МУКЕ У СУСЕДСТВУ: Држава тутор посрнулом "Кроација ерлајнсу" и како то утиче на српског авио-превозника

У СТРУЧНИМ круговима који се баве комерцијалним путничким авио-саобраћајем у региону јуче је снажно одјекнула вест да је за 22. децембар заказана ванредна главна скупштина деоничара хрватске националне авио-компаније, који тада треба да донесу одлуку о докапитализацији Кроације за готово 40 милиона евра (296 милиона куна).

Фото: Н. Фифић

Како је известила агенција Хина, позив за ванредну седницу објављен је јуче на Загребачкој берзи, а основни капитал компаније биће преко ноћи повећан чак за једну трећину – са 83,6 милиона евра (627,9 милиона куна) на 123 милиона евра (923,9 милиона куна).

Поменута скупштина, према мишљењу стручњака из области авијације у региону, стратешки је заказана непосредно пре Божића по грегоријанском календару, када највећи број друштвених збивања у Хрватској утихне. Стручњаци су сагласни да та седница представља само формалност да би хрватска држава, која поседује 98,76 одсто деоница, пружила помоћ Кроацији и омогућила јој наставак пословања. У оквиру најављене докапитализације, у позиву се наводи да ће се упис и уплата нових редовних деоница обавити новчаним улогом Републике Хрватске у износу од 296 милиона куна. У позиву се такође наводи и да се према Закону о трговачким друштвима, законско право првенства постојећим акционарима за упис акција у целости ускраћује, изузев Републици Хрватској, која ће као улагач учествовати у издању деоница, наводи се у позиву.  

Стручњаци се слажу да Кроација ерлајнс већ годинама послује без јасног стратешког плана – пословање заснива на приходима које остварује на субвенционисаним тзв. ПСО линијама у домаћем саобраћају, док у међународном саобраћају служи као „фидер“ који летовима до свега неколико великих чворишта пре свега обезбеђује путнике који настављају путовање компанијама из Луфтханза групе, „старијег брата“ из Стар алијансе. Посебно великим неуспехом се сматра чињеница да Кроација ерлајнс не успева да у довољној мери профитира од иначе изузетно развијеног туризма у Хрватској, па тако лавовски део прихода од милиона страних туриста убирају стране авио-компаније. На матичном загребачком аеродрому, хрватска национална авио-компанија континуирано губи маркетиншки удео и не успева да се избори са агресивним наступом европског нискотарифног лидера, ирског Рајанера. На крају, иако су се у јавности недавно појавиле назнаке у вези са евентуалном набавком нових ербаса, још увек није јасно колико су те гласине засноване на чињеницама, док је с друге стране непобитно да Кроација ерлајнс има све старију флоту.

За то време, чини се да је у Београду потпуно супротна слика и да српска национална авио-компанија Ер Србија никада није била јача од свог покретања 2013. године, али и од славних дана великог ЈАТ-а пре деведесетих година прошлог века. Јуче је у флоту Ер Србије стигао други по реду широкотрупни авион ербас А330-200 „Михајло Пупин“, намењен за прекоокеански саобраћај, који ће, поред постојећих летова за Њујорк, летети и до нових удаљених дестинација – кинеског Тјенђина од 9. децембра ове и Чикага од 17. маја следеће године. За разлику од Кроације, која је серијски пропуштала прилике које су се повремено појављивале на тржишту, као што су на пример прекиди пословања Адриа ервејза, Монтенегро ерлајнса, румунског Блу ера, Ер Србија је сваку сличну прилику искористила брзо и ефикасно. Српска компанија је за свега један дан, па и неколико часова, успевала да прилагоди свој ред летења и капацитете новим приликама на тржишту, показујући агилност која није својствена већини традиционалних авио-компанија. Поред тога, за разлику од Кроација ерлајнса, Ер Србија је искористила период пандемије корона вируса да се реструктурира и редефинише пословне процесе, модернизује где год је могуће, као и да се ослободи појединих оптерећујућих уговора из прошлости и склопи уговоре по много бољим условима, у складу са измењеним околностима на тржишту. Ер Србија је ове године успела да доведе чак осам нових авиона и тако значајно подмлади флоту, а истовремено је обновила и покренула двадесетак нових дестинација. Раст броја авиона у флоти и даље покретање нових дестинација најављени су и за 2023. годину. Ови успеси нису остали незапажени, тако да о њима све чешће извештавају угледни глобални медији специјализовани за авијацију, као што су АТW или Роутес, наводећи српску компанију као пример успешног опоравка од последица пандемије корона вируса и авио-компанију која „обара рекорде“.

Као резултат таквог агилног приступа у пословању, промишљеног али снажног раста и велике дисциплине у расходима, Ер Србија се убрзано опоравља од најтеже кризе у историји цивилног авио-саобраћаја, узрокованог пандемијом корона вируса. Према добро обавештеним изворима из српске компаније, очекује се да ће број превезених путника у 2022. години и поред рестрикција у путовањима које су постојале на почетку године бити близу нивоа из рекордне 2019. године. У трећем кварталу забележени су такви индикатори учинка и профитабилности, односно двоцифрене профитне маргине, који Ер Србију сврставају међу 10 најуспешнијих компанија у Европи, са бољим резултатом од многих већих и познатијих традиционалних авио-компанија. Поред тога, услед позитивног пословања остварених само непосредно из операција, на крају године се очекује двоцифрени профит у милионима евра, без икаквих субвенција. Исти извори за 2023. годину прогнозирају још снажнији раст и још боље резултате.

Поставља се логично питање како је могуће да на отвореном тржишту једна компанија, као што је Ер Србија, лети до чак 15 дестинација у земљама бивше Југославије, док доскоро респектабилни конкурент из суседне земље има неупоредиво мањи обим саобраћаја на тим тржиштима? Или како је дошло до тога да Ер Србија оствари већи број летова на аеродромима у Црној Гори од нове црногорске авио-компаније Ер Монтенегро? Или како Ер Србија преко лета саобраћа до чак шест дестинација у Хрватској, док Кроација нема ниједну линију ка Србији? Одговор који се намеће јесте да је иницијална инвестиција и визија Владе Републике Србије, у комбинацији са добром стратегијом и агилним приступом менаџмента, поставио Ер Србију на пут профитабилног и одрживог пословања. С друге стране, код Кроације и поред очигледне снажне финансијске подршке хрватске владе, очигледно недостају визија и стратегија и због тога и резултат изостаје.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације