СРБИЈА ВОДИ БИТКУ ЗА ДОДАТНЕ КОЛИЧИНЕ ГАСА: У земљама ЕУ прете рестрикције, цене енергената на Старом континенту поново обарају рекорде

Е. Б. ТАЛИЈАН

21. 12. 2021. у 08:00

СИТУАЦИЈА у Термоелектрани "Никола Тесла" се стабилизује, капацитети производње су повећани, у систему је свих осам блокова, а нормализовано је и стање у дистрибуцији. Србија сада води битку да обезбеди додатне количине гаса по што повољнијој цени. Најављено је да тим, на челу са генералним директором "Србијагаса" Душаном Бајатовићем, у понедељак и уторак о томе преговора у Санкт Петербургу.

СРБИЈА ВОДИ БИТКУ ЗА ДОДАТНЕ КОЛИЧИНЕ ГАСА: У земљама ЕУ прете рестрикције, цене енергената на Старом континенту поново обарају рекорде

Фото Н. Фифић

Уочи доласка све хладнијег времена цене енергената на европском континенту поново обарају рекорде. На спот тржишту струја се приближила бројци од 400 евра по мегават-сату. Поређења ради, мегават струје је у првом кварталу ове године коштао од 50 до 60 евра. Фјучерси за испоруку плавог енергента у јануару, на холандској ТТФ берзи, која је референтна за нашу земљу, у понедељак ујутру достигли су вртоглавих 1.732 долара за 1.000 кубних метара. Упркос драматичној енергетској кризи у Европи грађани Србије не треба да брину, јер се до краја зиме неће мењати цене гаса и струје.

На основу договора који је председник Вучић постигао крајем новембра са Путином, наша земља плаћа 270 евра за 1.000 кубика. Захваљујући томе дневно уштеди око осам милиона евра. Обезбеђен је увоз шест милиона кубних метара, а како је председник објаснио, потребно нам је девет или десет. Зато се сада разговара за додатних четири милиона кубика. Вучић је рекао да цена не може да буде 270 евра, али да ће се борити за што повољнију, и ако буде потребно поново ће звати Путина.

Војислав Вулетић, из Удружења за гас, каже да очекује да ће бити постигнут задовољавајући договор.

- Ми ћемо добити пристојну цену - истиче Вулетић. - Више од 1.700 долара морају да плаћају оне земље које су испале наивне и нису склапале дугорочне уговоре, подлегле су притиску САД.

На седници Радне групе за праћање сигурности снабдевања енергијом и енергентима речено је да су капацитети производње у ТЕНТ-у повећани и да је у систему свих осам блокова, као и да у ТЕ "Костолац" сви блокови функционишу без прекида.

- Стање у преносном систему функционише без проблема, са текућим одржавањем, а ситуација у дистрибутивном систему је нормализована - саопштило је Министарство енергетике. - Констатовано је да "Београдске електране" и топлане у Србији засада немају већих кварова, и да је обезбеђена довољна количина енергената за несметано функционисање даљинског грејања до краја зимске сезоне. Представљен је и извештај о досадашњем раду оперативног тима за утврђивање чињеничног стања у вези са резервама и квалитетом угља у ЕПС-у. Говорило се и о потребним додатним количинама енергената и плановима до краја зимске сезоне.

Извршни директор за производњу енергије у ЕПС-у, Мирослав Томашевић, у понедељак је демантовао коментаре који су се могли чути у јавности да се електросистем распао када је део домаћинстава остао без струје, и истиче да је остао стабилан.

- Није распад система када 30.000 потрошача остане без струје, то је непријатно за њих, али квар се реши - објаснио је Томашевић.

- Распад система је кад цела држава остане без струје. Проблема је било само на ТЕНТ-у у Обреновцу.

Као што смо већ писали, стручњак за енергетику Александар Ковачевић за "Новости" је истакао да је захваљујући изузетној вештини и знању људи у комплетном електросистему, он остао стабилан у тренутку када смо остали без капацитета који су производили око 37 одсто струје.

- Такав шок не би успеле да издрже ни многе велике европске земље - наводи Ковачевић. - Што се тиче испада из рада шест блокова у ТЕНТ-у, надлежни треба да утврде зашто је стигао такав угаљ и какво је управљање тим ресурсима. Са становишта електросистема, то је екстерни догађај.

Суштина је, како истиче, којом брзином и вештином је хидроресурсима надомештен испад више од трећине производње струје. То је, како оцењује, веома добро урађено. Он наводи пример Велике Британије која има 75.800 мегавата инсталисане снаге, док Србија има 7.824. Ипак, у августу 2019, испад електрана, са мање од 2.000 мегавата, оборио је велики део британског енергетског систем.

НАЈСКУПЉЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

СПОТ цене електричне енергије поново су порасле у понедељак широм континенталне Европе, показују подаци портала energylive.cloud. Најјскупља струја се продавала у Швајцарској, где је достигла 396,5 евра по мегават-сату. Следе Фрацуска са историјским рекордом од 382,1, и Белгија са 365,2 евра по мегаватсату. Немачка је имала трећу највишу цену у историји, која је повећана за чак 177 одсто за само један дан, на 331,4 евра. Најјефтинији мегават-сат, од 163,8 евра, забележила је Пољска, што је упола мање у односу на друге европске берзе. У југоисточној Европи рекордне спот цене су постигнуте у Румунији и Бугарској, где су износиле 321,6 и 304,4 евра по мегават-сату. Цена у Бугарској бележи историјски рекорд, упркос чињеници да је друга најнижа на континенту. Нови скок је резултат низа узрока, укључујући хладни талас, поскупљење и несигурности око снабдевања гасом, пад производње ветра и прекид рада нуклеарних реактора у Француској због сигурносних проблема.

КОД НАЈРАЗВИЈЕНИЈИХ ВЕЋИ РИЗИК ОД НЕСТАНКА СТРУЈЕ

АНАЛИТИЧАРИ оцењују да на Старом континенту може да дође до честих нестанака струје, тзв. блекаута. Блумберг констатује да је ролеркостер енергетског тржишта сада у милости временских прилика. Заустављање реактора у Француској због сигурносних проблема, који чине 10 одсто нуклеарног капацитета те земље, погоршало је несташицу енергије у Европи, и повећало ризик од нестанка струје у најхладнијим месецима у години.

- Чак и пре искључења, недостатак природног гаса већ је приморао континент да се ослони на сагоравање угља за одржавање мреже - наводи Блумберг.

- Француска нуклеарна флота кључни је извор енергије не само на националном нивоу, већ и за тржишта Немачке, Италије и Британије.

Како се оцењује, криза ће значити да Европа, која је већ суочена са несташицом природног гаса, мора да сагорева више угља, па чак и нафте у местима као што су Немачка и Шведска, што је још једна препрека за власти које покушавају да обуздају емисију угљеника. Пре овог последњег удара, тржишта су већ била под великим притиском. Цене гаса које су више од шест пута од уобичајених, поскупеле су производњу струје, а широка европска мрежа обновљивих извора енергије није успела да попуни празнину због малих брзина ветра. Због високих цена могуће је даље гашење индустрије, заустављање прекограничних токова електричне енергије, па чак и потпуни нестанци струје. Дуго очекивани почетак рада гасовода "Сeверни ток 2" до Немачке из Русије, како констатују, ублажио би кризу. Пројекат је завршен, али је наишао на регулаторне препреке и није јасно када ће плави енергент потећи овим током.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (1)

ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном