РОБОТИ У СРБИЈИ ПОМАЖУ У ЛЕЧЕЊУ ЉУДИ: Пројекат Електротехничког факултета и Института "Михајло Пупин" ускоро ће постати стварност

РОБОТ и човек као колеге, за машином у фабрици или док помажу болеснику да се опорави после можданог удара, слика је која ће ускоро постати реалност.

Фото Приватна архива

У лабораторији за роботику Електротехничког факултета млади научници, у оквиру пројекта Фонда за науку ForNextCobot, проучавају обрасце понашања људи које ће затим, помоћу посебних алгоритама, пренети на нову генерацију колаборативног робота. Половином следеће године, робот би требало да се нађе на "радном месту".

У разговору за "Новости" руководилац пројекта др Коста Јовановић, са Електротехничког факултета у Београду, каже да напредак технологије отвара могућност да човек и робот раде на истом послу и деле радни простор. Да би заједнички рад био ефикаснији, робот мора да зна на који начин човек планира кретање. Због тога се мере параметри који су доступни код човека, као што су мишићне активности и усклађеност покрета зглобова у односу на њих.

- Практично, ми проучавамо обрасце понашања човека, кога ће робот да замени или да заједнички рад учини ефикаснијим - каже др Јовановић.

- Пројекат Фонда за науку нам је омогућио да набавимо сензорски сет. На људе стављамо носиве сензоре, који мере ангажман рада мишића и покрете. Затим процењујемо како човек планира покрете са аспекта коконтракција антагонистичких мишићних група правећи компромисе између прецизности рада и безбедности интеракције са околином. Ако је активност мишића при покрету (контракција) већа, онда је и безбедност мања. За почетак смо рашчланили неке основне елементе покрета, као што су брзина, захтевана прецизност, оптерећење које треба да се савлада. На основу тих аспеката, гледамо како се планира покрет.

Јовановић истиче да ће нова генерација робота, осим сензорских информација, имати иновације на пољу начина на који изводи кретање, са становишта актуатора, односно мотора, који су одговорни за кретање. Данашњи роботи имају мотор, који за колико се окрене, толико помера зглоб, што није као код људи.

- Најједноставније је то објаснити на зглобу лакта, где имамо бицепс и трицепс - наводи наш саговорник.

Фото Приватна архива

- Осим за покретање зглоба лакта, они служе и да покрет буде више или мање крут што, у ствари, одређује безбедност и перформансе при покрету.

Како објашњава професор Јовановић, робот треба да разуме на који ће начин приступити решавању задатка. Важан изазов је процена крутости, пошто то није податак који је мерљив.

Потребно је израчунати оптерећење којем је рука изложена и померање руке као последицу тих одступања, а онда паметним алгоритмима извршити  процену крутости.

Он истиче да се годишње у свету инсталира око 400.000 робота само у индустрији. Са новим технологијама које се развијају на ЕТФ, роботи могу бити наши непосредни сарадници у индустрији, медицини и у кући, да на безбедан начин деле наше животно и радно окружење.

НАША РОБОТИКА БРЕНД У СВЕТУ

СРБИЈА је у роботици најпрепознатљивија у светских оквирима. Заслуга за то припада пионирима "Београдске школе роботике", 60-70-их година прошлог века, академицима Миомиру Вукобратовићу и Рајку Томовићу. Следећа је генерација академика Дејана Поповића, који се бавио медицинском роботиком, и професора Вељка Поткоњака, који је први увео курсеве роботике и иницирао окупљање садашње екипе младих научника.

- Захваљујући њима, када се појавимо на неким догађајима препознају нас - каже Јовановић.

- Тренутно, наша велика предност је у стручној и образованој радној снази. Код нас најбољи ученици уписују инжењерске факултете, а Електротехнички, Машински и Технички факултет у Новом Саду дају доста добру основу.

Лабораторију за роботику смо основали 2016. године уз велику помоћ привреде са којом интензивно сарађујемо. Све компаније које смо замолили да нам помогну савременом опремом кроз донације, одмах су изашле у сусрет. Само су питали шта треба, а опрема коју смо набавили није ни мало јефтина.

ПРОЈЕКАТ Наши млади научници испред Електротехничког факултета у Београду, Фото Приватна архива

Он истиче да је на глобалном нивоу проблем недостатка медицинског кадра. На неки начин треба компензовати недостатак радне снаге, која је скупа, па има економске рачунице зашто користити роботе.

- Опоравак од можданог удара зависи од брзине и интензитета рехабилитације, како би што пре повратио функције - наводи др Јовановић.

- Са једним физиотерапеутом и неколико робота, који су у интеракцији са пацијентом, на основу наших анализа моћи ћемо да пратимо опоравак. Знаћемо како здрав човек изводи покрете, а како пацијент после можданог удара и тако пратимо његов опоравак.

Пројекат је започео у јулу прошле године, а биће завршен половином следеће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације