ЗАПАД "НИШАНИ" НОВЕ КОЛОНИЈЕ: Расте ризик од ратова за сировине и енергенте, потрага за рудама најавила прекомпозицију светске моћи
ЗАПАДНЕ идустријске силе су 2020. законима дефинисале "критичне минералне сировине" из увоза и почеле да разрађују стратегије за спречавање несташице тих минерала, чији би недостатак уздрмао "економску и националну безбедност".
Драматично образложење показује не само озбиљну забринутост Запада због увозне зависности од минералних сировина за развој нових технологија, већ је и најава да ће америчке и европске индустријске силе бити спремне на све да би дошле до руда које садрже те минерале.
Оне се тренутно највише експлоатишу са територија нових "економских тигрова", који више нису само сировинске базе већ су развили сопствене напредне технологије и равноправно се надмећу са западним силама за отварање рудника у трећим земљама.
Стручњаци упозоравају да је овом битком за минерале започео процес прекомпозиције моћи на планети због кога расте и ризик да се свет суочи са новим ратовима за сировине, налик онима из времена борбе за нафтоносне колоније. И овога пута у центру пажње су енергетске сировине, пре свих литијум.
Законом о енергетици из 2020. САД су прве дефинисале појам "критичних минерала" као стратешке сировине "минерале, елементе, супстанце или материјале" који су "од суштинског значаја за економску или националну безбедност Сједињених Држава", а чији је ланац снабдевања подложан поремећајима "укључујући ограничења повезана са спољнополитичким ризиком, наглим растом потражње, војним сукобом, насилним немирима, антиконкурентским или протекционистичким понашањем и другим ризицима у целом ланцу снабдевања". На врху листе тих минерала су они који имају суштински значај за енергетске технологије, одбрану, валуту, пољопривреду, потрошачку електронику и здравствену заштиту.
ЕУ је исте године у "Акционом плану за критичне сировине 2020" дефинисала своју листу минерала од којих је увозно зависна и почела да се бави осигурањем снабдевања.
Овом проблематиком се у септембру бавила "Конференција о обезбеђивању минералних сировина у Европи" која је одржана у Прагу под покровитељством Чешке, председавајућом Саветом Европе. На скупу је било око 80 учесника из чланица ЕУ изузев Хрватске, Словеније и Бугарске, а као гости су позвани представници Велике Британије, Србије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније, Норвешке и Украјине. Циљ конференције је била дискусија високих представника држава чланица ЕУ, суседа и потенцијалних чланица "како ојачати сировинску сигурност и самодовољност ЕУ, односно целог континента".
- Суштинско питање била је сировинска политика, односно како да се ЕУ учини мање зависном од увоза, посебно критичних минералних сировина. Последњих неколико година планери ЕУ и САД изузетно велику пажњу поклањају овој теми, јер се њихови главни извори снабдевања налазе изван њихових простора. Највише минералних сировина увозе из Кине, Русије, Африке, а нешто мање из Јужне Америке и незнатно из Аустралије. У документима ЕУ и САД неке од земаља - извозница су сврстане у "пријатељске", а неке у "проблематичне", које могу представљати велики проблем у набавци. То се посебно односи на снабдевање такозваним ретким елементима и ретким земљама, а управо су ове две групе минералних сировина изузетно значајне за развој и примену такозване зелене енергије или чисте енергије - каже геолог инжењер Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије, који је присуствовао конференцији у Прагу.
На њој је представљена нова сировинска политика ЕУ која намерава да смањи увозну зависност унапређењем европског рударског сектора и повећа инвестиције у рударству из сопствених, европских извора.
- Речено је да овим активностима мора да претходи доношење нових правних регулатива на нивоу ЕУ и држава чланица у сфери рударства, прераде и добијања финалних производа, као и на заштити животне средине. У каснијој фази то треба да прати примена и инсталирање савремене опреме и формирање такозваних "смарт рудника", што се већ припрема и функционише у свету, у чему Кина предњачи. У закључцима конференције је наглашено да чланице ЕУ морају да подстичу експлоатацију минералних сировина у својим земљама и сарађују са блиским суседима - као што су Велика Британија, Норвешка, земље Западног Балкана, Северна Африка, Исланд, Турска и Украјина. Примарни циљ ЕУ је да у наредних 15 година обезбеди нове примарне залихе минералних сировина за производњу "чисте енергије" - каже Мијатовић.
Трећи вид обезбеђивања критичних минералних сировина у ЕУ је рециклажа свих производа из којих се могу добити критичне минералне сировине. На пројектима рециклаже и на директној примени се већ увелико ради и постројења су пуштена у производњу. На конференцији је речено да се на простору ЕУ тренутно изводе геолошка истраживања на 68 локација, а најинтезивнија је потрага за лежиштима литијума, којим се баве четири велика пројекта (не рачунајући Србију).
- Осим литијума, интензивно се истражују и простори потенцијални за откривање лежишта никла, кобалта, ретких земаља и ретких елемената. Тренутно највећи и најзначајнији пројекат, најближи отпочињању експлоатације је рудник литијума у лежишту Циновец, северозападно од Прага. Заједничким улагањима немачких и чешких компанија експлоатација литијума почеће најкасније 2026. године, речено је на конференцији - наводи Мијатовић.
Наш експерт напомиње да ће се, судећи по специфичном типу лежишта, највероватније експлоатисати и калај и волфрам, а да се отвара и могућност екстраховања и многих ретких елемената и елемената ретких земаља.
- Перспектива овог рудника као извора критичних минерала у ЕУ је велика, али и шире. По речима домаћина, чешка економија очекује велике финансијске ефекте када крене експлоатација. То су у излагањима и истакли представници компаније European Metals Holdings, која у потпуности поседује пројекат и развија га са инвестицијом од 482 милиона долара. Они предвиђају годишњу производњу од око 2,4 милијарде тона руде. Поређења ради, предвиђена годишња производња из Лознице износила би око 1,6 до 1,8 милиона тона руде и добијање најмање два производа, литијума и бора - закључује Мијатовић.
ЕВРОПСКА ЛИСТА
ЕУ је 2020. направила последњу верзију своје листе 30 критичних минералних сировина: антимон, берилијум, борати, кобалт, угаљ за коксовање, флуорит, галијум, германијум, лаки и тешки ретки елементи, индијум, литијум, магнезијум, графит, ниобијум, платинска група метала, фосфати, силиција, волфрам, барит, боксит, хафнијум, природна гума (каучук), скандијум, тантал, титан, ванадијум, бизмут, фосфор, стронцијум.
АМЕРИЧКИ СПИСАК
САД су законом утврдиле 36 критичних минерала, по редоследу од највишег до најнижег, на основу средње вредности њихових укупних оцена ризика понуде: галијум, ниобијум, кобалт, неодимијум, рутенијум, родијум, диспрозијум, алуминијум, флуорит, платина, иридијум, празеодимијум, церијум, лантан, бизмут, итријум, антимон, тантал, хафнијум, волфрам, ванадијум, калај, магнезијум, германијум, паладијум, титан, цинк, графит, хром, арсен, барит, индијум, самаријум, манган и телур, литијум.
БОНУС ВИДЕО - ТИТОВА ВИЛА ОД 50 МИЛИОНА ДОЛАРА: Погледајте како изгледа једна од најстаријих вила у Њујорку
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
КО ЈЕ ЈАЧИ - НАТО ИЛИ РУСИЈА? Истраживање открива ко има моћнију војску: "Две стране имају паритет само у једном погледу"
ПИТАЊЕ које занима многе добило одговор.
11. 11. 2024. у 22:35
Коментари (10)