ПРЕСУДЕ НАМ ПОЈЕДУ БОГАТСТВО: Фискални савет упозорава на обрачунавање ризика од плаћања казни и пенала, лане “отишло” 23 милијарде динара

С. Б.

10. 06. 2021. у 10:00

ДРЖАВНА издвајања за казне, пенале и сродне накнаде представљају растући ризик за јавне финансије. По овом основу, подсећа Фискални савет оцењујући Нацрт фискалне стратегије, исплаћено је свега четири милијарде динара. На крају прошле године ова ставка је "прогутала" око 23 милијарде динара.

ПРЕСУДЕ НАМ ПОЈЕДУ БОГАТСТВО: Фискални савет упозорава на обрачунавање ризика од плаћања казни и пенала, лане “отишло” 23 милијарде динара

Фото З. Јовановић

У самом Нацрту стратегије указује се на све веће износе који се из буџета плаћају на име судских одлука. У периоду од 2009. до 2018. године државу су оне коштале 80,5 милијарди динара. У 2019. години потрошено је 17,6 милијарди динара на пресуде, а лане чак - 22,9 милијарди динара. Фискални савет, међутим, упозорава да се у Нацрту фискалне стратегије оне само начелно убрајају у ризике, што имајући у виду њихову висину и растући тренд није оправдано.

- Ревидирану Стратегију би требало унапредити објављивањем потенцијалних обавеза из судских спорова - сматра Фискални савет. - То би подразумевало да сви ресори у чијем делокругу су протеклих година доминантно вођени спорови, пре свега министарства привреде, грађевинарства, правде, унутрашњих послова, одбране и финансија, изврше попис актуелних спорова, процене трошкове и распореде их на године које следе. У другом кораку та евиденција би требало да се систематизује и централизује, како би креатори економске политике имали јасан увид у све потенцијалне обавезе по овом основу.

Фискални савет је утврдио да је Државна ревизорска институција у Извештају о завршном рачуну за 2019. годину објавила табеларни приказ потенцијалних обавеза по основу 7.764 судска спора која се воде у делокругу 11 министарстава. Оне су на крају 2019. износиле најмање 59 милијарди динара, односно око 500 милиона евра.

- Убедљиво највећи део потенцијалних трошкова отпада на поступке против Министарства привреде, преко 54 милијарде динара. Иако у том извештају није експлицитно наведено, може се наслутити да се ради само о пресудама пред домаћим судовима, па би за потребе процене укупних потенцијалних обавеза овај износ требало увећати и за расходе који ће произаћи из пресуда пред међународним судовима и арбитражама. Имајући у виду да неке институције већ располажу систематичним прегледом обавеза по основу спорова, сматрамо да не постоји препрека да такве табеле, након што укључе актуелне податке свих министарстава, постану стандардан део Фискалне стратегије.

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ

ОДЛУКА Европског суда за људска права обавезала је Србију да исплати јавни дуг по основу неисплаћене девизне штедње коју су држављани бивших република СФРЈ и држављани Србије положили код банака са седиштем на нашој територији и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ - објашњавају аутори Фискалне стратегије. - Потенцијалне обавезе могу проистећи и из одлука Уставног суда по основу поднетих уставних жалби и одлука Европског суда за људска права по поднетим представкама радника некадашњих друштвених предузећа - неисплаћене зараде, доприноси за обавезно социјално осигурање, затезне камате...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

ЗАЈЕДНО ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА: Фондација Меридиан и српски клубови послали снажну поруку (ВИДЕО)