ЉУБАЗНОСТ У РАДЊАМА НА ДНУ: Шта је показало регионално истраживање о квалитету услуга

НАША земља је ове године на последњем, шестом месту, међу државама у окружењу по квалитету услуга на продајним местима. То је показало ново истраживање "Регионална услуга - GUEST" које је од 1. до 7. јуна спровела хрватска агенција "Хераклеа", у сарадњи са агенцијама из БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније и Србије.

Архива

Прикривени купци посетили су укупно 800 продајних места из различитих делатности - ауто-индустрија, бензинске пумпе, банкарски сектор, малопродаја, туристичко-угоститељски објекти и објекти услужних делатности. У истраживању су мерени основни елементи квалитета услуге, поздрављање, утврђивање потреба, односно жеља купаца, познавање производа, нуђење додатног производа, захваљивање на посети, што је према акрониму енглеске речи GUEST - Greet, Understand, Explain, Suggest, Thank.

На првом месту је БиХ, а следе С. Македонија и Словенија. Црна Гора, Хрватска и Србија су испод овогодишњег просека за регион, који износи 73,94 одсто. Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије (НОПС) Марко Драгић сматра да су параметри који су коришћени у истраживању за оцену квалитета дискутабилни:

- Свакако да је квалитетна услуга један од битних фактора да се потрошач врати код трговца или у неки објекат услужних делатности. Међутим, свако другачије посматра и вреднује квалитет. Такође, постоје различити нивои услуге када су у питању трговински ланци и угоститељски објекти или нека друга делатност.

На саму услугу запосленог, како додаје, значајно утиче његова мотивација, а она зависи и од односа послодавца, колика је његова основна плата и да ли има неки подстицај у виду додатних напојница или бакшиша.

- Услуга је свакако боља код особа које раде ван пословних просторија, на проценат, јер се они више труде - објашњава Драгић. - На пример, на пијацама су људи обично љубазнији, јер им зарада зависи од односа према потрашачима.

Истраживање спроведено 15. пут ове године је показало да је најбољи резултат остварила БиХ, као и лане, 83,93 одсто, али истовремено и највећи пад од 3,69 проценатна поена у односу на 2022. На другом месту је С. Македонија са 78,63 одсто и бележи највеши пораст од 3,04 процентна поена у поређењу са прошлом годином. Трећа позиција припала је Словенији с резултатом од 78,60 процената, а четврта Црној Гори која бележи 73,33 одсто. Пета је Хрватска чији је резултат 69,68 одсто, што је за 2,79 процентних бодова мање у односу на 2022. када је била четврта. Србија је заузела шесто место са 66,31 одсто, што је за 1,61 процентни бод мање него 2022.

Категорија која је у свих шест земаља региона остварила најбољи укупни резултат, као и претходних година, јесте познавање производа, 93,81 процената, мада је и ту забележен пад од 0,58 поена. Као и претходних година, најлошије рангирана ставка је нуђење додатног производа, која је остварила укупни резултат од 38,17 одсто, а уједно је забележила и највећи пад у односу на претходну годину, за 10,21 бод.

Посматрано по делатностима, ове године највећи пораст, за 8,13 процентних поена, и најбољи резултат од 89,63 одсто су оствариле услужне делатности избацивши ауто-индустрију с дугогодишњег првог места.

Малопродаја се већ низ година заредом истиче као делатност с највише простора за унапређење, а 2023. је остварила резултат од 67,56 одсто, те пад у квалитету услуге у односу на лане, за 3,14 проценатних бодова. На силазној путањи у поређењу са прошлом годином су још и бензинске пумпе. Код њих је забележен пад за 3,29 поена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације