НОВЕ ПРЕДМЕТЕ РЕШАВАМО ЗА ЧЕТИРИ ДАНА: Директор РГЗ Борко Драшковић о проблему старих захтева, јер опструкција власништва може да потраје

СИСТЕМ земљишне администрације је најсложенији у државној управи и огледало је њене уређености. Србија је претходних неколико деценија прошла кроз веома тежак период који су обележиле велике економске, политичке и социјалне кризе што се одразило и на систем земљишне администрације.

Фото Танјуг

Последња деценија је период системских и структурних реформи, напредовања државе и друштва у свим сферама, па тако и у области катастра и издавања грађевинских дозвола. Реформу система катастра непокретности Влада Србије и Републички геодетски завод (РГЗ) спроводе у сарадњи са Светском банком у оквиру пројекта "Унапређење земљишне администрације у Србији" који подржава успостављање Централног информационог система катастра непокретности. До сада су завршене две фазе и започета трећа, завршна фаза имплементације новог система и то се позитивно одразило и на напредовање на Doing Business листи.

Ово у инетрвјуу "Новостима" каже директор РГЗ Борко Драшковић и напомиње да је било потребно реформисати правни оквир, пословне процесе, кадровска и технолошка решења:

- Резултат тога је решавање предмета грађана за четири дана уместо 49 колико је било потребно пре реформе. Лист непокретности грађани су морали да преузимају на шалтерима РГЗ-а, а сада је уведена централна база катастра која је омогућила свим институцијама да у реалном времену и у сваком тренутку, имају приступ катастру потпуно бесплатно. Нови процес грађанима Србије уштедео је више од 36 милиона евра, колико би износиле административне таксе, и више од шест милиона сати, колико би, пре реформе, провели чекајући у редовима. Успоставили смо најмодернију дигиталну геопросторну платформу "Геосрбија" и развили мноштво дигиталних услуга и сервиса. Све то заједно довело је до тога да Србија буде високо котирана на Doing Business листи. Циљ нам је да, након завршетка треће и најзахтевније фазе реформе, Србија заузме место у првих пет земаља на свету у домену катастра непокретности.

* Стари случајеви, међутим, не решавају се и по неколико година. Зашто? Да ли је потребна промена законодавства да би укњижба ишла брже?

- Питање старих предмета је веома комплексно и укорењено у више различитих извора проблема који су сви системског карактера и због тога им се мора приступити на исти начин. Закони, по којима се решавају предмети по исправама насталим пре јула 2018, јесу Закон о државном премеру и катастру и Закон о општем управном поступку који су креирани за аналогне процесе, данас застареле. У предметима у којима се примењују стари прописи, катастар, осим уписа, врши и утврђивање права на основу достављених исправа, док по новом закону врши искључиво регистрацију, односно упис већ утврђеног права. Утврђивање права на непокретности представља поступак током ког се цене исправе и утврђује да ли су исте подобне за упис, што подразумева много више активности које служба за катастар мора да изврши, па сам поступак уписа, који и јесте крајњи циљ, траје дуже и захтева ангажовање много више људских и материјалних ресурса.

* Ко је крив за то?

- Суштински, стари закони узрокују да решавање предмета може трајати унедоглед и омогућавају да се захтев може понављати небројено пута. Формални разлози за упис се стављају испред суштинских и на тај начин се процес уписа може одуговлачити годинама, уколико неко има интерес да опструира власништво. Са друге стране поједина документа су недовољно прецизно написана и због тога неспроводива у катастру. Уз то, права на непокретностима дефинисана су кроз чак 51 закон од којих су неки стари и више од 40 година. Запослени у катастру мора да познаје, примењује и тумачи све ове прописе, што га додатно оптерећује и ставља у позицију у којој може нехотице да склизне у сферу кривичне одговорности за погрешно утврђен упис, што захтева од запосленог додатно ангажовање и време на предмету.

Новим Законом о упису у катастар пословни процеси су промењени тако да горе наведене препреке не постоје и предмети се решавају у року од четири дана на првом степену и 60 дана на другом, осим за оне предмете који имају претходни захтев на истој непокретности, па се мора сачекати исход истог да би се решавао нови. РГЗ је отклонио све техничке и организационе проблеме са циљем да се предмети ефикасно решавају. Преостало је да се, кроз јавни дискурс, постигне друштвени и државни консензус око коначности примене старог закона за исправе настале пре јула 2018. и пронађе решење утврђивања права власништва које би за грађане и привреду било брзо и повољно. Са своје стране РГЗ ће преузети одговорност да ефикасно спроводи регистрацију. РГЗ је финансирао израду екс-пост анализе и независни стручњаци су сугерисали које норме би требало додати како би Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова био још ефикаснији.

* Често је РГЗ на удару адвоката и нотара. Шта је то што им смета?

- Реч је о појединцима из правничких професија који свој радни процес нису прилагодили дигиталном пословању у 21. веку. Отпор према дигитализацији се брижно прикрива, а проблеми се, по устаљеном шаблону, пребацују у двориште катастра. Овакво спиновање појединаца, о којима је РГЗ већ говорио, постаје јалов посао који само замајава јавност, отвара простор корупцији, наноси штету државној институцији и успорава сређивање имовинских односа у Србији. Постојање дигиталног јаза покушавамо да решимо у сарадњи са Министарством правде, тако што ће Правосудни информациони систем да дигитализује и структурира нотарска документа како би други информациони системи као што је катастарски, порески или банкарски били ефикаснији и функционалнији. Да закључим, очекујем врло брзо решење ових неспоразума успостављањем комуникације два информациона система у пуном капацитету и функционалности са јасно раздвојеним улогама на оне институције које утврђују право власништва и катастар који врши упис, архивирање и дистрибуцију података о власништву и односима над непокретностима. Процене економских студија у свету показују да сређени имовински односи у једној држави повећавају БДП за преко седам одсто.

Фото Танјуг

* Колико је последњих седам-осам година решено случајева, а колико је на чекању?

- Годишње се поднесе милион различитих захтева и РГЗ одговори на највећи број. Увођење новог информационог система, односно система за управљање документима и система за управљање процесима, омогућило је да знамо статус сваког предмета појединачно, да имамо дигитални траг за сваки учињени корак који у обради предмета начини запослени, као и да знамо тачну статистику сваке појаве у систему, па тако и броја активних предмета. Пре увођења овог система предмети су се налазили по фиокама, сакривени од сваке могуће контроле са централног нивоа, што је представљало један велики корупцијски потенцијал. Стари систем није омогућавао прецизну евиденцију броја активних предмета него су процењивани, популарно речено "одокативно", што је доводило у заблуду и грађане и државу. Процес дигиталне трансформације омогућио је да свака исправа у предмету буде скенирана и уведена у систем, тиме се стало на пут могућој корупцији и утврђен је број од преко 750.000 заосталих предмета. Направљена је анализа и план за њихово решавање тако да је укупан број активних предмета смањен на 440.000. Сваког месеца број захтева према катастру повећа се за 30% због великог броја инфраструктурних пројеката који су у току, као и веома динамичног развоја тржишта непокретности у Србији. Ипак, катастар успева да сваког месеца реши готово 90.000 предмета, од чега је 60.000 управних, а остали су вануправни. Ове информације и још много статистичких података лако су доступни јавности Србије на сајту РГЗ-а.

МЕЊАТИ ЗАКОН О УПИСУ

- ПРОБЛЕМ великог броја активних предмета је исти као и код других проблема са којима се земљишна администрација у Србији данас среће и укорењен је у старим и аналогним законима донетим пре 2018. и нерешеним имовинско-правним односима. Потребно је изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова увести нове норме којима би било регулисано решавање предмета по старим исправама које су настале пре јула 2018. РГЗ је спреман да у том процесу пружи подршку свим институцијама у систему - каже Борко Драшковић

Препоручујемо

Србија

0 0

ЋУПРИЈА ДОБИЛА РАЧУНАРСКУ ОПРЕМУ: Учешће у пројекту РГЗ-а за унапређење пословне климе

11. 11. 2021. у 14:48

Свет

0 6

СРБИЈА ВИЂЕНА ИЗ СВЕМИРА: Nа дигиталној платформи "ГеоСрбија“

10. 11. 2021. у 16:50

Економија

4 22

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ: РГЗ увео аутоматизован систем евидентирања захтева, ево како можете да проверите статус предмета

29. 10. 2021. у 15:46

Економија

0 0

БЕЗ ЗНАЊА НЕМА ШЕФОВАЊА: Анализа руководилаца Републичког геодетског завода

07. 06. 2021. у 16:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације