БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Само премијум производи спасавају српски аграр, буџет повећан за 250 одсто и сада износи 400 милиона €

ПРЕРАДА и премијум производи нешто је што недостаје српској пољопривреди. У будућности ће аграр преживети само ако произведе храну врхунског квалитета и што већег степена прераде.

Фото Н. Фифић

Само за такву храну људи су спремни да плате астрономске цене, а то је једини начин да осигурате себи место у пољопривреди и на тржишту.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић овако, за "Новости", објашњава шта је то што недостаје српској пољопривреди, али и шта је једини "лек" за напредак у овој грани привреде.

* Како ће се решити откупна цена млека?

- Произвођачи млека тренутно се налазе у веома тешкој ситуацији. Откупна цена је прилично испод коштања, односно производње. Имали смо низ састанака у претходном периоду, како са произвођачима, тако и са откупљивачима. Решење тренутне ситуације засигурно није у једном потезу државе или било кога другог. Снажан притисак који је изазвало поскупљење цена инпута на произвођаче је глобални проблем. Драстично су поскупеле житарице, а то је немогуће обуздати, јер ствар није локалног карактера. Држава је издвојила 25 милиона евра само за повећање премија млека, са седам на 10 динара по литри. Јасно је да то неће решити проблем, али уз повећања која су најавиле и млекаре, верујем да ће у доброј мери бити умањен. Неће ни цене житарица расти унедоглед, тржиште ће и то регулисати.

* Када ће Национална лабораторија почети да ради контролу млека, како би се премије плаћале на основу тога?

- Када је реч о Лабораторији за контролу квалитета млека, имамо све спремно, али тренутно радимо на законодавном оквиру, који ће регулисати и давање премија за млеко по квалитету. То је изузетно осетљива материја и због тога нећемо напречац ни решавати тај део. Свакако, он није пресудан за тренутну кризу у млечном говедарству.

* Како стимулисати српске сточаре да се баве овом граном пољопривреде?

- Простора у сточарству има и то у доброј мери. Високоплатежна тржишта траже квалитетно месо и сиреве, било да је реч о крављим или козјим производима. Кључ успеха у том сектору је квалитет, количина и континуитет. Добро месо, посебно јунеће, готово се увек добро плаћа. Наравно, осцилације као и у сваком сектору постоје, па тако и ту. На дуже стазе то има перспективу.

Фото: Н. Фифић

* Дуго се причало о неискоришћеним средствима из ИПАРД фонда, када је пројекат започет, мало пољопривредника је било заинтересовано. Каква је сада ситуација?

- У овом тренутку имамо око 730 одобрених предмета, дакле повраћаја вредних 65 милиона евра. Стигло је још 125 захтева који ће до краја године бити решени. Дакле, очигледно је да број захтева расте. Такав тренд ће се наставити. Више је разлога за то. Између осталог, боља уходаност пољопривредника у сам процес ИПАРД, од подношења захтева до самих процедура реализације инвестиција, за које су поднети захтеви. За мене је, међутим, далеко битнији разлог то што је поверење људи знатно веће сада, него пре три године. Сада сви увиђају значај наших мера. Више се јављају не само произвођачи средње величине, већ и озбиљни инвеститори, који ће тек дати важан импулс развоју српског аграра. Реч је о прерађивачким капацитетима, који по правилу вуку озбиљан број коопераната и тиме са сигурним пласманом и ценом, мали произвођачи добијају кључну прилику за лични развој.

* Колико је пандемија утицала на чињеницу да Србија треба да се окрене домаћој производњи и њу развија, како не би зависила од других?

- Рекао бих да је то историјска прекретница у сектору производње хране, не само у Србији, већ глобално. Данас су више него икада пре, сви свесни колико је важна прехрамбена сигурност једне нације. Без тога, нема ни државе. Колико је то важно најбоље сведочи једна ситуација из претходне године. Краљ Бахреина ми је рекао да су прошле године, упркос милијардама које имају, били у готово апсолутном застоју са набавком хране. Сви сада улазе у аграр. Србија као изузетно плодна земља је то и те како препознала и пре пандемије. Повећали смо буџет за четири године, за 250 одсто, на садашњих 400 милиона евра. То је за многе земље из окружења, пре него што постале чланице ЕУ, била мисаона именица. Наравно, увек треба више новца, али ми смо захваљујући реформама и одлуци да дамо значај аграру, учинили максималне напоре.

НЕМА МЕЊАЊА ЗАКОНА О ГМО

* ОЧЕКУЈЕ ли Србију измена постојећег Закона о ГМО?

- Не. Имамо јасан закон који у потпуности забрањује производњу и трговину ГМО производа. Наше инспекције редовно контролишу како границу тако и засаде у Србији. На сваки уочен покушај реагујемо одмах, подносе се пријаве. Роба се враћа са границе или уколико је у питању засад, уништава се.

Препоручујемо

Друштво

0 8

СНЕЖАНА ЈЕ ЖЕНА ЗМАЈ: Води велико пољопривредно имање, у емисији „5 минута са“ објаснила да ли је живот на селу тежак (ВИДЕО)

12. 09. 2021. у 20:18

Економија

0 1

МИНИСТАР НЕДИМОВИЋ У ВРШАЧКОМ СЕЛУ УЉМА: Морамо много да улажемо у системе наводњавања

09. 09. 2021. у 22:05

Политика

0 2

НЕДИМОВИЋ: Јеремић и Ђилас село виђали само на реклами!

07. 09. 2021. у 14:04

Србија

0 0

ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ: Медвеђа издвојила три милиона помоћи пољопривредницима

07. 09. 2021. у 13:25

Економија

3 5

НЕДИМОВИЋ - РЕКОРДНЕ ЦЕНЕ ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА: Извоз хране већи за 13,9 одсто, сточарство ипак бележи огроман пад производње

04. 09. 2021. у 10:15

Србија

0 0

ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ: Медвеђа издвојила три милиона помоћи пољопривредницима

07. 09. 2021. у 13:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације