ПОДСТИЦАЈИ ЧУВАЈУ ФАРМЕ: Пољопривредници ове године могу да рачунају на повећање бројних субвенција у сточарству и ратарству

УРЕДБОМ о расподели подстицаја у пољопривреди и рураланом развоју у овој години коју је недавно усвојила Влада Србије, раздељено је 77,5 милијарди динара буџетских пара.

Foto Arhiva

Овим документом, предиђено је да се за директна плаћања издвоји 61,6 милијарди динара, за мере руралног развоја осам милијарди динара, за кредитну подршку 1,3 милијарде динара, за финансирање ИПАРД подстицаја у 2024. години 6,3 милијарде динара. За посебне подстицаје у пољопривреди, према том плану расподеле, издвојено је 300 милиона динара.

Овогодишњи аграрни буџет је специфичан по томе што су први пут после 20 година средства намењена искључиво једној години без терета претходних дугова.

- Рекордним буџетом за 2024. годину, за пољопривреду су опредељена средства у укупном износу од 119 милијарди динара, од чега издвајања за пољопривреду износе 105 милијарди динара, а додатних 14 милијарди динара вратиће се пољопривредницима кроз рефакцију акциза за гориво - истичу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије. - Значајна средства која су опредељена омогућила су повећање свих врста субвенција у ратарству и сточарству.

Фокус у расподели пара за ову годину је био на увећању сточног фонда и очекује се да ће резултати бити приметни већ на крају године.

- Сточарство у Србији у протеклих неколико година има солидну подршку у буџету, али обнова сточног фонда је дугогодишњи процес - каже за "Новости" Милан Простран, агроекономиста. - У биљној производњи је обнова могућа у знатно краћем року, али сточарство у Србији пропада још од деведесетих година. Дошли смо у ситуацију да нам број говеда са три милиона падне на 700.000 грла, а верујем да ће подаци из најновијег пописа показати још мање бројке. Да бисмо нешто поправили у сточарству потребно нам је бар 10 до 15 година, уз озбиљну подршку државе. Субвенције немају развојну улогу, немају ту моћ да убеде фармере да проширују своје оборе. Оне сада покривају део трошкова, како сточари не би гасили производњу.

Foto Arhiva

Субвенције за овце и козе су ове године повећане са 7.000 на 10.000 динара, давања по кошници са 800 на 1.000 динара, док ће живинари који узгајају кокошке лаког типа уместо 100 добити 140 динара. За тов јунади повећана су давања са 15.000 на 22.000 динара, тов свиња са 1.000 на 1.500 динара, а за тов јагњади и јаради са 2.000 на 3.000 динара.

У Министарству пољопривреде истичу да се једна од нових мера за унапређење говедарства односи на субвенције у виду бесплатне испоруке висококвалитетних семена елитних бикова. Тиме ће сточари, како истичу, добити јединствену прилику за набавку врхунског семена о трошку државе. Субвенционисаће се две дозе семена по једном грлу, а очекујемо ускоро јавни позив за ту меру.

Од ове године повећана је максимална површина обрадивог земљишта за коју се могу добити подстицаји за биљну производњу - са 20 на 100 хектара. Још једна новина у овој години је могућност рефакције, поврата акцизе на гориво, од 50 динара по литру горива до 100 литара по хектару, до 100 хектара.

Foto Arhiva

- Код подстицаја по хектару је врло важно да се законски регулише појам коришћења земљишта, а не само власништва - каже Простран. - Јер, најважније је да те субвенције добије пољопривредник који обрађује ту земљу, а не који је само власник на папиру. То је био проблем и ратарима при упису парцела које су узете у закуп. Тако је неким контролама утврђено да се око 550.000 хектара не обрађује. Од 4,1 милион хектара ораница које Србија има, контроле су показале да се обрађује око 3,5 милиона хектара.

Премије за млеко

ЈАВНИ позив за премију за млеко за четврти квартал 2023. године расписан је 15. јануара, а када је реч о новим јавним позивима који се односе на 2024. годину прво што очекује пољопривреднике су пријаве за директна давања, пре свега по хектару - кажу у Министарству пољопривреде.

РАСПИСИВАЊЕ ПРВОГ ОВОГОДИШЊЕГ ПОЗИВА ЗА ИПАРД 3 ОД 12. ФЕБРУАРА ДО 12. АПРИЛА

ОД ЗАСАДА ДО ШТАЛА И ТРАКТОРА

ПЛАНОМ позива за ИПАРД 3 програм који је објавило Министарство пољопривреде предвиђено је да овај инвестициони програм траје до 2027. године а расписивање првог овогодишњег позива је најављено за период од 12. фебруара до 12. априла.

Реч је о "Мери 1" односно инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава, односно изградњу и опремање, укључујући подизање нових производних засада воћа и матичних засада виших фитосанитарних категорија са опремањем. За овај позив предвиђен је буџет од 4,81 милијарде динара.

Следећи је позив за "Мери 3" или инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, расписивање се очекује између 22. априла и 21. јуна, а буџет предвиђен за овај позив биће 6,37 милијарди динара.

Позив за "Мери 7", диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања односно рурални туризам, најављен је за период од 1. јула до 16. августа, а буџет за ову меру износиће 5,12 милијарди динара.

У другој половини године биће поново расписана два позива за "Мери 1", при чему први ваља очекивати између 2. септембра и 18. октобра, а други између 18. новембра и 27. децембра. Први се односи на набавку трактора за шта је намењено 2,69 милијарди динара, други на набавку машина, опреме и механизације, а за овај позив предвиђен је буџет од 1,69 милијарди динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације