БОР ПРИМА СВЕ ВИШЕ: Због промене методологије значајно другачији редослед градова по примањима

ЗАПОСЛЕНИ у Беочину, пре равно 15 година, сигурно су, ако је веровати статистици, били међу задовољнијима у земљи.

Фото Илустрација В. Н.

Беочин је у јуну 2006. био апсолутни рекордер по висини плате. Док је републички просек износио 21.777 динара, њихов је био више од два пута већи - 49.418 динара. Данас грађани Беочина, са примањима од 54.714 динара, не стижу ни до званичког просека. Захваљујући приватизацији или нечему трећем, бежи им за више од 10.000 динара. У таквој ситуацији су пре 15 година били радници у Бору, са платом од 17.286 динара. Борани данас зарађују 76.410 и после Београђана су најплаћенији.

Смедерево је тог лета 2006. било друго по платама у Србији. Зарађивали су по 35.710 динара. Данас им републички просек бежи за око 4.000 динара. Пре 15 година запослени у престоници су били трећи на листи, са платом за око четвртину већом од републичког збира. Данас су, са примањима од 80.622 динара, први у земљи. Апатин који је некад био четврти, данас је са платом од 57.124 динара испод просека. У таквој ситуацији је пре 15 година био Мајданпек, примања су у овом граду износила 17.890 динара. Данас примају око 66.923 динара и осми су.

Неколико је фактора утицало на драстично другачији резултат појединих локалних самоуправа. Пре свега, статистика је 2018. године променила методогологију. У збир сада улазе сви који званично примају плате, али њихова примања се воде према општини у којој живе, а не у којој раде.

- Према старој методологији податке о платама су попуњавали и слали највећи послодавци у општини - објашњава Драган Глигорић, руководилац Одељења за буџет и финансије Беочина.

- У нашем случају, то је радила цементара, сама општина и још неколико предузећа. Слао се укупан износ исплаћен за плате и број радника. Нова методологија укључује све запослене и много је тачнија. Ми смо некада били међу првих пет, а сада смо испод републичког просека, на нивоу Трговишта. Други разлог је и што се сада плате воде по месту боравка запосленог. Најплаћенији у беочинској цементари су вероватно пријављени у Новом Саду и Београду и сада дижу њихов просек. Али то је и истинитије. Ти људи новац троше тамо где живе.

У појединим случајевима плате су повећане са доласком нових инвестиција. Економиста Иван Николић објашњава да, гледано по регионима, није дошло до значајнијих померања. Једино су се неразвијене општине приближиле званичном просеку.

- У случају Бора јасно је да су плате веће после доласка Кинеза и "Зиђина". Резултат је нове производње и бољег управљања - каже Николић.

- Раније је добар део запослених био у сивој зони. Сада се и те исплате евидентирају и то је утицало да се слика промени. Ако гледамо по регионима, није било већих померања.

Неразвијене општине су се са 85 одсто просека, попеле на око 88 одсто. Други су врло стабилни. Тешко је поредити плате, јер се променила методологија. Раст плата у неразвијеним деловима је и због доласка инвестиција. Просечна зарада није показатељ развијености.

ПОСЛЕДИЦЕ

ПРОСЕЧНА плата у Беочину, из времена када је била знатно већа, и данас кроји судбину ове општине у рангирању по развијености. Беочин спада у групу најразвијенијих, иако вероватно више не испуњава те услове.

- Просечна плата је најзначајнији критеријум за рангирање по методологији из 2016. - објашњава Драган Глигорић.

- Та методологија, међутим, до данас није примењена. Ми смо због тога, за пет година, оштећени за два годишња буџета. Реално припадамо трећој групи по развијености.

СУРЧИН "СКЛИЗНУО"

ПРИМЕР београдске општине Сурчин прилично сликовито показује како је промена методологије у поједним местима утицала на резултат. У Сурчину је пре 15 година плата била сигурно 80 одсто већа од званичног просека и највећа у престоници. Данас у Сурчину зарађују 57.311 динара, најмање у Београду. Просек ове општине некада су повећавале зараде запослених на Беогарадском аеродрому. Данас они повећавају просек општина у којима станују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације