МИНИСТАР СИНИША МАЛИ У "ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ": "Кроз ову кризу можемо само заједно да прођемо, морамо да водимо рачуна о сваком киловату"

МИНИСТАР финансија Синиша Мали гостовао је данас у Јутарњем програму, где је говорио о минималцу, могућим новим повећањима плата и пензија, као и целокупној економској ситуацији у светлу сукоба у Украјини.

Фото: Принтсцреен/Пинк

Министар је рекао да је питање енергената најважније питање за све нас.

- Чули сте и председника Вучића колико је пута говорио о томе. Ја не желим да будем велики песимиста, али чека нас тешка зима. Послушајте шта је Макрон рекао. Трећу годину за редом траје криза у целом свету. Сада долазимо у ситуацији када енергенти, који су најважнији за функционисање једне економије, постоје велики проблеми у снабдевању. Цене су отишле у небеса - рекао је он.

Мали истиче да, ако узмемо да је просек цене струје био 50 до 100 евра, а сада је 700, то значи да је струја чак седам пута скупља за предузећа и фабрике.

- Дакле цена инпута је порасла шест или седам пута. Трошкови расту, пошто не можемо све да пребацимо на потрошача. Ево недавно смо видели ситуацију у Аустрији, где је жена имала неку малу радњу, и плаћала је струју 2000 евра. Сада јој је рачун 10.000 евра. Она каже ја могу месец или два дана, али више не. И то је највећа опасност за европску економију. Мала и средња предузећа су у највећој опасности - рекао је министар.

Синиша Мали каже да је код нас држава преузела на себе највећи терет ове кризе, и да у овим условима, када увозимо струју по 700 евра, продајемо грађанима по 40 евра.

- Исто је и за предузећа. Опет је држава стала иза привреде и економије, и покушава да помогне предузећима да не осете удар цене енергената. Ми и даље обезбеђујемо гас, пуне нам се складишта у Мађарској, дакле гледамо да што више енергената обезбедимо. Цена гаса је 4.200 долара на хиљаду кубних метара, опет је код нас много нижа за предузећа - додао је он.

Министар каже да је оваква ситуација незабележена, и да чак и Француска, која има огроман број нуклеарних електрана, мора да увози струју.

- Ми смо прошле недеље на нивоу Владе донели одлуку да укинемо декоративно осветљење. Био сам код председника, и код њега су светла угашена, као и код мене у министарству. Апелујем на људе који ово гледају, да штеде, мање ћемо трошити. Питање је када се ово завршава, грејна сезона је чак до априла. Из дана у дан се боримо, само да прођемо ову зиму са што мање негативних последица - казао је Мали.

Он каже да држава Србија у овом тренутку сваки дан разговара са представницима НИС, и да ћемо до краја године имати уговоре о набавци нафте из других земаља.

- Морамо да нађемо решење за нови пакет санкција ЕУ против Русије, којим се забрањује увоз нафте. Мађарска је рекла да је против тога. По мени имате и глас разума, али и једну невероватну ситуацију да нико никога и не слуша. Европска економија дефинитивно иде путем из ког ће тешко да се извуче. Мађарски министар финансија је био овде пре два дана, разговарали смо. И слажемо се - када једанпут затворите мало или средње предузеће, који су носиоци развоја, тешко се поново отварају. Велика предузећа још и могу да се извуку - истиче министар.

Мали још једном напомиње да држава чини све како би цена енергената била контролисана, и да је 14 пута нижа у односу на светску цену, како би помогли нашој привреди.

- Оно што охрабрује је да је Завод за статистику изашао са подацима о незапослености. То је 8.9 одсто у другом кварталу ове године, никада нижа није била. Стопа раста нашег БДП је 4.4 одсто у првом кварталу, 3.9 одсто у другом кварталу. Видећемо сада трећи, а онда и четврти квартал. Чинимо све да одржимо раст наше економије и привреду да ради у овим тешким условима - рекао је министар. 

Синиша Мали каже да је ниска хидрологија, и да барже са угљем не могу да прођу.

- Као за инат се тако нешто деси. Када дође криза, онда нико неће да пусти струју преко своје територије, али ћемо се борити да негативне последице кризе буду што мање. Ми смо јуче имали колегијум социо-економског савета. Преговарали смо и са послодавцима и са синдикатима, и за нас је важно да људи опет осете ову кризу што мање. Веома нам је важно да повећамо плате и пензије изнад нивоа инфлације, и ићи ћемо на најмање 14 одсто повећање минималне зараде од 1. јануара следеће године. Да дођемо на ниво од отприлике 40.000 динара, што је огроман скок гледајући прилике. Послодавци су упозорили на повећање трошкова за раднике, и зато смо рекли да ће држава преузети на себе део трошкова повећања минималне зараде, смањићемо неке доприносе како би растеретили послодавце - каже он.

Мали каже да је држава посвећена томе да цела економија буде атрактивнија и конкурентнија.

- Са 8.9 одсто стопе незапослености очигледно је да нешто радимо добро. Али минимална зарада, повећање од 14 одсто, је само део пакета. Од 1. јануара следеће године раст плата је 12.5 одсто. За војску повећање 25 одсто. А наше пензионере од 1. новембра чека повећање пензија од 9 одсто, додатних 11.2 или 11.3 од 1. јануара такође. Желимо да обезбедимо грађанима да плате буду веће од инфлације, и да останемо конкурентни. И нисмо зауставили ниједну инвестицију, и даље се граде ауто-путеви и ради се на великим пројектима - каже он.

Министар истиче да кроз ову кризу можемо само заједно да прођемо, и да водимо рачуна о сваком киловату који потрошимо.

- И за крај позивам све грађане да дођу на сајам вина. Видите када заједно нешто радимо, онда границе не постоје, и то је сјајна идеја председника Вучића и иницијатива која може потпуно да промени економску перспективу целог региона - каже Мали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације