У НАШОЈ КАСИ МАЊИ МИНУС: Посланици данас почињу расправу о другом овогодишњем ребалансу буџета, који предвиђа веће приходе

НОВИ план државне потрошње данас је пред посланицима. Други овогодишњи ребаланс буџета предвиђа да ће се у касу слити 1.488,5 милијарди динара. То је скоро десет одсто више него што се веровало у ребалансу у априлу месецу. Надлежни већи прилив очекују пре свега од пореских прихода - додатних 111 милијарди динара. Трошкови ће новим планом износити 1.792,95 милијарди динарa, што је 1,4 одсто више него у априлу. Годину би требало да завршимо са "минусом" од 4,9 одсто БДП.

Фото: Танјуг/Никола Анђић

Надлежни ребаланс предлажу предвиђајући раст привреде од седам, уместо шест одсто. Повољније је стање на тржишту рада, уплаћени су непланирани приходи, потрошња је порасла.

Око 34,7 милијарди динара се сада мање планира за организације обавезног осигурања, јер ће та средства стићи од уплаћених доприноса. За 24,37 милијарди динара увећавају се остали текући расходи. Ту се крију интервенцијска средства - превенција и ублажавање последица короне. За 26,8 милијарди динара ће бити већа ставка - издаци за нефинансијску имовину. Више средстава је планирано за инфраструктурне пројекте попут изградње дела ауто-пута Појате - Прељина, деоница Нови Београд - Сурчин, петље Пожаревац - Голубац...

- Ребаланс буџета је позитиван и развојни, држава је потпуно ликвидна - истакао је министар финансија Синиша Мали пред скупштинским одбором за финансије. - Ово је велики тренутак за све грађане и све нас с обзиром на то да у доба највеће економске кризе правимо бољи резултат него што смо очекивали у износу од 183 милијарде динара. Српска економија се опоравила брже од очекиваног. Новац који је држава уштедела додатно ће усмерити на капиталне инвестиције, развој економије и подизање стандарда грађана. Ниво јавног дуга држимо испод 60 одсто, односно износиће до 58,2 одсто. Ребалансом настављамо исту политику улагања у школе, вртиће, зелену агенду, и то је основа ребаланса. Привредни раст до краја године биће већи од седам одсто. Просечна зарада до краја године ће бити 618 евра.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је, говорећи на Одбору за финансије, истакла да је у односу на ребаланс из априла ове године повећана пројекција раста са шест одсто на садашњих седам одсто.

- Дефицит републичког буџета је за чак два одсто бруто домаћег производа нижи у односу на први ребаланс из априла 2021. - нагласила је гувернерка Табаковић. - Опредељење Владе Србије да настави да повећава капиталне расходе, који ће на нивоу опште државе бити око 7,8 одсто бруто домаћег производа, сматрамо важним елементом раста укупних фиксних инвестиција, чије ће учешће у наредним годинама бити веће од 25 одсто бруто домаћег производа. Понуда не може да одговори на раст тражње, што се одразило и на раст светских цена нафте и хране, али и светских цена метала и цена грађевинског материјала. Због тога је и пројектована инфлација у ребалансу за око један процентни поен виша у односу на априлску.

ДОГОВОРИЛИ ДЕФИЦИТ

СА ММФ смо договорили дефицит од три одсто за наредну годину. Дефицит од три одсто ће нам омогућити да нам удео јавног дуга у БДП-у буде следеће године 55,5 одсто - рекао је Синиша Мали одговарајући на коментаре Фискалног савета. - Да смо рекли да идемо са два одсто дефицита, ви бисте рекли да може и један одсто. Четири године заредом пре кризе имали смо суфицит. Онда су нас критиковали и говорили да је то лоше. А сада када имамо дефицит, и то оправдано, онда је проблем што га имамо.

На коментаре да помоћ треба дати грађанима, али не свима, Мали је позвао Фискални савет да каже коме то не треба дати помоћ, наводећи да је економска политика Владе усмерена ка сваком грађанину.

ФИСКАЛИЗАЦИЈА

МИНИСТАР финансија Синиша Мали је подсетио да је у понедељак почела исплата субвенција за прелазак на нови модел фискализације.

- Држава је обећала да ће сносити све трошкове, а то подразумева 100 евра по продајном месту и 100 евра по фискалном уређају - рекао је Мали. - Пријављивање траје до краја јануара, преко портала Пореске управе. Подршку од 30 евра грађани ће добити од 1. до 3. новембра ове године.

НЕРАЗЈАШЊЕНО 1,3 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

ФИСКАЛНИ савет оцењује да предложени ребаланс иде ка стабилизацији јавних финансија. Упозоравају да је укупан износ недовољно разјашњених расхода чак 1,3 милијарде евра.

- Фискални дефицит од 4,9 одсто БДП је и даље веома висок - напомиње Фискални савет. - У оквиру њега скоро 3,5 одсто БДП чине ванредне мере повезане са здравственом кризом. Будући да ови трошкови по својој природи не представљају трајни буџетски трошак, то значи да се у 2022. преноси релативно низак фискални дефицит, испод 1,5 одсто БДП.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Економија

0 1

СУТРА НОВА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ: Посланици о ребалансу буџета за 2021. годину

25. 10. 2021. у 21:25

Београд

0 0

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА: Укупна средства повећана за пет одсто

25. 10. 2021. у 15:29

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ: Усвојен предлог ребаланса буџета за ову годину (ФОТО)

21. 10. 2021. у 14:34

Економија

2 1

ОД КИЛОВАТА НАЈВЕЋИ ПРОФИТ: Приход буџета од лањске добити државних фирми могао би да премаши план

27. 09. 2021. у 13:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације