ЛУКЕ НАС ПОВЕЗУЈУ НА НОВИ ПУТ СВИЛЕ: Куповина терминала у Солуну и Пиреју био би добар пословни потез

ЕКОНОМСКИ би било изузетно значајно да Србија купи делове лука Солун и Пиреј, сматрају стручњаци. Ову намеру наше земље изнео је председник Александар Вучић на отварању Српско-грчког пословног форума у понедељак у Палати "Србија", којем је присуствовао и премијер Грчке Киријакос Мицотакис. Он је истакао да је Србија спремна да купи одређене капацитете у лукама Солун и Пиреј.

Фото: Принтскрин / Инстаграм

- Србија ће да извози све више, ми морамо да имамо луку - истакао је Вучић. - Важно нам је да користимо капацитете Солуна и Пиреја, чак и да купимо део луке, одређене капацитете пет до 10 одсто. Ми имамо паре, то није проблем. Нама је потребно да имамо бржи извоз у свет и разговарали смо о томе. Када повећамо аутомобилску производњу, са рудницима, железаром, то ће нам бити потребно.

Говорећи о развоју пословних веза Београда и Атине, професор Економског факултета Љубодраг Савић оцењује да је најважнија намера наше земље да купи делове лука Солун и Пиреј и подсећа да је вековни сан Србије да изађе на море. Како објашњава, то треба посматрати у ширем контексту, не само као могућност за пласирање наше робе, већ и као транзитну руту коју ће користити многе земље, а посебно Кина, јер су то њена улазна врата на европско тржиште.

- Овде посебно долази до значаја чињеница да је Кина купила луку Пиреј у Атини, што је њихова одскочна даска за економски улазак у ЕУ - указује Савић за "Новости". - За Србију је веома важно да се нађе на европском путу свиле Кине, зато што ће највећи део робе која долази из те земље прелазити преко Србије.

Он оцењује да се наша земља адекватно припрема за то време кроз пројекат модернизације пруге од мађарске границе до северномакедонске границе, што је изузетно важно. То је, како додаје, стварање добрих претпоставки за долазак инвеститора.

- Што пре треба изградити тај европски коридор и због наше робе и због транзита - истиче Савић. - Онда ће доћи и инвеститори и то они који имају висок степен савремених обрада производа. Све то ће омогућити велики економски напредак Србије.

Према његовим речима, инфраструктурни објекти су увек значајни, иако можда не дају резултате у кратком временском року, у дугом су изузетно корисни. Како наводи, Србија је одабрана од стране Кинеза као улазна врата у Европу.

- Инвестирали су у три велике фабрике, имају озбиљне намере - истиче Савић. - Они су постали лидер у свету, диктираће светски развој. Учићемо од њих, и ми и цео свет. Увек је добро имати за озбиљног и доброг партнера неког попут Кине.

Говорећи о изласку Србије на море преко Луке Бар и могућности да се то реализује преко албанске луке Драч, што се помињало као потенцијално решење, Савић указује да су то више регионални коридори и да треба узети у обзир и политичке односе.

- Постоји пројекат за железничко повезивање са Албанијом, али нисам сигуран да ту куцамо на добра врата - сматра наш саговорник. - Имамо проблема са Косовом и Метохијом, и ту би било тешкоћа као и са ЦЕФТА спроразумом. Што се тиче Луке Бар железничка веза постоји, али је у лошем стању, и не верујем да много робе иде том пругом. И ту треба имати у виду да су поремећени политички односи.

Србија, како истиче, треба да се држи главног коридора од Европе до Солуна и Атине.

И председник Грађанске странке Грка Србије и Удружења "Грци Србије" Василиос Провелегиос истиче да је веома битно да Србија купи део луке Солун или Пиреј.

- Логистика и транспорт који Србији може да донесе поседовање терминала у овим лукама, могу да буду значајни за државу и њену економију - рекао је Провелегиос. - Након свих путева које је Србија изградила, куповина терминала у луци је природан след догађаја и раста економских потенцијала Србије.

Последњих година, али и почетком 20. века помињале су се различите могућности изласка Србије на море. Историчари указују да су решења да наша земља добије коридор до дела западне Албаније била у оптицају од 1912. до 1918. године.

И у чувених "14 тачака" америчког председника Вудроа Вилсона из 1918. године, које се односе на принципе које треба применити у међународним односима после Првог светског рата, у једној тачки се наводи да се "Србији мора обезбедити слободан и сигуран прилаз мору". Ова идеја је поново оживела за време председничког мандата Доналда Трампа и нашла се у Споразуму о нормализацији економских односа између Београда и Приштине, тзв. Вашингтонском споразуму. У документу који су септембра 2020. године у Трамповом присуству потписали председник Вучић и тадашњи премијер тзв. Косова Авдулах Хоти, наводи се да ће се "обе стране обавезати на заједничку студију о изводљивости о опцијама за повезивање железничке инфраструктуре Београд - Приштина са морском луком на Јадрану".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације