ШТА СУ ХЕЏИНГ, СВОП, ФЈУЧЕРСИ, ФОРВАРДИ И ОПЦИЈЕ: Ево објашњења како је Србија дошла до милијарду и 750 милиона долара

МЕЊАЊЕ хартија дуга у доларима, за папир задужења у еврима, плус доплата камате за пет и десет година. Ово је најједноставније, народско објашњење хеџинга, односно трансакције вредне 1,75 милијарди долара коју је држава урадила концем прошле седмице. Још једноставније објашњење аранжмана је замена штедних књижица: доларске за ону у еврима, уз доплату ономе ко преузме америчку валуту.

Foto: Shutterstock

Иако у први мах делује да је овакво давање трошак, када дође до промене курсних разлика, попут тренутног једногодишњег сталног раста курса долара, на крају овакви аранжмани могу да донесу и чисту зараду. Или боље рећи, уштеду.

То доказује и чињеница да је Република Србија закључивањем оваквих трансакција у претходне две године већ уштедела око 45,8 милиона евра. Ако би тржишни услови остали непромењени до краја сервисирања ових обавеза, могло би да се уштеди још 315,4 милиона евра. Званично објашњење Народне банке Србије је да хеџинг представља заштиту од (финансијских) ризика:

- Финансијски хеџинг представља трансакцију коју тржишни учесници закључују како би умањили или елиминисали ризике везане за одређена улагања или обавезе. Закључивањем хеџинг трансакција, учесници на тржишту имају за циљ да се заштите од низа ризика, попут оног од промене девизног курса, каматних стопа или цена одређене финансијске активе. Технике које се користе за реализацију хеџинг трансакција обично укључују комплексније (изведене) финансијске инструменте - финансијске деривате. Највећи број хеџинг трансакција реализује се посредством фјучерса, форварда, опција, при чему се за хеџинг користе и свопови.

НБС објашњава да је своп финансијски дериват којим две уговорне стране постижу договор о размени новчаних токова или обавеза које проистичу из два финансијска инструмента. Једна врста свопова су и валутни, који укључују размену камате и/или главнице у једној валути за камату и/или главницу у другој.

- Добар пример коришћења свопова у сврху хеџинга (заштите) од девизног ризика представља емисија еврообвезница Републике Србије - поручују из НБС. - Наиме, наша држава је искористила тренутно повољније могућности задуживања на доларском тржишту и продајом еврообвезница обезбедила финансирање у тој валути. Затим је, како би смањила девизни ризик (од промене курса динара према долару), наша држава истовремено закључила хеџинг трансакцију (валутни своп) којом је доларске обавезе по основу новоемитоване еврообвезнице конвертовала у обавезе у еврима.

На овај начин, како поручују из НБС, девизни ризик за нашу земљу, који проистиче из наведених еврообвезница, у значајној мери је смањен, имајући у виду чињеницу да Централна банка већ деценију успешно одржава релативну стабилност курса динара према евру. Елиминисан је фактор ризика по основу промена курса евра према долару на који НБС не може да утиче. Уједно, закључују, омогућено је да се искористе и ниже каматне стопе на финансирање у еврима, тако да је реализована уштеда и по основу трошкова финансирања Републике Србије.

У саопштењу НБС поменути су и термини: фјучерси, форварди и опције...

Фјучерси су уговори да ће нека роба бити плаћена у будућности по унапред договореној цени и са њима може да се тргује на берзама до дана доспећа. Пример је да неко род сунцокрета за 2024. договори по цени од 150 динара по килограму. Без обзира на то колика буде реална цена, онај ко се обавезао дужан је да исплати уговорени износ.

Форварди су веома слични фјучерсима, али начин исплате договореног износа уговарају две стране и њима се не тргује на берзи.

На крају остаје опција. Она је право, али не и обавеза да се купи или прода одређена актива по унапред договореној цени и у оквиру одређеног временског периода. Да би неко стекао ово право, он плаћа премију. Тиме може да бира да ли ће реализовати договор, или одустати од њега. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације