МИНИСТАР МАЛИ НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ: "Веће и јаче земље су поклекле пред кризом, а једна мала Србија није" (ВИДЕО)

МИНИСТАР финансија Синиша Мали обраћа се данас на завршном панелу Копаоник бизнис форума.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Министар је пожелео свим дамама срећан 8. март, и поручио организаторима пуно успеха.

- На последњих пет форума учествовао сам и ја, али знам да није лако организовати овакве скупове - рекао је он.

Министар Мали је рекао да је своју презентацију конципирао на основу проблема са којима се суочавају свет и Србија.

- Сетимо се пандемије корона вируса, када је цео свет стао. Србија је реаговала брзо и одговорно, прва смо земља у континенталној Европи која је имала све четири вакцине, направили смо болнице, обезбедили респираторе, све што је требало да сачувамо животе грађана Србије. Помогли смо нашу економију са преко 9 милијарди евра и грађане и привреду, и показали да Србија може да побеђује и у кризи - каже он.

Министар је додао да смо сви тада читали о несташицама хране, милионима незапослених, али и да је тај сценарио заобишао Србију.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

- Онда се десила енергетска криза, када видите један фактор за другим, мислим да ће већина вас да се сложи са тим да се свет никада до сада није суочио са већом кризом. Не постоји књига коју можете да прочитате, а која ће вам рећи како да водите економску политику - рекао је Мали.

Он подсећа да су многи плашили најцрњим сценаријима, и да је упркос свему био обезбеђен и гас и струја.

- И када се цена гаса упетостручила, као и цена струје, замислите ефекте тога на економију и животни стандард грађана. И ту смо реаговали како треба, и поред поскупљења имамо најнижу цену и гаса и струје. А истовремено смо обезбедили пуну снабдевеност у зими иза нас, али и за зиму пред нама - додао је министар.

Мали је рекао да је потом уследила криза у Украјини, и да је наша земља заузела принципијелан став.

- Потом имамо изазове и са Косовом и Метохијом, и притиске на нашу државу и председника Вучића и економију. Висока инфлација као последица неодоговорне монетарне политике и у ЕУ и у целом свету од 2008. године, довела је до тога да никада већа инфлација буде у скоро свим земљама Европе и света. И у Србији такође, али морам да истакнем да ово није ситуација коју смо ми изазвали, већ је увезена - каже он.

Министар финансија је рекао да је све ово довело до повећања цена, као и успоравања раста.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

- То имате прилику сада да видите, посебно у земљама ЕУ, а са друге стране имате огромно повећање јавног дуга у свим земљама. Када саберете све ове изазове, онда мислим да можемо да се сложимо да нисмо имали веће изазове као српска економија. То је веома важно напоменути јер је онда питање како је Србија реаговала на кризу - казао је Мали.

Он подсећа на три пакета помоћи грађанима и привреди током коронавируса, и да је држава агресивно и брзо, али и одговорно помогла свима.

- Тако смо спасили радна места и производне погоне, али и оставили себи простора да даље растемо у периоду пред нама. За монетарну политику је важно да нагласим да је стабилност девизног курса у овој кризи била веома важна. Да вас подсетим, 2012. године није било неке велике кризе, а инфлација у Србији је била двоцифрена, 11,4 одсто. То је била последица пуштања девизног курса - додаје Мали.

Што се тиче фискалне политике, министар истиче да је то допринело очувању радних места и високим стопама раста.

- Допринело је и томе што смо изградили кредибилитет једне одговорне владе и државе, и не чуди да смо имали рекордне приливе страних директних инвестиција. Променила се визија и бренд Србије, да смо одговорни и обећања испуњавамо у дан и у динар. 2019. године Влада излази са планом Србија 2025. 14 милијарди евра капиталних инвестиција. Прошле године смо се први пут возили брзим возом, а ко је имао прилику да размишља о томе пре само пар година - запитао је он.

Синиша Мали додаје да ће Србија ширењем железничке мреже имати транспортну кичму о којој је могло само да се сања.

- Друга ствар је подизање животног стандарда. Буџет за ову годину подразумева 6,8 одсто БДП капиталних инвестиција. 2011. и 2012. смо били на 1 одсто. Ми настављамо да инвестирамо у инфраструктуру, у зелену агенду, све оно што диже стандард грађана Србије - казао је министар.

Он подсећа да је предузет низ мера како бисмо се изборили са инфлацијом.

- Обезбедили смо и и даље контролишемо цене основних животних намирница, горива. Тако је држава опет преузела терет кризе на себе, и показала колико је одговорна. Стабилност и доследност су у наслову моје презентације, и на томе ћу инсистирати - истиче министар.

Мали је истакао важност иницијативе Отворени Балкан, чији је покретач председник Вучић.

- Јачи смо када се повезујемо. Настављамо пут ка ЕУ, али и преговарамо о 4 веома важна споразума о отвореној трговини, са Кином, Јужном Корејом, Египтом и УАЕ. То је огромна предност, на чему инсистирамо - каже он.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Министар каже да је нови систем е-фискализације утицао на повећање фискалне дисциплине.

- То је један велики реформски корак који смо предузели и спровели упркос кризи. Србија је такође једна од првих земаља у Европи која је увела систем Е-фактура, то је био главни захтев наше привреде. Можемо да враћамо ПДВ за дан или два, то је велика ствар и велики реформски потез - истиче Мали.

Он је додао да Србија и поред свега и даље расте, чак и када је Немачка имала негативну стопу раста.

- Њихов јавни дуг расте и постаје рекордан, ми смо сачували макроекономску стабилност. Расту нам плате и пензије, улажемо и даље у капиталне инвестиције и не одустајемо од реформи. Шта више да очекујете од једне мале поносне земље - казао је министар.

Синиша Мали каже да је стопа раста почела да расте после предузимања мера фискалне консолидације.

- У јуну 2012. године на рачуну трезора имали смо 8 милијарди динара. За тај месец требало је 40 милијарди да уплатите пензије. Земља јесте била банкрот, хтео то неко да прихвати или не. Упркос томе, погледајте стопе раста. И то у оваквој кризи - рекао је он.

Министар финансија каже да смо при врху у Европи, уз Ирску, и да не смемо заборавити да смо имали мере фискалне консолидације.

- Ајмо да видимо након тих мера - 4,5-5 и више. То кажем зато што има доста људи који кажу да су нам ниске стопе раста. А интересантно је да је наш БДП пре само 10 година био дупло мањи него што је био прошле године. Неке ствари очигледно добро радимо. Да ли може боље и више, ја мислим да да. Али и ми се суочавамо са свим проблемима који погађају веће и јаче државе. Те државе су поклекле, и ниже су им стопе раста, а једна мала Србија није поклекла - рекао је он.

Мали каже да је највећи терет кризе преузела држава, и да смо 2020. са дефицитом имали резерву да реагујемо.

- Имали смо бафере, и онда постепено умањивали тај дефицит, заједно са ММФ. Да не буде да смо ово радили не водећи рачуна о макроекономској стабилности. Па јесмо, зато што је упркос свему јавни дуг у односу на БДП далеко испод 60 одсто. И не плашимо се следећих корака који су неопходни, поготово када је у питању реформа нашег енергетског сектора - додаје министар.

Он је истакао да је Србија далеко испод просека ЕУ стопе јавног дуга у односу на БДП, који је негде око 95 одсто.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

- Имамо раст економије и контролисани дефицит. Ове године смо планирали 3,3 одсто дефицита. Планирали смо да 1,9 одсто буде кор дефицит, у договору са ММФ, а 1,4 смо оставили као резерву, да можемо да реагујемо и за струју и за гас, како бисмо сачували економију. А да није било енергетске кризе, били бисмо на нули, веровали или не. Не плашимо се изазова, знамо шта радимо, али знамо и шта су нам приоритети, а то је раст економије уз очување макроекономске стабилности - каже Мали.

Министар је рекао да је раније говорено о масовној незапослености и несташицама, а да уместо тога имамо рекордно ниску незапосленост у историји Србије.

- У просеку 9,4 одсто. 2012. године била је 25,9 одсто. Тада је сваки четврти био без посла. Прошли смо кроз велике кризе, пандемије, и опет имамо рекордно ниску незапосленост. Јавили се дежурни критичари и кажу да људи одлазе. А ми имамо већи број запослених у нашој земљи, 400.000 више људи ради. Последица отварања великих фабрика. Минимална зарада расте из године у годину. Повећање од 14,3 одсто за годину дана - рекао је он.

Мали каже и да плате у приватном сектору расту брже него у државном, и да су се за то и борили.

- Просечна плата у децембру је 712 евра. Председник Вучић је о томе говорио на РТС. Пре 10 година смо имали ниже плате од БиХ. Имали смо плате на истом нивоу као Северна Македонија, а сада имамо више плате од свих њих, негде смо на истом нивоу као Црна Гора. Са друге стране није важна висина плате, када погледате стопу незапослености. Та два податка су изузетно важна, мењају однос снага у региону - каже министар финансија.

Он истиче да смо заостајали за земљама у региону, а сада дефинишемо неке друге и више циљеве.

- Идемо да стигнемо Мађарску. Просечна плата у Мађарској је нешто виша од 900 евра. Ништа више није недостижно, Србија се променила. Погледајте, 2012. године је била милијарда евра страних директних инвестиција. Погледајте и како су расле током година, зато нам и расту просечне плате, имамо већи број фабрика, и чак и током ове највеће кризе се отварају фабрике и нова радна места. Није то случајно, када вам неко дугорочно да новац и уложи, то значи да је неко добро урадио анализу и видео да је држава Србија кредибилна - казао је Мали.

Министар каже да чињеница да друге земље желе да имају са нама споразуме о слободној трговини показује да смо постали важнији играчи.

- Коначно, кредитни рејтинг је стабилан, и комуницрам са рејтинг агенцијама, а пре месец дана смо имали емисију обвезница. Наши макроекономски индикатори већ показују да имамо већи кредитни рејтинг, и да није било кризе Србија би већ имала инвестициони рејтинг. А ми ћемо се и даље борити да тај рејтинг званично потврдимо и добијемо у наредном периоду - рекао је он.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Синиша Мали је истакао да Србија има новца за све капиталне пројекте, и да су то ствари које мењају квалитет живота грађана Србије и чине нашу земљу атрактивном дестинацијом за инвестиције.

- Сетимо се 2018. године, када је господин Влаховић изашао овде и рекао да без већег броја инвестиција нема ни значајнијег раста. Испаде да смо добро слушали, видели сте малопре да никада више капиталне инвестиције него протеклих година, сви пројекти напредују. Онда је 2019. године шефица ММФ рекла да следи велики пад глобалне економије, а ми смо сачували макроекономску стабилност. Опет, Србија је урадила нешто добро - подсећа министар.

Он каже да 2020. године улазимо у ковид кризу, и да иако су сви предвиђали рецесију, наша земља је имала минималан пад.

- 2021. године, након короне, шефица ММФ је рекла да само трошимо, без обзира на то какав је јавни дуг, што нисмо послушали. Јесмо трошили, али на капиталне инвестиције и задржали стабилност. 2022. година, каже господин Петровић на овом форуму, да је питање страних инвестиција веома важно, што је тачно. Обарамо рекорде сваке године, што није мали успех, имајући у виду кризу - додаје Мали.

Министар финансија каже да од економске политике држава неће одустати, и да постоји неколико стубова на којима она почива.

- Први је очување мира и стабилности. На томе све почива, то је предуслов остварења свих циљева. Друго, наставићемо са подизањем животног стандарда грађана Србије. Пројекат Србија 2025 подразумева да ће плате бити 1000 евра, а просечна пензија од 430 до 450 евра. Од тога не одустајемо, и то је достижно. Треће су капиталне инвестиције, хоћемо још више да инвестирамо у путну инфраструктуру, и у зелену агенду, што подиже квалитет живота грађана Србије. Четврти стуб су стране директне инвестиције и подстицање извоза. Показујемо колико смо кредибилни, како бисмо привукли још више инвеститора, како бисмо и даље смањивали стопу незапослености, и нашој деци оставили здравији буџет - каже он.

Синиша Мали каже да је ово политика која је показала свој резултат управо због доследности, када је држава терет кризе преузела на себе.

- И никада се нисмо играли са макроекономском стабилношћу. Свака земља на свету тражи изворе раста, и ИТ сектору, али никада се нећемо играти са макроекономском стабилношћу. Јавни дуг ће увек бити испод 60 одсто, а новац који добијамо задуживањем улагаћемо у капиталне пројекте да би сви грађани имали користи од тога - закључује министар Мали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације