ЕУ ЋЕ УЛОЖИТИ МИЛИЈАРДЕ У СРБИЈУ: Свилановић објаснио какву огромну корист можемо да имамо од литијума

Српски литијум је међу три најважније теме у односима Западног Балкана и Европске уније, изјавио је за Демостат бивши министар спољних послова и некадашњи генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, Горан Свилановић.

ТРАЖЕН Јадарит, Фото М. Анђела

Свилановић је рекао да је могућност да Србија постане један од снадбавеча ЕУ критичним материјалима отворила простор за то да наша земља буде важнија него до сада у очима европских партнера у геополитичком смислу, али и питање на који начин би Србија то могла користити у економском смислу. Свилановић је објаснио да је ЕУ, после пандемије и рата у Украјини, одлучила да у што већој мери смањи зависност од Кине и Русије и да зато у свом ширем окружењу тражи које земље би могле да буду део редефинисаних ланаца снадбевања, између осталог и критичним материјалима. Ту се појавила и Србија.

Он је навео да се са том чињеницом први пут сусрео пре две године на Алпбацх форуму у Аустрији, када је тадашња директорка за Западни Балкан у Служби за спољне послове ЕУ говорила о наученим лекцијама и у том контексту поменула и српски литијум.

– Ми смо се распали у соби кад смо то чули. Прво онај део људи са Косова, Албаније, БиХ, Црне Горе рекао је – па ви само о Србији, а наша реакција је била – па то је нешто што је врло упитно у српској јавности… Ми смо реаговали – чекајте о чему причате, а одговор је био – да, ми само Србију видимо – пренео је Свилановић.

Две године касније, како наводи, Шведска, као председавајућа ЕУ, у јулу 2023. је предложила формирање групе на високом нивоу од око тридесет особа, чији је и он члан, а чији је задатак да сачини извештај о међузависности између ЕУ и њеног суседства – о томе са којим земљама ЕУ има добру комуникацију и које земље би могле да буду део редефинисаних ланаца снадбавења.

– Ми не разговарамо о чланству, већ о енергетској зависности, о храни, о људима, одакле долази радна снага, зашто се сусрећемо са мигрантима… И у том контексту се отворила тема критичних сировина и материјала који су неопходни целом овом подручју – објаснио је Свилановић.

Могућност да Србија постане један од снадбавеча Европске уније критичним материјалима јесте отворила простор за то да Србија буде важнија него до сада у очима европских партнера – то подразумева нову, повољнију геополитичку позицију, али и отвара питање на који начин ће се то користити и у геополитичком и у економском смислу, навео је он.

Свилановић је објаснио да су критичне сировине тема број три у односу Европске уније и Западног Балкана, што се потврдило и на самитима у Тирани у октобру и у Бриселу у новембру 2023.

Он је рекао да би пројекат ископавања литијума био огроман пројекат на којем би морао да ради труст мозгова, који би се бавио свим аспектима – од заштите животне средине, воде, ваздуха, одлагања отпада до економске користи и контроле процеса.

– Требало би да се постави озбиљно питање где је ту држава, јер ово је приватан бизнис. Ко ће од тога да живи? То је ресурс земље – ако ћемо да имамо штету, да видимо колико зарађујемо. Да ли је то само рудна рента или нешто више за Србију, а то подразумева удео у пројекту, који може да се догоди ако долази велика аутомобилска индустрија – истиче Свилановић.

Свилановић је објаснио да инвеститор за сваки, па и мање сложен пројекат, мора да преда два документа.

Први је студија утицаја, анализа утицаја на животну средину, која се ради по стандардима Србије и предаје српским властима, од којих добија верификацију да може да настави са пројектом.

Међутим, да би добио новац, инвеститор мора да се обрати Европској инвестиционој банци, ЕБРД, Светској банци или приватним банакама, које му траже други документ, са оштријим стандардима – такозвани Енвироментал социал импацт ассессмент.

– Та два документа су неопходна и у пројекту о којем говоримо. Кад се предају, у њима би требало да стоји на шта се утиче, која вода се користи, да ли утиче на биосферу, у ком обиму утиче на пољопривреду… – навео је он.

Говорећи о Европском плану раста за Западни Балкан, Свилановић је рекао да ЕУ планира да издвоји шест милијарди евра за економски напредак региона, од чега је, како каже, процена да за део који се односи на критичне материјале у Србији иде две милијарде евра.

– Да схватите односе величина, колико је прича о критичним материјалима велика за Србију у поређењу са укупним издвајањима за Западни Балкан од шест милијарди евра – навео је Свилановић.

(srpskiportal)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације