КУПИТИ СТАН НА КРЕДИТ ИЛИ ПЛАЋАТИ КИРИЈУ? Које су све предности и мане живота у изнајмљеном простору, а које трајног прибављања некретнине

СВЕ више грађана Србије одлучује се да узме позајмицу од банке и тако реши питање свог животног простора, уместо да плаћа кирију. До краја јуна одобрено је 143.577 стамбених кредита, а шест година раније било их је око 100.000.

Фото Д. Дозет

Мада цене некретнина иду узлазном линијом, расте потражња за овим позајмицама, а стручњаци очекују да се тај тренд настави. Један од разлога за то је и што су услови за подизање кредита повољнији него претходних година. Ипак, треба бити опрезан при доношењу овако крупне животне одлуке и размотрити све њене аспекте.

Слобода нема цену - главни је аргумент грађана са којима смо разговарали за дилеме које прате решавање стамбеног питања. Скућити се, изнајмити стан или пристати на најјефтинију варијанту живота у заједници, све са децом, мамом и татом, односно свекром и свекрвом или тастом и таштом. Ова последња опција већини је најмање прихватљива, јер, како наводе, то само води погоршавању међусобних односа и нико није задовољан.

За онај део популације који нема могућност да пазари стан за кеш следи вагање између куповине задуживањем и изнајмљивања. Када се направи груба рачуница и подвуче црта, за некретнину исте величине и квалитета градње, на сличној локацији, подстанар ће за рентирање, током 20 или 30 година, дати отприлике исто новца као и онај ко је отплатио свој стан у том периоду.

Каћа Лазаревић, власница једне београдске агенције за некретнине, истиче да се свако ко има новца за учешће и запослен је, опредељује за узимање кредита уместо изнајмљивања. Руководе се размишљањем да је боље да сваког месеца плаћају рату за стан који ће једног дана бити њихова својина, него да тај новац остављају власнику.

- Највећа потражња и приликом куповине и изнајмљивања је за мањим становима, од 25 до 35 квадрата, али њих има врло мало на тржишту - каже Лазаревићева. - Кредит подижу углавном млади, и обично су запослени и супруг и супруга.

Грађани са којима смо разговарали, а искусили су бројне варијанте у решавању стамбеног питања, оцењују да рентирање некретнине представља бацање новца. Неке од опција за стицање стана су и путем наследства или путем брака. Ко не очекује такво разрешење ситуације, треба да сагледа предности и мане изнајмљивања и куповине на кредит, па да донесе одлуку.

На листи "за" и "против" подстанарима је лакше, јер када дођу у ситуацију да не могу да плаћају кирију, а свакоме то може да се деси, лако могу да дају "отказ" газди. Чак и када се нешто поквари у стану, обично власник сноси трошкове те поправке. У том погледу су подстанари опуштенији, немају омчу око врата. Када пресуши буђелар имају разнолике могућности - да се привремено скуће опет код родитеља или код пријатеља. Али, то није коначно решење. Такође, неко ко месечно плаћа кирију то ће чинити читавог живота, и неће имати ништа своје, ако не нађе други начин да дође до некретнине.

Подстанару је као почетни капитал потребан износ у висини месечног закупа, плус исто толико за полагање депозита у случају да оштети стан. Уколико је стан изнајмљен уз посредовање агенције, онда треба додати и њихову провизију, која је обично 50 одсто од цене кирије.

Када се узима кредит, између купца и продавца банка је финансијер и може се купити само укњижена некретнина. На висину трошкова утиче и да ли је стан новоградња или не, да ли је купцу то први стан, да ли је кредит осигуран, по којој валути се обрачунава. Од банке до банке разликује се процедура одобравања и услови, по питању висине учешћа и каматне стопе. Највећи проблем је учешће које се креће од 10 до 20 одсто. То значи да је за подизање кредита од 60.000 евра потребно да се обезбеди 6.000 или 12.000 евра.

Без обзира на све тешкоће и дугорочну обавезу коју носи узимање кредита, наши саговорници истичу да за њих није било дилеме када су доносили ту одлуку.

Весна Маринковић (38), из Новог Сада, каже да живот са родитељима за њу није долазио у обзир. Она истиче да изнад свега цени своју слободу и да се зато определила да улаже у нешто своје и подигла је стамбени кредит.

Јадранка Сретеновић (50) из Београда је пре девет лета, у својој 41. години, одлучила да узме позајмицу за стан од банке. Тада је била удата, али њен супруг није имао посао. У то време су њихове две ћерке имале шест и седам година. Подигла је кредит од 55.000 евра на 29 година. Месечну рата тренутно плаћа 230 евра.

- Сви су ми тада рекли да сам луда што сам се одлучила на тај корак - истиче Сретеновићева. - Заиста, ја ћу отплату тог стана да окончам када будем имала 70 година и то јесте застрашујуће. Та обавеза је веома тешка и некад помислим да пролазим кроз пакао. Али, то је било једино рационално решење у односу на моју ситуацију и могућности.

Новости

У међувремену се развела и истиче да је након тога још сигурнија да је донела исправну одлуку да издваја новац за нешто своје. Пре него што је подигла кредит, она наводи да се њихова породица за четири године пет пута селила са две ћеркице и комплетним намештајем. Како истиче, нема дилеме између тога да ли ће бити подстанар или улагати у нешто своје.

- Питање да ли да дајем газди или себи, није питање избора - објашњава Сретеновићева. - Једно је бацање пара у бунар, а друго је обезбеђивање будућности за децу и ту није било дилеме. У то време нам је кирија за стан била од 200 до 250 евра, а на почетку, када сам узела кредит, месечна рата износила је око 280 евра. Наравно да је боље да тај новац улажем у нешто што ће остати мојој деци. Сада отплаћујем месечно по 230 евра, а за закуп стана у том рангу бих, вероватно, морала да издвојим око 300 евра.

Наша саговрница је искусила и живот у заједници и, како наводи, то није било прихватљиво решење ни за кога.

- Живели смо сви заједно, са мојима и свекром и свекрвом, и ту нема слободе - каже Сретеновићева. - Мораш да водиш рачуна о свему, шта некоме смета, ко ће чути моје свађе са супругом, када ћеш стићи на ред за купатило...

Она истиче и да они који донесу одлуку да узму стамбени кредит треба да се наоружају стрпљењем. За саму процедуру одобравања позајмице, како истиче, потребни су "дебели" живци.

Дејан Тасић (52) наводи да су он и супруга на почетку узели кредит за стан од 35 квадрата у центру Београда, који су више година отплаћивали уз помоћ родитеља. Како су, у међувремену, постали четворочлана породица, продали су га под кредитним оптерећењем, и купили већу кућу на периферији.

НИЖЕ УЧЕШЋЕ ПОДИЖЕ КАМАТУ И ДУГ

ПОЈЕДИНЕ банке су смањиле учешће на 10 одсто, што на први поглед делује као повољнији услов за узимање кредита. Међутим, из Удружења банака Србије (УБС) упозоравају да то аутоматски значи већу висину кредита.

- Конкретно, тиме се повећава и сума која треба да се врати, виши је укупан износ камате и већа је месечна рата кредита - прецизирају у УБС. - Зато је некад боље потражити начин да се учешће повећа, чиме ће се и остали трошкови смањити.

НАЈМАЊЕ РИЗИЧНО У ВАЛУТИ ПЛАТЕ

ИЗ Удружења банака Србије (УБС) истичу да и је најмање ризично задуживање у валути у којој се добија плата. Код дуга у страној валути увек постоји ризик промене девизног курса по коме се отплаћује кредит. Чак и у условима када је он релативно стабилан, треба имати у виду да је тешко предвидети његово кретање. Нарочито је тај ризик изражен код кредита са дужим роком отплате, као што су стамбени.

- У случају раста курса стране валуте у којој је изражена позајмица, повећава се динарска противвредност рате кредита и веће је оптерећење месечних прихода корисника - објашњавају из УБС. - Зато је најмање ризично задужити се у валути у којој се добија плата, уколико је то могуће.

КОЛИКО ЈЕ НОВЦА ПОТРЕБНО ЗА КУПОВИНУ, А КОЛИКО ЗА КИРИЈУ

ГРУБА процена трошкова изнајмљивања и куповине стана од 60 квадратних метара у већим градовима у Србији, на сличним локацијама, показује да ће подстанар за кирију током три деценије дати отприлике исто новца од оног ко је отплатио свој стан у том периоду.

Услови под којима се одобравају стамбени кредити разликују се од банке до банке и зато се ово мора узети само као пример. Уколико је грађанин узео позајмицу од 60.000 евра, на рок отплате од 30 година, са каматном стопом од 2,95 одсто годишње, без трошкова обраде и осигурања, са стандардним трошковима за проценитеља, катастар, нотара, месечна рата клијента би износила око 250 евра, а укупан износ враћеног кредита око 91.000 евра. Осигурање није обавезно, али ко жели платиће таксу, а неке банке више не наплаћују обраду. Ови трошкови су, за неке од наших саговорника, износили око 1.700 евра. Што би укупан износ подигло на 92.700 евра.

Ако претпоставимо да је за 60.000 евра купљена некретнина од 60 квадрата, такав стан би у Београду могао да се нађе на периферији. Изнајмљивање некретнине те величине, на сличној локацији у престоници месечно износи од 350 до 500 евра. У већим градовима у Србији, на локацијима на којима је цена квадрата око 1.000 евра, закуп се креће од 200 до 350 евра.

Уколико неко плаћа кирију 250 евра, само за те трошкове за 30 година даће 90.000 евра. Ако је закуп 270 евра, онда ће подстанар за изнамљивање током истог периоду газдама платити укупно 97.200 евра.

Препоручујемо

Економија

0 4

У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА КИРИЈА И 1.000 ЕВРА: Расте потражња за изнајмљивањем станова, а у овом граду су цене поскупеле за 20 осто

25. 07. 2021. у 09:00

Економија

0 0

КРОВ НА КРЕДИТ И ПРЕ ТЕМЕЉА: Банкари очекују скок у тражњи стамбених позајмица због нових мера Народне Банке Србије

11. 09. 2020. у 16:00

Економија

0 0

ЗА СТАМБЕНЕ КРЕДИТЕ ДУГ 490 МИЛИЈАРДИ: Епидемија короне није негативно утицала на српско тржиште некретнина

10. 05. 2021. у 11:00

Економија

0 1

ТРЖИШТЕ НЕКРЕТНИНА У СРБИЈИ У КОНСТАНТНОМ ПОРАСТУ: Опоравак након пандемије изненађујуће брз, један је кључан разлог за то

03. 05. 2021. у 21:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације