СТРАНИ КАПИТАЛ "ДРЖИ" ПРИВРЕДУ: Инвеститори из иностранства радо улажу у рударство, трговину, услуге...
ГОТОВО сваки други динар капитала у малим предузећима у Србији - страног је порекла. Слично је и у случају фирми средње величине, док странци стоје иза четвртине основног капитала великих компанија.
Инвеститори из иностранства најрадије улажу у наше рударство, пословање са некретнинама, административне и помоћне услужне послове, али и стручне, научне и иновационе делатности.
Подаци из публикације Републичког завода за статистику "Предузећа по величини и предузетници" показују да се за само две године домаћи капитал у малим трговинама на велико и мало смањио за близу девет одсто - од учешћа од 47,5 на 38,7 одсто. У малим фирмама које се баве научним, иновационим и техничким делатностима, домаће газде су реткост. Од учешћа од 16,4 одсто у 2018, у 2020. спало је на непуних 12 одсто.
Код средњих предузећа, странаца је највише у рударству - чак 85 одсто. У трговини на велико и мало - 61 одсто, а готово 56 одсто у саобраћају и складиштењу. Највећи удео страног капитала у великим компанијама опет је у трговини на велико и мало - око 80 одсто. Чак 60 одсто основног капитала наших рудника страног је порекла. У прерађивачкој индустрији готово сваки други оснивачки динар је из иностранства.
Стручњаци истичу да бројке показују да је долазак страних инвеститора утицао на смањење спољнотрговинског дефицита.
- Лако је уочити да је страни капитал значајно допринео поправљању спољнотрговинског салда - објашњава економиста Иван Николић.
- Расте извоз и тај раст бележимо од 2013. године. Носиоци су тог значајног прираста компаније из области где је већи удео страног власништва. По мени, веома битан допринос је што се уласком страног капитала реструктурира индустрија. Инвестиције утичу на пораст квалитета технологија. Иде се ка производима са већом додатом вредношћу. Већа је и запосленост. Присуство страног капитала у Србији, што се тиче индустрије, повољно је утицало и може се оценити као позитивно.
Када је реч о великим компанијама, странци воле да улажу у администрацију и помоћне услужне делатности. Пре неколико година држали су 61,5 одсто њих, а у 2020. години - око 55 процената. Последњих година повећали су учешће у информисању и комуникацијама. Од удела од 28,3 одсто стигли су до 34 одсто.
ПРЕОКРЕТ У ХОТЕЛИМА
ТОКОМ 2018. године, у великим фирмама које се баве смештајем и исхраном, свега је 26,4 одсто капитала било домаћег порекла. Већ годину касније, учешће је повећано на 76,7 одсто. У рукама странаца, у 2020. години, остало је само 8,4 одсто капитала.
- Немам одговор шта се десило - каже Георги Генов, председник удружења "Хорес".
- Истина је да нема заинтересованих за инвестирање у Србију. Иза већине ланаца стоји домаћи капитал, јер је реч о франшизама. Хотели у страном власништву могу се "пребројати на прсте".
Препоручујемо
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЛЕСКОВЦУ: Разговори о фабрикама дувана и ауто-делова
29. 10. 2021. у 13:09
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)