У КОРОНИ ЈАГМА ЗА ГОТОВИНОМ: Потражња грађана за потрошачким и кеш кредитима драстично порасла од почетка пандемије 2020. године

И ТОКОМ претходне, пандемијске године, настављена је појачана потражња за готово свим кредитима. Нарочито за рефинансирајућим, потрошачким и кеш позајмицама које су чиниле готово половину укупног задужења становништва од око 11,2 милијарде евра на крају прошле године. Економисти и банкари сматрају да је подизање готовине погурала финансијска подршка државе у претходном периоду, али и никад ниже камате.

Фото Н. Фифић

Када је реч о броју свих кредита који се тренутно отплаћују, према последњим подацима Удружења банака Србије, готово две трећине чине ове позајмице. Док је дуг за готовинске позајмице повећан за 10 одсто, потрошачки су отишли навише за чак четвртину. У односу на 4,8 милијарди евра кеша које су житељи Србије отплаћивали пре годину дана, сада враћају рате за 5,2 милијарде евра. То је повећање од готово пола милијарде евра за 12 месеци.

Потрошачки кредити, који представљају наменске позајмице за конкретне производе са профактурама из продавница, у укупној суми свих зајмова становништва чине око два одсто. Код њих је, међутим, за протеклих годину дана уочен драстичнији скок - више од 26 одсто. Тиме је заправо настављен тренд и од претходне године. Са 17,9 милиона динара на крају 2020. године, тај дуг је порастао на 22,6 милиона динара на крају минуле године.

- У пракси се осетније примећује пораст тражње за кеш кредитима, јер је повећање плата и уплив новца од државне помоћи утицао да се људи опусте и задуже за куповину аутомобила, намештаја, беле технике, гардеробе - објашњавају банкари који раде са кредитима за становништво. - Нарочито се траже рефинансирајуће позајмице. Каматене стопе су снижене, па су многи увидели да се исплати узети кеш по бољим условима, затворити претходни скупљи, а да уз исту рату и рок отплате, чак и остане нешто новца. Те паре иду даље у промет, за задовољавање потрошачких потреба и привреда наставља да се креће. Све то указује на бољи стандард наших клијената и већу могућност да узимају кредите.

Потпуно другачије мишљење има професор Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије, који сматра да је једино економско објашњење за пораст броја корисника кеш кредита у последње две године - веће сиромаштво грађана.

- Колико год да говоримо о порасту примања, мањим каматама или мерама, у последње две године много људи је осиромашило - објашњава Ханић. - Да би затворили текуће обавезе, неопходан им је новац који немају и зато морају да га позајме. Многи су од периода пандемије остали без посла, примања, или су им приходи смањени. Вероватно је много ситуација у којима су они који не располажу својим приходима најрационалније, позајмили новац, па су кеш кредитима гледали да се извуку из дугова или покрију трошкове на које су навикли, а које себи више не могу да приуште.

Како Ханић каже, кеш кредити никако нису повољни, већ напротив, спадају у скупље производе и већина их вероватно узима да би превазишли проблеме који су их задесили.

С друге стране, према речима Владана Васића, генералног секретара Удружења банака Србије, на скок тражње за кешом утицале су економске мере државе током пандемије, међу којима мораторијуми на отплату кредита, финансијска помоћ грађанима, као и позајмице уз гаранцију државе.

МЕРЕ ПОКРЕНУЛЕ ЛИЧНУ ПОТРОШЊУ

Раст привредне активности очекивано је утицао и на кредитни. Предузете мере биле су кључне да се 2020. године не заустави економија, јер су покренути лична потрошња и инвестиције. То су основни генератори раста привреде. Никад нису биле ниже каматне стопе и многи су то искористили, и становништво и привреда. Значајан фактор је и одлука о скраћивању рока отплате готовинских кредита са десет на шест година. Тиме је смањена неизвесност и повећана сигурност у отплату - каже Васић.

ДУГ ВЕЋИ, ДОЦЊА МАЊА

ИАКО су грађани више пара позајмили од банака, све је мање оних који касне са отплатом. Како Васић каже, смањена су ненаплатива потраживања. Кашњење у отплати кредита забележено је у 3,1 одсто случајева. Учешће доцње у дугу предузетника било је 3,6 процената, а становништва - 2,6 одсто. Проблематичних кредита је три године раније било 5,3 процента, на крају 2017. године - 8,7 одсто.

Препоручујемо

Економија

1 1

БАНКАМА ДУГУЈЕМО 26,7 МИЛИЈАРДИ €: Задужење привреде и становништва порасло за чак 10 одсто, највише се подизали потрошачки кредити

26. 01. 2022. у 11:00

Република Српска

0 0

ЖИВОТ УЗ ПАПРЕНЕ ПОЗАЈМИЦЕ: Грађани све чешће улазе у неповољне финансијске аранжмане да попуне кућне буџете

08. 12. 2021. у 08:12

Економија

0 1

ЗАЈАМ СВАКОГ ДАНА РАСТЕ ПО 5.000 ЕВРА: Банкама дугујемо скоро две милијарде евра више него лане, највише “скочили” потрошачки кредити

20. 10. 2021. у 11:00

Економија

1 0

ЛЕТО УСИЈАЛО ПОТРОШАЧКЕ КРЕДИТЕ: Привреда и становништво банкама у Србији дугују око 25,5 милијарди евра

26. 08. 2021. у 10:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације