Амбициозна политика зелене транзиције коју ЕУ форсира зависи од довољних количина критичних сировина

ВЕЛИКА потражња за батеријама је шанса за Србију. Кључни материјали за системе за складиштење енергије су литијум, бакар, кобалт, никл.

Фото Shutterstock

Европа је на раскрсници. Њене амбициозне политике зелене и дигиталне транзиције зависе од довољних залиха критичних сировина као што су алуминијум, бакар, никл, литијум и елементи ретких земаља. Ипак, европски ресурси су релативно неразвијени, а континент зависи од увоза, као и рањивог положаја на све конкурентнијем и непредвидивом глобалном тржишту којим доминира неколико играча.

Србија је богата критичним сировинама попут бакра и литијума, који ће и у будућности бити веома тражени. Али, животна средина зарад економске добити не сме да се жртвује. Зато је једно од кључних питања на који начин наша земља може од рудног богатства да обезбеди највећу корист за грађане и привреду, а да истовремено на минимум сведе ризике које носи рударство.

Литијум је кључна компонента батерија за електрична возила (ЕВ), рачунаре и мобилне телефоне, обновљиву енергију, између осталих технологија. Европска комисија предвиђа да ће потребе ЕУ за овим металом, само за батерије за ЕВ и складиштење енергије бити 18 пута веће од снабдевања литијумом за целу економију ЕУ у периоду од 2020. до 2030. године, а до 2050. ће порасти за скоро 60 пута.

Стручњак за електромобилност Филип Митровић истиче да је рударство, у смислу обезбеђивања неопходних сировина, кључно за зелену транзицију. Он подсећа да смо у деценији иза нас често могли да чујемо да је прави и све већи изазов да се обезбеди довољна количина енергије.

- Веза између зелене транзиције и енергије је управо то, у ери зелене транзиције, добијамо зелену енергију генерисану из обновљивих извора - објашњава Митровић. - Познати су обновљиви извори енергије од сунца, ветра и воде, али је мање познато да тако генерисана енергија има један изазов, како да се енергија која се одмах не потроши сачува. Овај процес је могућ захваљујући системима за складиштење енергије, односно батеријама. Кључни су материјали од којих су направљене. Говоримо о литијуму, кобалту, никлу и сличним, не тако честим металима, које баш зато што нису свуда доступни, зовемо критичним сировинама.

Према његовим речима, веза рударства, енергије и зелене транзиције је у обезбеђивању сировина које су неопходне за одрживе технологије као што су ветротурбине, соларни панели и батерије за електрична возила. У складу са жељом да се обезбеди енергија из обновљивих извора (ОИЕ), како додаје, од велике важности је да се обезбеђивање сировина спроводи на еколошки одговоран начин, са максималним фокусом на смањење утицаја на животну средину.

Србија је богата бакром и литијумом, сировинама које су неопходне за индустрију напредних батерија и електричних возила. Како Митровић указује, улагања у овај сектор, уз подршку домаћих и страних инвеститора, могу значајно да допринесу развоју овог дела индустрије.

- У последњих неколико година, већина произвођача аутомобила се фокусирала на производњу електричних возила, али је важно истаћи да је фокус великим делом и на производњи батеријских ћелија, модула и генерално батеријских система - прецизира Митровић. - Кључно је усмеравање на еколошки одржив развој и улагање у нове технологије, што ће Србију да позиционира као важног произвођача у растућој глобалној индустрији електричних возила и пре свега, батерија.

Фото Shutterstock

Како додаје, актуелна дешавања додатно повећавају потражњу за критичним сировинама. Такав је случај са масовним преласком комерцијалних возила, односно камиона, аутобуса и лаких доставних возила на батеријски погон, на исти начин као и код путничких аутомобила. Према његовим речима, Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, има прилику да усклади своје законодавство са европским стандардима у областима као што су рударство и заштита животне средине, што може додатно да подстакне инвестиције и сарадњу са ЕУ у сектору критичних сировина, али и у производњи батеријских система и самим тим осталих компоненти за електрична возила.

У јавности се може чути да су литијумске батерије ствар прошлости и да ће их истиснути нове технологије попут натријумских или водоничних. Међутим, како истиче Митровић, литијум је елемент који може да обезбеди најбоље енергетске перформансе, док су батеријски системи чији је основни састојак натријум у развоју, а код водоника је технологија неоправдано скупа и енергетски неефикасна.

- Сва електрична возила која можемо да видимо на улицама, опремљена су батеријским хемијама које могу да садрже гвожђе, алуминијум, фосфор, никл или кобалт, али пре свих наведених елемената обавезно садрже литијум - указује Митровић. - У медијима врло често чујемо информације и вести да су "пронађене" нове и боље батерије, али све то је засада у фази истраживања. Разлог је веома једноставан, литијум је елемент који може да обезбеди најбоље енергетске перформансе.

Једноставно речено, како објашњава, батеријски системи који садрже литијум могу да обезбеде довољну количину енергије једним пуњењем, али могу и да издрже велики број циклуса пуњења.

- Батеријски системи који имају за основни састојак натријум су у развоју, али је њихова количина енергије и могућност издржавања циклуса пуњења недовољна за електрична аутомобиле и значајно мања у поређењу са оним чији је главни састојак литијум - прецизира Митровић. - У поређењу са водоником, долазимо до другачијих изазова. Начин добијања водоника, његово складиштење, дистрибуција и самим тим доступност чине да ова технологија буде неоправдано скупа и енергетски неефикасна.

Основни параметар да бисмо постигли енергетску ефикасност је да добијену енергију претворимо, у овом случају у погонску, тј. да је пренесемо до точкова и покренемо возило. Како Митровић наводи, код водоника, у данашњим познатим процесима прераде, од момента производње енергије до њеног доласка до точкова, постижемо ефикасност од око 25 одсто. Поређења ради, слична ефикасност се постиже и код мотора који користе фосилна горива. Он истиче да код електричних возила са батеријским системом, ова ефикасност прелази 80 процената.

- Важно је да разумемо да је управо овај систем најинтересантнији произвођачима, јер управо та једноставност, доступност инфраструктуре и велика енергетска ефикасност све лакше придобијају нове кориснике - каже Митровић. - Што се тиче будућности, све чешће се помињу батерије код којих ће течни проводник да буде замењен чврстим (solid-state battery), и то је технологија на којој се интензивно ради, с тим да је једна од главних сировина ове технологије такође литијум. 

У складу са еколошким стандардима

Стручњак за електромобилност Филип Митровић подсећа да је циљ новог Закона о критичним сировинама, који је Европска комисија објавила недавно, смањење зависности ЕУ од увоза критичних сировина, нарочито из Кине. Планира се, како додаје, да до 2030. године домаћи рудници и центри за рециклажу у Европи производе значајан део сировина потребних за зелене индустрије.

- Србија, као земља са значајним резервама литијума, може да игра важну улогу у овом плану - истиче Митровић. - Међутим, важно је да напоменемо да било који развој у овом сектору мора да буде у складу са еколошким стандардима и одговорним управљањем природним ресурсима. То подразумева усвајање одговорних рударских пракси, транспарентност у вези са утицајем на животну средину и ангажовање независних ревизија за осигурање одговорности. Такође, промовисање модела циркуларне економије, који укључује рециклажу и поновну употребу критичних сировина, једнако је важно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације