ДРЖАВА "УСИСА" 55 ОДСТО ЦЕНЕ ДЕРИВАТА: Разматра се измена акцизне политике опорезивања горива

МИНИСТАРСТВО финансија ће разматрати предлог за смањења дажбина на деривате нафте, а уколико се нађе адекватно решење, то би утицало да гориво на пумпама буде јефтиније.

Фото Танјуг

Ниже цене би обрадовале и привреду и потрошаче. Међутим, у наредној години се очекује и почетак примене две уредбе, о оперативним резервама и биогориву, које дижу трошкове нафтним компанијама, па се може очекивати да ће се то одразити на поскупљење деривата.

Удружење нафтних компанија Србије (УНКС) представило је Министарству финансија предлог о измени акцизне политике опорезивања горива. За десетак дана доставиће им детаљна решења која ће они анализирати из своје перспективе.

- Снижавање акциза би омогућило растерећење домаће привреде и њену већу конкурентност - објашњава Томислав Мићовић, генерални секретар УНКС. - Читава економија је оптерећена вишом ценом деривата, од ратарства до индустрије и транспорта.

Он истиче да УНКС сматра да би снижавање акциза допринело да се по другом основу очувају и увећају буџетски приходи. У просечној малопродајној цени горива, укупне фискалне ставке чине 55 одсто.

- Нафтне компаније су ту у улози инкасаната у име државе, наплате од потрошача и прослеђују - наводи Мићовић. - На пример, просечна малопродајна цена дизела је прошле недеље била 162,13 динара, а фискалне ставке су износиле 89,25 динара.

Фото Танјуг

Са поскупљењем горива и овај приход државе се повећава. Виша цена нафтних деривата одвраћа неке купце, они смањују потрошњу, што представља губитак и за државу и за нафтне компаније. Познато је да камиони и путничка возила, када имају могућности, пуне резервоаре у суседним државама. Србија има највеће укупне дажбине од свих земаља у региону за дизел и течни нафтни гас. Накнаде за бензин су на нивоу просека, ту су мале разлике у односу на земље у окружењу.

Мићовић наводи да су у већини земаља акциза и ПДВ једине две фискалне ставке, док у Србији, осим њих, произвођачи и увозници, пре стављања горива на тржиште, морају да плате и накнаде за формирање обавезних резерви, унапређење енергетске ефикасности, маркирање деривата нафте и мониторинг квалитета.

Две уредбе, о оперативним резервама и биогориву, чија примена почиње наредне године, подићи ће трошкове нафтним компанијама. Мићовић истиче да се то никада не пресликава на малопродајну цену тако једнострано, али се може очекивати да ће утицати на поскупљење.

- Сви увозници и произвођачи деривата нафте од наредне године морају да формирају оперативне резерве - каже наш саговорник. - То значи да о свом трошку морају да купе одређену количину горива и држе га на залихама.

Такође, у 2022. години они ће морати да имају одређени удео биогорива у деривату.

Тренутно је био-дизел три пута скупљи од оног добијеног из нафте. Проценат ће прописати држава и он ће на почетку бити мали, па ће се наредних година повећавати. Циљ је да на крају девет одсто укупне енергије, која се троши у саобраћају, буде из обновљивих извора. Најчешће еко-компоненте су био-дизел и био-етанол.

ОПРЕЗ СА БИОГОРИВОМ

У ЕУ и већини држава у окружењу се користи биогориво у одређеном проценту. Када наши возачи пуне резеровоар на тим пумпама треба да воде рачуна да се ознаке на поклопцу аутомобила за точење горива и пиштољу - подударају.

- Када је ознака Е10, онда може да се користи бензин са етанолом од нула до десет одсто - објашњава Томислав Мићовић из УНКС.

- Kод дизела је најчешћа ознака B7, тада је дозвољен удео од нула до седам одсто био-дизела. Не треба користити гориво са већим процентом био-компоненте од назначеног.

Фото Танјуг

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације