РАТАРИ ДА НЕ ЖУРЕ СА ПРОДАЈОМ, ЦЕНА ПШЕНИЦЕ ЋЕ СЕ ОПОРАВИТИ: Скок ће погурати и откуп хлебног зрна

ЖЕТВА пшенице се приводи крају. Приноси ће бити слабији него лане, али ће хлебног жита бити више него довољно за домаће потребе, око 3,6 милиона тона. Произвођаче највише брине цена која се прошле седмице на новосадској Продуктној берзи кретала од 20 до 22,50 динара по килограму без ПДВ-а. Лане се откупљивала за 35 динара, а трошкови сетве су значајно порасли. Стручњаци саветују ратарима да сачекају са продајом, и прогнозирају да ће се цена опоравити за један до два месеца.

Фото В. Митрић

Томе ће допринети и прошлонедељна одлука Владе да Републичка дирекција за робне резерве откупи до 200.000 тона новог рода меркантилне пшенице, за 25 динара по килограму плус ПДВ. На светским берзама цену је погурао излазак Русије из споразума о житу. То се десило одмах након најаве Москве у понедељак да прекида учешће у аранжману за извоз украјинског жита уз посредовање УН, познатом као Црноморска иницијатива. Септембарски фјучерси на чикашкој берзи јуче су забележили раст од осам одсто.

Агроекономиста Жарко Галетин оцењује да је откуп 200.000 тона за потребе Робних резерви прилично респектабилна количина. Цена од 25 динара је, како додаје, сасвим коректна и може да подигне комерцијално тржиште у Србији. А, већа трговинска фреквенција ће допринети и расту цена на берзи. Према речима Галетина, то ће се десити за један до два месеца.

- Пшеницу не треба продавати одмах, у овом тренутку, поготово произвођачи који имају квалитетну - каже Галетин за "Новости". - Тржиште ће одреаговати и цена ће бити боља.

Он наводи да је одбијање Москве да продужи споразум о житу, њен одговор на околност да УН нису руску пољопривредну банку укључили у Swift систем, чиме је онемогућен извоз њихове производње у подручје у којем се употребљава ова међународна банкарска мрежа. На ту одлуку Русије, како додаје, светско тржиште је одреаговало тако што је цена пшенице скочила, јер су повећани трошкови осигурања, робе и комплетне логистике. Према његовим речима, одлука Москве је била очекивана и званичници су је најављивали дуже од месец дана.

- Око 80 одсто извоза житарица и уљарица из Украјине ишло је преко три црноморске луке - наводи Галетин. - Тражили су алтернативне путеве и дунавским током су дошли до луке Констанца, опет црноморске, али заобилазним путем. Констанца је препуна украјинске и друге робе. Ту се појављују највећи трговци житарицама.

Ово је, како објашњава, утицало на нашу земљу, јер су преко те луке на друга тржишта пласиране количине пшенице које нису занемарљиве.

- Србији је тако ампутиран један озбиљан извозни потенцијал - прецизира Галетин. - Та околност је, између осталог, додатно утицала да у нову економску годину уђемо са милион тона залиха пшенице.

Велике залихе су, такође, допринеле обарању цене хлебног зрна. Он наводи да је од прошле године, највећи купац српске пшенице Италија, да део извозимо у земље ЦЕФТА споразума, а део смо пласирали преко Констанце на друга тржишта, али то је сада онемогућено. Италијанског купца, како додаје, треба да чувамо као мало воде на длану, јер тај извоз чува ликвидност тржишта.

- Постоји могућност да ћемо на глобалном нивоу опет ући у кризу хране, поготово сиромашније земље - сматра Галетин. - Нигерија је пре неколико дана прогласила ванредно стање због великог пораста цена и несташице хране. Тржиште хране је постало чиста политика.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Русија спремна да обнови црноморски споразум о житу, али тек након што се испуни део који се односи на обавезе према тој земљи, односно уклоне препреке за руски пољопривредни извоз. Москва је више пута наглашавали да је највећи део житарица који је требало да се испоручи у најсирмашније државе отпреман у западне земље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације