла није убедило критичаре пројекта, који су наставили по старом да осуђују све што има везе са рударењем јадарита и са "Рио Тинтом". Уместо да се у овој фази, овом темом баве стручњаци и дају нам одговоре је ли пројекат еколошки одржив, температуру и критику подижу до тачке кључања управо политичари, који су протеклог викенда организовали протесте, само и једино са намером да се "Рио Тинто" отера и пошаље у историју.

Фото: Промо

Занимљиво је да таква идеја није постојала пре четири године. "Вечерње новости" 31. октобра 2020. године објавиле су интервју са Марни Финлајсон, генералном директорком за борате и литијум компаније "Рио Тинто". Интервју је вођен готово идентично као са Маријанти Бабић и постављена су слична питања, поготово она које сугеришу заштиту животне средине, на шта је Финлајсонова детаљно објаснила начин експлоатације уз тврдње да екологија неће бити угрожена.

Иако је интервју објављен на целој страни наших новина, али и у нашем онлајн издању (https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/930890/jadar-potencijal-razvoj-srbije) и имао неколико хиљада прегледа, буквално се нико на то није осврнуо. Ни похвално, ни критички. Паралелно је "Рио Тинто" радио и развијао пројекат пуном паром. На месту рудника мештани су без икаквог отпора, готово са задовољством продавали земљиште и резултат је данашње стање према којем је 51 од 52 куће продато овој компанији. Деловало је да нема проблема, али се у све умешала политика. Део опозиционих странака је у блокади пројекта видео шансу за политички профит и оштро се острвио на пројекат и "Рио Тинто". Резултат је да је Влада Србије ставила ембарго на пројекат чији почетак изградње је требало да стартује 2020. и трајао би четири године. Последњих месеци поново је отворена полемика да ли би могао бити реализован. "Рио Тинто" је одлучан да га заврши, али политичке критике не изостају.

Теорија је било разних. Да су политички протести били мотивисани од земаља које су желеле да укоче овај пројекат, како би њихов литијум био конкурентнији. Па и до оних домаћих фактора, који су проценили да ако се пројекат "Јадар" покаже као "српска нафта" и подигне општи, а поготово животни стандард у Западној Србији, шансе за скору промену власти ће бити минималне. Али, да теорије оставимо теоретичарима и да видимо шта нам је чинити.

Ђедовићева: Само без политике

Дубравка Ђедовић Хандановић

Поразно је што је овако економски значајан пројекат, који би требало да служи генерацијама, постао политичка тема - каже за "Новости" министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић.

- "Рио Тинто" је овде дошао пре 20 година уз сагласност оних који су данас главни противници "Јадра", а који су тада били на власти. Ако се пројекат буде реализовао, "Рио Тинто" ће остати овде још 30-40 година, значи још доста влада ће проћи. Зато нам је неопходно да осигурамо да је пројекат одржив и да има велику корист за нашу земљу и грађане, што ће се рефлектовати у новим запослењима, вишим платама за људе у Западној Србији, и позиционирањем Србије као најважније земље у Европи када су критични минерали у питању. Наравно, морамо видети еколошке студије о којима би се изјашњавли стручњаци, а не активисти или политичари који су против пројекта зарад добијања политичких поена. Имајте у виду да ниједан пројекат овог типа у Европи и свету не може да се реализује без највиших тј. најбезбеднијих технолошких и еколошких стандарда. Зато и желимо да га развијамо у партнерству са земљама Европске уније. Свакако, конструктивна дебата заснована на чињеницама нам је, за почетак, неопходна.

Позвали смо једну од највећих критичарки пројекта др Драгану Ђорђевић, научног сарадника на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду да оцени пројекат. - Опасност код експлоатације седиментних стена као што је јадарит је што се извлачење литијума ради концентрованом сумпорном киселином, 1.100 тона дневно - каже наша саговорница. - Она је изузетно агресивна и на собној температури, а "Рио Тинто" би је грејао на око 100 степени и за то би користио фосилна горива. За развожење толике количине било би потребно неколико десетина вагона, који би крстарили Србијом. Узимајући у обзир да се неретко дешава превртање и испадање из шина, то би био озбиљан еколошки акцидент.

Да ли су тачне ове тврдње питали смо Маријанти Бабић, главну заступницу компаније "Рио Тинто" у Србији.

- Ове тврдње нису тачне и нису базиране на студијама које су рађене за пројекат "Јадар" - нагласила је Бабићева. - У пројекту "Јадар" је планирано да се сумпорна киселина користи на 90 степени Целзијуса, што је испод тачке кључања и воде и сумпорне киселине, због чега не би долазило до испаравања сумпорних гасова. Супротно многим дезинформацијама које чујемо, неће бити испаравања сумпорне киселине и угрожавања ваздуха, нити натапања тла сумпорном киселином.

Др Драгана Ђорђевић

Др Ђорђевић је поручила и да је опасно коришћење концентроване сумпорне киселине, али и начин на који се транспортује.

- Сумпорна киселина једна је од најчешће употребљаваних хемикалија у најразличитијим индустријама, укључујући фармацеутску и прехрамбену - одговара Бабићева. - Користи се у бројним производним процесима широм света, и то у много већим количинама него што је то планирано у оквиру пројекта "Јадар". На пример, у Немачкој сe користи око седам милиона тона годишње, док би се у оквиру "Јадра" користиле значајно мање количине. Процес употребе сумпорне киселине у различитим индустријама је безбедан и стриктно регулисан прописима Владе Србије.

Што се транспорта сумпорне киселине тиче, Бабићева каже да би био установљен низ превентивних поступака како би се обезбедио безбедан превоз:

- Инжењерски принципи руковања сумпорном киселином су установљени, доказани и широко примењени. Сумпорна киселина би се превозила наменским возовима. Након утовара, транспорт би се вршио у затвореном систему, који би био опремљен системима за детекцију удеса и аутоматско гашење пумпи. Студије о процени услова за изградњу железничке пруге у оквиру пројекта "Јадар" нису идентификовале проблеме у погледу капацитета, односно уских грла, који се односе на капацитет постојеће железничке мреже за манипулисање додатним теретом. Осим тога, недавно је извршена реконструкција железничких колосека или различитих праваца који би се према плану користили за транспорт сумпорне киселине (Рума-Брасина и Ниш-Зајечар), чиме су повећани свеукупна безбедност и капацитет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације