"РАЈФАЈЗЕН БАНКА" УПОЗОРАВА НА ПРЕВАРУ: "Пецају" кориснике путем имејла или СМС поруке

РАЈФАЈЗЕН банка обавестила је путем апликације своје кориснике на тзв. фишинг превару путем електронске поште у којој се злоупотребљава име ове финансијске институције. На опрезу треба да буду и грађани који нису клијенти ове банке, јер преваранти насумично шаљу поруку.

Фото: Новости

- У току је злонамерна активност слања имјел порука насловљених са "хитна алатка за ажурирање система", а у којима се прималац обавештава да почиње процес ажурирања безбедносног алата - упозоравају из Рајфајзен банке. - Преварна порука садржи злонамерни линк који за циљ има крађу личних података примаоца. Можете је препознати, пре свега, јер стварна адреса пошиљаоца није са домена raiffeisenbank rs. већ са непознатог домена (eiselt-kommunikation()at).

Они подсећају да Рајфајзен банка никад неће достављати имејл поруке са непознатих домена, већ искључиво са домена raiffeisenbank.rs. Како наглашавају, сви линкови у порукама које стижу званично од ове финансијске институције воде на домен raiffeisenbank.rs или сугеришу комуникацију преко неког од званичних канала банке.

Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије (НОПС), Марко Драгић, истиче да, преваранти често "пецају" кориснике користећи изглед сајтова познатих брендова који изгледају уверљиво, попут банке, поште или неке друге институције или компаније. Тако је и у овом случају Рајфајзен банке и зато грађани треба да буду веома опрезни.

- Као и у овој ситуацији, хакери често користе мамац хитности - наводи Драгић. - Пошаљу вам имејл или СМС и инсистирају да нешто мора хитно да се уради. Порука те врсте увек треба да изазове сумњу. Грађани не треба да остављају податке на интернет локацијама до којих долазе преко линка, јер то могу да буду лажне странице, које је тешко разликовати од оригиналних.

Стручњаци препоручују и да се никада не следе упутства попут "верификујте детаље налога" или "ажурирајте налог". На сајту Народбне банке Србије, у рубрици "Корисно је да знате" грађани могу да нађу значајне информације које ће им помоћи да се заштите од преваранта. Како Богдан Станишић из Одсека за пословну подршку НБС објашњава, "фишинг", што у преводу са енглеског значи "пецање", врста је напада која подразумева манипулацију од злонамерних појединаца и често се користи за крађу личних података, укључујући и оне који се односе на платну картицу корисника.

- То се дешава када нападач, представљајући се као особа или институција од поверења, покушава да вас превари на начин да путем имејла или порука на друштвеним мрежама и веб-сајтовима оставите осетљиве податке, попут броја платне картице, ПИН-а и сличних, а које ће касније моћи да злоупотреби - објашњав Станишић. - Значајну улогу у превари представља грађење и коришћење поверења жртве. С обзиром на то да корисници имају поверења у своје пружаоце платних услуга, на пример банке, и безготовинске инструменте плаћања које они издају, нападачи покушавају да се лажно представе као један од њих.

НБС је објаснила и како функционише превара достављањем линка путем СМС поруке и како корисници да то препознају.

- Ако добијете СМС поруку с непознатог броја телефона у којој вам се доставља линк којем треба да приступите, будите опрезни, вероватно је у питању фишинг - истиче НБС. - Када вам се заиста обраћа ваш пружалац услуга, нећете видети број телефона, него његов назив. Ако, ипак, приступите линку и унесте податке с картице, прочитајте шта пише у СМС поруци коју сте добили од своје банке, да ли ауторизујете плаћање услуге коју желите да плаћате или је у питању нешто друго, а у том случају одмах контактирајте са банком и блокирајте картицу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације