СМЕДЕРЕВО ЋЕ ПОНОВО "ОСВОЈИТИ" СВОЈУ ОБАЛУ: Како је седиште Подунавског округа од града на води постало индустрија на Дунаву

СМЕДЕРЕВО, град који лежи на 25 километара дунавске обале, деценијама je бежао од реке, а уместо туристичких капацитета, излетишта и стамбених зграда, на обали је никла индустрија и затворила излаз на реку.

Фото Н. Живановић

Током последње деценије трају настојања да се ствари преокрену, искористе шансе које леже на Дунаву, и Смедерево добије заслужени епитет "града на води".

Граду су затворени практично сви излази на реку. Некадашње пристаниште у центру града, где су кроз историју пристајали путнички бродови и краљевске лађе, деценијама је теретна лука у којој се претоварују сировине и готови производи за смедеревску железару. Сваке године око 1.000 путничких бродова прође Дунавом крај Смедерева, али немају где да пристану, јер међународни пристан, постављен 2016. и плаћен, према тврдњама надлежних, чак 25 милиона динара, још није у функцији.

Можда је све кренуло пре много векова, с почецима индустријализацијe управо на реци.

- Историја бродоградње у Смедереву сеже у 16. век - каже Златко Пајић, бродомоделар из Смедерева.

- Смедеревско бродоградилиште "Дубравица" помиње се први пут 1521. године, када су у њему направљени бродови на весла, који су били опремљени и оружјем. Од 1557. до 1558. године, за само годину дана, у Дубравици је направљено 120 трирема - бродова са три реда весала са сваке стране. На тим бродовима је било и до 600 људи. Данас је несхватљиво да се за тако кратко време може направити толико бродова. Тврдим, сад да нам дају овај задатак, не бисмо могли да га испунимо - говори Пајић о дометима смедеревског бродоградилишта.

Фото Н. Живановић

Он је недавно направио реплику првог морског једрењака под српском заставом и именом "Србија", који је запловио 30. априла 1833. године, а направљен је баш у бродоградилишту у Смедереву, по поруџбини кнеза Милоша Обреновића. Бродоградитељ Никола Кефало, Грк са Закинтоса, направио је овај брод који је запловио пре 180 година.

У Смедереву се више бродови не праве. Прави се челик. По чувеној анегдоти, Јосип Броз Тито је наредио да се овде подигне железара. На његово питање - "Шта успева у Смедереву" одговор је био - грожђе, али је маршал, наводно, чуо гвожђе, те је тако, по тим причама, и никла железара на месту где руде нема ни на видику. Она се допрема и данас са различитих места широм света.

Тако су руде и челик запосели смедеревске излазе на реку. У две луке ноћ и дан претоварују се сировине и готови производи. У зависности од обима производње Железаре, годишње се претовари између 2.000.000 и 4.000.000 тона сировине и готових производа.

Ипак, има наде да се ствари преокрену.

Планови развоја луке у Смедереву обухватају изградњу и проширење оперативне обале на локацији "Нове луке". Локација "Старе луке" биће претворена у путничко пристаниште.

Фото Н. Живановић

Постојећа опрема за претовар терета са локације "Старе луке" била би дислоцирана на локацију "Нове луке". Приоритетна инвестиција је изградња индустријског колосека на локацији оперативне обале "Нове луке" и његово повезивање са јавном железничком мрежом.

Овај пројекат, најављиван скоро две деценије, започет је 2019. године.

Министарство грађевине крајем 2019. године расписало је јавну набавку за реконструкцију и изградњу терминала за расути и појединачни терет у "Новој луци" Смедерево. Поступак је, ипак, обустављен јер је пунуда премашивала расположива финансијска средства. Ни нови тендер није успео.

Кад се ствари опет покрену, планирана је санација постојећег лучког подручја и пристаништа од приближно 3,8 хектара и изградња новог дела луке површине 21 хектар, као продужетак постојећег лучког подручја.

Фото Н. Живановић

Изградњом новог терминала капацитет Луке био би око пет милиона тона различите робе.

Вредост пројекта је 93 милиона евра. Радови ће бити финансирани са по 50 одсто из кредита Европске инвестиционе банке и републичког буџета.

Уз изградњу железничке пруге која повезује "Нову луку" са већ постојећим краком пруге ка Железари ХБИС, ово ће значити и селидбу теретне луке и колосека из центра града.

То ће, коначно, довести и до подизања шинских прагова од Тврђаве до Старе железаре. Град ће имати излаз на реку, а Смедеревска тврђава напокон испунити услове за листу културне баштине Унеска.

Фото Н. Живановић

НИЈЕДНА ПЛАЖА НА 25 КИЛОМЕТАРА

ИАКО лежи на 25 километара реке, Смедерево нема ниједну уређену плажу. Некада су Смедеревци за расхлађивање могли да бирају између десетак локација: код Веслачког клуба, на ушћу Језаве у Дунав, на Југову...

Половином минулог века тадашње општинско руководство донело је одлуку да се на супротној обали изгради пешчана градска плажа, са рестораном и спортским садржајима.

Ада је постала најпопуларније купалиште. Данас ни тамо плаже нема, а Смедеревцима су излази на реку затворени лучким капацитетима.

Илустрација В. Н.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације