ИНТЕРВЈУ Јоргованка Табаковић: Наше злато је најсигурније у нашој кући, племенитог метала имамо дупло више него 2012.

ВАЖИ за једног од најпасиониранијих читалаца на нашој јавној сцени. Са истим жаром с којим чува наше национално благо, посвећена је врхунској књижевности. Воли историјске и филозофске теме, а у рукама су јој најчешће дела Сенеке, Вила Дјуранта, Роберта Хериса, Иве Андрића, Јована Дучића... али и нежни стихови Мике Антића.

Јоргованка Табалковић / Архива

Ипак, за претерану сентименталност у свом послу не налази место. Тихо и без самохвалоспева брижно чува и гомила наше новчане и златне резерве. О курсу и стабилности динара не морамо да размишљамо, јер о њему брине врсни економиста, који и када је стручна литература у питању највише цени ауторе који живе стварност, а не само теорију. Зато највише цени дела бившег гувернера енглеске централне банке Мервина Кинга и Американца либанског порекла Насима Талеба. То је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, која је радо пристала на божићни интервју за "Новости".

* Србија је по први пут све златне резерве вратила у земљу. Зашто?

- Живимо у времену када се многе ствари дешавају први пут, а реакције су увек условљене околностима. Читав свет се у условима пандемије по први пут суочио са готово потпуним прекидом свих видова саобраћаја у којем није било лако организовати ни транспорт медицинске опреме, ни враћање наших људи из иностранства, али ни допремање ефективе за оне који су желели да подигну девизну штедњу. И никог се не тиче "виша сила" - сви очекују да држава покаже одговорност, снагу, мудрост и да одговори на све изазове и потребе. Због тога, као и због појачане глобалне неизвесности, одлучили смо да додатно повећамо сигурност и доступност наших златних резерви. Зато је и све злато враћено тамо где му је место, у трезор власника - државе Србије. То је био одговоран потез, не потез некога ко предвиђа погоршање односа, како то неки покушавају да представе. Исто онако како је унапред и одговорно било набављање вакцина и респиратора. Када нико о томе није размишљао, размишљао је председник Вучић. Зато је док су се други премишљали, Србија деловала. Зато је било довољно респиратора, зато је доступан "шведски сто" вакцина. Србија, сведоци смо сви, има све бољу сарадњу и са ЕУ и са Великом Британијом и са Швајцарском и са осталим земљама, али се глобализација претвара у своју супротност, изолацију сваког од свакога. Свет је у кризи почео да се затвара, воде се јавне расправе о деглобализацији, реглобализацији, "бољој глобализацији", а за то време се успостављају нова ограничења многих процеса и токова. Зашто би ико размишљао о 750 милиона долара вредности, колико оквирно вреди 13 тона злата купљеног у иностранству и враћеног у Србију (укључујући и тону враћену из Лондона), и да ли ће неко поред ограничавања кретања људи, ограничити и кретање вредности.

* Када је дошло до одлуке да се знатно повећавају наше залихе овог племенитог метала?

- Повећање девизних резерви које је у значајној мери остварено куповином девиза на тржишту како динар не би јачао превише било је основни предуслов за одлуку о куповини злата на међународном тржишту. А савет председника Вучића о куповини и увећавању резерви злата дошао је у правом тренутку. Злато смо на међународном тржишту куповали у два наврата: девет тона крајем 2019, а онда и три тоне крајем 2020. године. Наше анализе приликом доношења одлука о куповини злата засноване су на пројекцији дугорочних трендова и додатном јачању сигурности нашег финансијског система. Злато је на дуги рок најзначајнији чувар вредности и гарант заштите од инфлаторних и других ризика, што је нарочито важно у периодима кризе и неизвесности. На крају 2021. године НБС је располагала са 37,3 тоне злата, и у односу на крај 2012. количински је више него удвостручено јер су тада биле 15,3 тоне, а вредност му је утростручена - са 0,6 на 1,9 милијарди евра.

* Колико је ово био визионарски потез и колико смо зарадили на расту цене злата?

- О томе колико је то био визионарски потез најбоље говоре претходно наведени подаци, али и податак да је 12 тона злата купљеног на међународном тржишту у просеку плаћено нешто испод 1.600 долара по унци. Поређењем са тренутном ценом од око 1.800 долара лако се долази до закључка да су девизне резерве само на основу ове одлуке повећане за око 78 милиона долара. На тај начин смо повећали отпорност домаћег финансијског система на шокове из међународног окружења, односно ојачали финансијску стабилност земље.

* Да ли настављамо са куповином и какви су нам планови за будућност када је злато у питању?

- Девизним резервама управљамо водећи рачуна о њиховој сигурности и ликвидности, да бисмо благовремено и ефикасно одговорили на све обавезе. Истовремено, настојимо да обезбедимо њихову максималну профитабилност и на тим принципима ћемо заснивати и све будуће одлуке. На домаћем тржишту редовно откупљујемо златне полуге од компаније "Србија Зиђин копер" из Бора - у мом мандату купљено је на тај начин више од 10 тона злата. И у наредном периоду злато ћемо према устаљеној динамици повећавати из домаће производње, а простора у одређеној мери има и за куповину на међународном тржишту.

Јоргованка Табалковић / Архива

* Незаобилазно питање је инфлација, цене на мало су после година стагнације у другој половини 2021. експлодирале. Је ли ово тренутно или тренд? Шта нас очекује у наредним годинама?

- Инфлација са којом се тренутно суочавамо јесте глобални феномен и фактори који утичу на њен раст у највећој мери долазе из међународног окружења. Светска економија се опоравља после пандемије. У многим привредним гранама тражња је нагло повећана, док понуда није успевала да на тај пораст одговори. Све то изазвало је поремећаје у ланцима снабдевања, раст трошкова и несташице појединих кључних производа. Поред пандемије последњих недеља на раст трошкова производње утиче и енергетска криза у Европи. Међутим, стабилна и ниска базна инфлација у Србији, односно део инфлације на коју мере монетарне политике могу да утичу, и усидрена инфлациона очекивања потврђују да су притисци на раст инфлације привремени. Због тога смо уверени да ће инфлација у току већег дела наредне године бити у паду, а највероватније ће се средином године вратити у границе дозвољеног одступања од циља од три плус-минус 1,5 одсто, где би требало да се задржи и у средњем року.

* Остаје ли курс динара у односу на евро исти? Можемо ли да бранимо нашу валуту?

- Релативна стабилност курса више од девет година представља снажно сидро које доприноси остваривању бројних циљева - ценовној и финансијској стабилности, повећању извесности пословања за привреду, као и извесности за грађане кад доносе одлуке о штедњи и потрошњи. Због тога за нас та стабилност нема алтернативу. Наша земља је отворена и интегрисана у међународне економске токове, па на девизном тржишту не делују само домаћи фактори већ и фактори из међународног окружења. Међутим, постигнута макроекономска стабилност наше земље и побољшани економски показатељи знатно су повећали отпорност наше економије, тако да је утицај тих међународних фактора ограничен. А о одбрамбеном потенцијалу сведочи и податак да је од 2017. године НБС на домаћем девизном тржишту нето купила око 4,2 млрд. евра чиме су додатно увећане девизне резерве наше земље.

* Банкарски сектор се укрупњава, шта то доноси нашим грађанима и привреди?

- Захваљујући регулативи и пажљивом надзору НБС укрупњавањем банкарског сектора у Србији није смањен квалитет финансијских услуга које банке пружају грађанима и привреди. Напротив, то је допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета производа и услуга, као и већој отпорности банкарског сектора, а самим тим и очувању стабилности финансијског система. Треба рећи и да су промене власничке структуре банака у претходном периоду углавном иницирале матичне банке у складу са одлукама својих акционара као последицу глобалних процеса укрупњавања.

РЕЗУЛТАТИ, А НЕ ИЗГОВОРИ

* КАКО гледате на похвале да сте један од најбољих гувернера НБ последњих деценија?

- Ја сам функцију гувернера прихватила као дужност да радим добре и корисне ствари за државу чији је важан део НБС и за грађане који ову државу доживљавају својом. За мене функција гувернера није и никада неће бити ни орден ни "фотеља". То је мој живот. Мој животни принцип је - урадила сам, а не хтела сам. Резултати, а не изговори. Зато и на похвале гледам као на обавезу да наставим постизање добрих резултата. Као што историја бележи само народе који имају историјски континуитет, тако само сталност и истрајавање у раду доносе успех и развој. Председник Вучић ме је предложио за ову функцију и желим да оправдам поверење које сам добила, од њега и грађана који су гласали за њега.

Препоручујемо

Економија

1 0

ГУВЕРНЕРКА ТАБАКОВИЋ: Стране директне инвестиције у 2021. години 3,6 милијарди евра

28. 12. 2021. у 11:55

Економија

0 2

ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Повећани изгледи за добијање инвестиционог рејтинга са стабилних на позитивне

10. 12. 2021. у 22:41

Економија

0 0

ТРЖИШТЕ ОДОЛЕЛО ШОКУ Јоргованка Табаковић отворила пете Српске дане осигурања у Аранђеловцу

25. 11. 2021. у 11:59

Економија

29 54

ПОСКУПЉЕЊА ПОТОПИЛА НОВЧАНИКЕ: Гувернерка најавила да ће се на сајту НБС наћи упоредне цене у трговинским ланцима

19. 11. 2021. у 10:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације