"ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС": Запад живи у заблуди да може да смањи економску зависност од Кине
МНОГИ на Западу опседнути су "раскидању економских односа" са Кином, али није извесно да је то уопште могуће
Недавна посета француског председника Емануела Макрона и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Кини привукла је много пажње у западним медијима.
Посета малезијског премијера Анвара Ибрахима, са друге стране, у потпуности је занемарена, иако по много чему боље илуструје изазове раскидања економских веза са Кином, пише у колумни за "Фајненшел тајмс" директор Института за стратешке азијске студије Џејмс Крабтри.
Макрон је у Пекинг допутовао са Фон дер Лајеновом како би показао "јединствен европски став према Кини". Ипак, он је повео и читаву кохорту(војна јединица у време Античког Рима) привредника и пословних вођа, због чега је у Европи наишао на критике да "руши европско јединство".
Неколико дана раније, Фон дер Лајенова је рекла да би Европа требало да "смањи ризике" уместо да у потпуности раскине трговинске односе са Кином.
-Потпуно раскидање није пожељно, рекла је она, тако да ни Запад требало да смањи ризике само у стратешким секторима попут полупроводника, батерија и појединих минерала.
Министри финансија земаља чланица Г7 недавно су нагласили да је ланце снабдевања потребно учинити "разноврснијим", као и да би због тога требало подржати развој економија у успону.
Анварова посета Пекингу, са друге стране, била је потпуно другачија. Током ње није било речи о раскидању трговинских односа. Уместо тога, малезијски лидер је похвалио кинеску економску моћ и позвао на повећање инвестиција.
Он је са собом повео и групу малезијских бизнисмена, а кући се вратио са споразумима вредним готово 40 милијарди долара, макар на папиру.
Многи на Западу са забринутошћу гледају лидере земаља Глобалног југа како одлазе у Пекинг. Након што се последњих година посветио борби против корона вируса и реизбору за трећи мандат на челу Кине, председник Си Ђинпинг је сада фокусиран на дипломатију - од мировних планова за Украјину и Блиски исток до инвестиционих споразума за земље у Југоисточној Азији.
Док западне земље покушавају да ослабе последице деценија глобализације, азијске државе попут Бангладеша, Малезије, Индонезије и Тајланда сарадњу са Кином виде као централни део своје економске будућности.
Уместо раскидања трговинске сарадње са Пекингом, они желе да је продубе. А помало парадоксално, економска политика западних земаља би тај процес могла да убрза.
На Западу се све више говори о "френд-шорингу", односно измештању индустрија из Кине у земље које се сматрају "геополитичким партнерима" попут Индије, Мексика или Пољске. Још једну опцију представља Југоисточна Азија, где су земље политички неутралне између Пекинга и Вашингтона.
Таква политика, ипак, носи многе проблеме. Први од њих је да је раскидање трговинских односа тек почело. Полупроводници су једини изузетак, али у осталим секторима нема сличних примера.
Западне мултинационалне корпорације све више говоре о стратегији "Кина плус један", у којој би оне и даље наставиле да производе ствари у Кини, али би изабрале још једну произвођачку базу, на пример Малезију.
Аутор позива читаоце да на тренутак замисле случај у ком долази до ескалације сукоба у свету, а уплашене западне компаније почну да убрзано напуштају Кину. Шта ће се догодити?
Многи на Западу верују да би их померање производње учинити мање зависним од Кине, али и да ће се и земље попут Малезије и Вијетнама провући у западну орбиту. Обе претпоставке су у најбољу руку изузетно упитне, сматра Крабтри.
Узмимо пример "Самсунга". Тај јужнокорејски гигант је 2020. одлучио да своју производњу пресели у Вијетнам, тако да се сада сваке године милиони мобилних телефона састављају у тој држави, а многи од њих се после тога извозе на Запад.
Већина делова који чине тај телефон, ипак, и даље се производи у Кини, тако да Вијетнам мора да их увезе. Трговина између Кине и Вијетнама вишеструко је увећана током последњих неколико година, а слични трендови уочавају се у државама "азијске фабрике".
Како наводи аутор, истраживања показују да те земље сада све више извозе у САД, али да истовремено све више увозе из Кине.
Последице тога представљају двоструки парадокс. За почетак, уместо да постају тешње везане за Запад, земље у регионима попут Југоисточне Азије сада су економски чвршће повезане са Кином, а не слабије.
Друго, иако измештање ланаца снабдевања изван Кине на први поглед делује као да Запад постаје мање завистан од ње, потреба за деловима који се и даље производе у тој земљи чине да до суштинског раскидања економских односа и не долази.
Пре своје недавне посете Пекингу, Фон дер Лајен је тврдила да "није изводљиво, нити је у интересу Европе, да се потпуно одвоји од Кине". Она је у праву.
А имајући у виду сложену и испреплетену структуру модерне глобализације, чак и задатак делимичног смањења зависности од кинеске економије вероватно ће се показати много тежим него што изгледа.
(рт.рс)
Препоручујемо
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)