Чадеж: Сарадњом великих и малих произвођача до одрживе пољопривреде

Безбедност, сигурност и снабдевање храном је постало европско али и глобално стратешко питање и зато ће Привредна комора Србије (ПКС) заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде радити на промени односа према коришћењу ресурса и начинима пољопривредне производње, кроз повезивање великих домаћих и регионалних компанија са малим газдинствима и њиховој дигиталној трансформацији и едукацији, истакао је Марко Чадеж, председник ПКС.

Фото: Бобан Ристић

Чадеж је на конференцији „Трансформација прехрамбених система“ у ПКС, рекао да је у питању тема која се не тиче само пољопривреде, већ и домаће и светске привреде.

„Када разговарамо о решењима и о томе како да конкурентније производимо и пратимо светске трендове, морамо да размишљамо како да променимо филозофију односа према ресурсима и начину производње“, истакао је Чадеж.

Фото: Бобан Ристић

ПКС жели да заједно са Министарством пољопривреде, и кроз мрежу регионалних привредних комора и асоцијацију привредних комора Западног Балкана, помогне у повезивању великих произвођача, њихово јаче укључивање у кооперације и пренос знања ка мањим произвођачима, рекао је Чадеж.

Према његовим речима, технологија ће у будућности представљати велики значај за успех у овом процесу и зато је Центар за дигиталну трансформацију (ЦДТ) ПКС већ подржао бројне компаније из прерађивачког, прехрамбеног и пољопривредног сектора.

„Наставићемо то да радимо у сарадњи са БиоСенс Институтом и другим институтима и да помажемо иновативне идеје и нове компаније, које на паметан начин креирају и улазе у ову трансформацију гледајући како да, не само буду иновативне, већ и да кроз коришћење роботике и internet of things система, допринесу регенеративној пољопривреди у примарној производњи“, поручио је Чадеж.

Фото: Бобан Ристић

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић је рекао да се пољопривреда у протеклим деценијама ослањала на интензивне методе које су донеле велике приносе али по цену деградације земљишта, биодиверзитета али и стабилности екосистема.

„Данас када смо сведоци драматичних климатских промена и ограничених ресурса у пољопривреди, морамо испитати своје методе и усмерити се ка одрживом и еколошки прихватљивом приступу пољопривреди. Регенеративна пољопривреда, као савремена али и традицијом утемељена пракса, представља један такав приступ“, истакао је Мартиновић.

Регенеративна пољопривреда, додаје, није само начин обнове деградираног земљишта, она је визија пољопрпривреде која ради у складу са природом, а не против ње.

Подсећа да је 9. октобра ове године Министарство формирало Радну групу која ће израдити документе Јавне политике за дугорочну регулацију и промоцију регенеративних метода у пољопривредној производњи.

У склопу конференције у организацији ФАО (Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација), Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и ПКС, одржана су и два панела посвећена регенеративној пољопривреди.

О регенеративној пољопривреди, као једном од начина да се одговори на глобалне изазове климатских промена, кризу снабедања храном и очување биодиверзитета, учесницима скупа говорио је у онлајн обраћању Набил Ганги, заменик регионалног представника за ФАО регионалне канцеларије за Европу и централну Азију.

Foto: Фото: Бобан Ристић

POGLEDAJ GALERIJU

На првом панелу „Улога регенаративне пољопривреде у трансформацији прехрамбених система“ учествовали су Владимир Јоковић, потпредседник Владе за економски систем и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе, Цветан Трипуновски, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Северне Македоније и Ливија Павићевић, државни секретар министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, док су на другом панелу „Примери код нас и у свету“ своја искуства поделили представници регионалних компанија, Милица Mилановић, менаџер корпоративних послова у компанији „Nestle“ и Јован Бугарчић, директор маркетинга у компанији „Imlek“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације