ИНТЕРВЈУ - У ЈУНУ ЗАВРШАВАМО ОБИЛАЗНИЦУ ОКО БЕОГРАДА ПОСЛЕ 30 ГОДИНА: Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

НАДВОЖЊАК је прешао ауто-пут, а ускоро ће се асфалтирати и излаз на њега. Пред путарима је да заврше опремање тунела.

Фото: П. Митић

Возачи ће од тунела Стражевица до највеће саобраћајне петље у Србији - Бубањ поток, моћи у јуну. После више од три деценије коначно се броје последњи дани радова на обилазници око престонице до Бубањ потока. Министар саобраћаја и грађевинарства Горан Весић обишао је градилиште да би се уверио да је отварање извесно.

- Ко год нема потребу да улази у Београд, неће више морати да вози кроз град. Обилазница значи растерећење Газеле и мање загађења. Овде је излаз према Београду, а кроз ово брдо градиће се тунел Бубањ поток, одакле почиње наставак обилазнице према Панчеву. На сектору до Бубањ потока, који ће бити за саобраћај пуштен у јуну, завршено је око 96 одсто радова. Остало је да се заврши асфалтирање улаза и излаза из тунела, последњи грађевински радови, а опремање тунела које траје око 40 дана већ је почело - објашњава нам министар Весић, са којим су "Новости" кренуле у "инспекцију" завршних радова на капиталној саобраћајници.

* Када би радови на последњем сектору обилазнице могли да почну?

- Саобраћајни институт ЦИП ради пројекат који је веома захтеван јер овај део обилазнице није само друмска већ и железничка обилазница око Београда. Тај пројекат је требало одавно да буде завршен, јер се годинама знало када ће да се заврши део до Бубањ потока, али сада шта је ту је. Чим сам изабран за министра тражио сам да почне пројектовање као и да се то чини по фазама. Прво ће се пројектовати тунели Бубањ поток и Лештане, како би ти радови почели одмах, а потом друмско-железнички мост преко Дунава, чија је дужина скоро два километра. Ми ћемо бити спремни технички, а када ће се градити пита се и Министарство финансија, јер да ли ће бити новца зависи од стања у буџету. Ми овај посао радимо тимски и грађевина, финансије и читава Влада заједно одлучујемо када можемо да започнемо нови инфраструктурни пројекат.

* Ових 47 километара се гради више од три деценије. Било је и бољих и горих времена, али шта се показало као највећи проблем?

- Да би се градила инфраструктура, морате да имате новца, али и политичку вољу. Председник Вучић одлучио је да Србију развија кроз градњу инфраструктуре. Јер сваки динар уложен у грађевинарство мултипликује се пута три у бруто домаћем производу. Током градње ангажује се двадесетак различитих професија. Изградња саобраћајница не значи само да је земља боље повезана. Она значи нова радна места, јер тамо где има саобраћајница инвеститори желе да дођу. Долазак инвеститора значи виши стандард, да људи могу да остану да живе ту где су. Срећан сам зато што ми је председник Вучић пружио шансу да водим баш овај ресор јер нема лепшег и бољег посла. Наравно, Србија има председника који верује да је развој инфраструктуре пут ка развоју земље тако да је мени много лакше да радим овај посао. Улажу се милијарде евра у путну и железничку инфраструктуру, у постројења за прераду отпадних вода, као и београдски метро.

* Завршена је недавно брза саобраћајница која скраћује излазак на ауто-пут "Милош Велики". Да ли се ове године завршава још нека деоница на поменутом правцу?

- Завршетком брзе саобраћајнице Сурчин - Нови Београд скраћен је пут од Београда до Чачка за око десет километара у једном правцу. Сада ћемо да проширимо кружни ток код Војвођанске, за недељу-две почињемо да градимо петљу Јаково, а Град ће да ради крак према Улици Јурија Гагарина. Имамо обећање кинеске компаније да ће до краја годне завршити део од Паковраћа до Пожеге. Важно је да испоштују то обећање, а два пута су га дали пред председником Вучићем. Када дођемо до Пожеге, тада можемо да почнемо да радимо на два нова правца. Први је ка Котроману, односно Вишеграду и Републици Српској, а други је ка граници са Црном Гором.

* Који су још километри пред нама?

- У априлу је завршена прва деоница Моравског коридора. То је 16,9 километара Појате-Макрешане. До октобра биће завршено још десет километара до Кошева и тада је Крушевац повезан ауто-путем са другим крајевима земље. Средином 2024. ћемо завршити радове од села Адрани до петље Прељина, и тада ће Краљево бити скоро спојено на ауто-пут "Милош Велики". До средине 2025. године завршићемо саобраћајницу између Кошева и Адрана, што значи да спајамо на мрежу ауто-путева и брзих саобраћајница Трстеник, Врњачку Бању и Краљево са још две петље - Врба и Камиџора. На том потезу живи пола милиона људи. До септембра завршићемо Рума - Шабац и до краја 2024. године и пут до Лознице. Уговарамо крак према Бадовинцима. Ради се 18 километара од Кузмина до Сремске Раче што је део ауто-пута Београд-Сарајево. У јуну ће бити првих 5,5 километара пута Ниш-Мердаре. Ове године потписујемо уговор за брзу саобраћајницу која ће спајати Мађарску и Румунију преко Србије, од Бачког Брега до Накова, преко Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Кикинде. Следеће године можемо да кренемо са изградњом 105 километара ауто-пута Београд-Зрењанин. Председник је недавно током посете Новом Пазару најавио изградњу брзе саобраћајнице од Краљева до Пазара са краком према Северној Митровици, за који ћемо имати пројекат већ следеће године.

* Статистика наставља да бележи пад броја издатих грађевинских дозвола у Србији. Да ли је реч о административном проблему, што сте помињали уочи измена Закона о планирању и изградњи, или о застоју у грађевинарству?

- Има више разлога зашто је дошло до пада у грађевинској индустрији у читавој Европи, а не само у Србији. Први је рат у Украјини, економска криза у Европи и раст инфлације. То је довело до смањеног интересовања за инвестирање посебно приватних компанија. Зато смо као држава одлучили да ове године издвојимо 3,6 милијарди евра за инфраструктуру и надокнадимо смањење приватних инвестиција. Други разлог је недостатак радне снаге. Србија је зато почела да увози раднике што је добро, јер значи да смо напредовали и да смо земља у којој може да се заради. Идемо на либерализацију радног законодавства. Нама су странци 30 одсто свих запослених у грађевинарству, а у пољопривреди је учешће много веће.

* Не доводе су увек странци из нужде. Већ смо видели и злоупотребе. Поједини послодавци су њима једноставно заменили домаће раднике.

- Злоупотреба има и у Европској унији, али то не значи да не треба да долази радна снага. Имамо недостатак радника и проблем је била спора процедура. Чињеница је да је у неким општинама и градовима дошло до застоја у издавању грађевинских дозвола. Те проблеме можемо и морамо да решимо тако што ћемо убрзати процедуре, учинити их транспарентнијим и једноставнијим. Зато и мењамо Закон о планирању и изградњи, а изменама укидамо конверзију уз накнаду и тако ћемо ослободити око 5.000 локација на којима може да се изгради око 15 милиона нових квадрата у Србији.

* Нисте задужени за измене Закона о безбедности саобраћаја, али да ли подржавате захтеве превозника да се смањи старосна граница за професионалне возаче?

- Слажем се. Тај закон предлаже МУП, али министарство на чијем сам челу учествује у његовој изради. Старосна граница ће бити смањена. Ми смо као министарство инсистирали да се уведу додатна ограничења код младих возача у смислу кола и које кубикаже могу да возе, чак и када прође онај период пробне вожње. Имамо 30 одсто више погинулих људи на ауто-путевима него у ЕУ. И углавном су то млади.

* У Нишу се недавно срушила бетонска тераса. Власници станова су, видимо, наследили обавезу да одржавају и брину о прилично старом стамбеном фонду за шта очигледно немају довољно средстава. Размишља ли држава о помоћи?

- Власници станова су власници зграде и то свих њених делова, укључујући и заједничке просторије, крова, лифта или степеништа. Ако ме питате за обнову фасада, то је питање за локалне самоуправе. Када сам обављао јавну функцију у Београду предложио сам да се уведе јавни интерес у одржавању лифтова, равних кровова и фасада, и та измена закона је одавно усвојена. Када је то јавни интерес, локалне самоуправе могу да улажу део јавних средстава и до 90 одсто у реконструкцију кровова, фасада и лифтова. Неке локалне самоуправе то раде, а неке не. Оне које не раде питајте зашто део новца не одвајају за то.

* Кад већ помињете вашу бившу функцију, примећујете ли да градоначелник Шапић напушта готово све пројекте које сте ви започели. Како тумачите тај дисконтинуитет и да ли се бринете за рејтинг странке у престоници?

- Обављао сам јавне функције у Београду од 2013. до 2022. године и спроводио Вучићеву политику. Ми, који смо тих девет година водили Београд, а то су осим мене Синиша Мали, Зоран Радојичић и Ирена Вујовић, излазили смо три пута на градске изборе. И сваки пут, 2014, 2018. и 2022. смо победили, што значи да су грађани позитивно оценили оно што смо радили. Не пратим шта се дешава сада у Београду, осим када нешто није у вези са пројектима које водим у главном граду, што сам, што са министром Малим, као што су метро, обилазница око Београда, београдски железнички чвор, мост на Сави, тунел од Карађорђеве до Булевара Деспота Стефана, мост код Аде Хује, изградња железничке станице "Прокоп" и нова мрежа БГ воза. Сви ови пројекти финансирају се искључиво из буџета Републике Србије без учешћа Града Београда. Како ће грађани оценити рад оних који данас управљају градом видећемо на следећим изборима.

* Ближи се ванредна изборна скупштина СНС. Да ли партија има перспективу ако се Вучић повуче са места председника, како је најавио?

- Сви се надамо да се председник Вучић неће повући са места председника. То је мишљење свих чланова Главног одбора. Наш јединствени став је да остане.

* Значи да се још не види наследник?
- Ако желите да остане садашњи председник, не размишљате о наследнику.

Завршен споменик Ђинђићу

* Да ли сте у контакту са Ружицом Ђинђић и докле се стигло са намером да се подигне споменик Зорану Ђинђићу на Студентском тргу?

- У контакту сам са Ружицом. Она је веома захвална Влади и председнику Вучићу. Први пут је Фонд Зорана Ђинђића добио помоћ када је Вучић постао председник Владе. Вучићев предлог да Ђинђић добије споменик, иако нису били политички истомишљеници, представља цивилизацијски искорак у српској политици. Јер, Зоран је био премијер, и пуцањ на њега је био пуцањ у Србију, а то је најбоље разумео Вучић, који води државотворну политику. Када је реч о споменику, он је завршен. Тај споменик чека реконструкцију Студентског трга за коју не знам шта ће се дешавати и докле се стигло. То морате да питате Град Београд, који има обавезу да постави споменик Ђинђићу, као што их то чека и са споменицима Меши Селимовићу, Милошу Црњанском, Васку Попи и Јовану Јовановићу Змају. Да ли ће се убрзати реконструкција или ће се наћи ново место, не знам. Ђинђић заслужује да добије споменик.

Пишем уџбеник о мрежама

* Ваша васкршња објава на "Тиктоку" изазвала је подељене реакције. Мислите ли да вам шкоди овакав вид политичке кампање?

- Свака објава изазива подељена мишљења. Научио сам да оно што радим, то радим јавно, да се не кријем и да решавам проблеме. Мени друштвене мреже служе да пошаљем политичке поруке различитим циљним групама становништва. Задовољан сам како радим, а има политичара који се јавно подсмевају ономе што радим на мрежама, а притом гледају сваку моју објаву?! Рецимо, на мрежи "Твитер" никога нисам блокирао, а имате опозиционе политичаре који само блокирају људе. Ускоро завршавам уџбеник о коришћењу друштвених мрежа у политичке сврхе. Бићу гостујући предавач.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације