Додељене награде ПКС за 11 најбољих докторских дисертација

ПРИВРЕДНА комора Србије (ПКС) доделила је данас по 55. пут Годишње награде за најбоље докторске дисертације студентима факултета са оригиналним научним доприносима од изузетног значаја у одређеној научној области, а са директним или потенцијалним значајем за примену у привреди.

Фото: ПКС

За најбоље докторске дисертације за школску 2021/2022. конкурисалo је 30 радова са 18 факултета из четири универзитета, а награђено је укупно 11 радова из области електротехнике, грађевинарства, машинства, медицине, технологије, саобраћаја, фармације, електронике и економије.

Привредна комора Србије наставила је педесетпетогодишњу традицију Привредне коморе Београда у награђивању најбољих научних радова чија су решења примењива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Милош Јелић, директор Сектора за подршку чланству и систему РПК и ПК Београда, истакао је да Привредна комора Србије има посебну улогу у развоју привреде, која се огледа и у подршци младим докторандима и њиховим радовима који имају важну примену у подизању конкурентности привредних друштава у Србији.

Проф. др Владан Кузмановић, председник Жирија, указао је на изврсност пристиглих и одабраних радова и њихову примењивост у привреди. Нагласио је значај све већег броја универзитетских центара из којих долазе награђени радови као и да је све већа примена тих докторских дисертација у привреди.

- Немам дилему да ће и ове године докторске дисертације које су награђене наћи своју примену у привреди и да ће привреда и Србија од њих имати велику корист - рекао је Кузмановић.

Проф. др Мирослав Трајановић, државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, наводи да у Србији ради 19.700 истраживача и да се на факултетима у овом тренутку налази око 2.600 младих истраживача, док је на институтима око 2.200.

- То је нова, јака и велика снага која ће тек дати допринос, не само српској науци, него и иновативним производима и технологијама - поручио је Трајановић.

Државни секретар у Министарству просвете Ивица Радовић, поручио је да теорија не може без праксе али да једнако тако пракса не може без науке и теорије, те у том смислу истакао значај награђених радова који спајају најбоље из оба домена.

Академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ је указао да у Србији има неколико стотина награда из области културе док то није случај са наградама из науке. Такође, навео је да различита стратешка документа предвиђају да се годишње у Србији одбрани око 1.300 доктората, а да је прошле године одбрањено свега 609.

Проф. др Снежана Пајовић, директорка Института за нуклеарне науке „Винча“ рекла је да награда ПКС има вишеструк значај за добитнике мотивишући их да још дубље закораче у науку, док примена њихових радова подиже целокупан економски и друштвени просперитет државе.

Др Милован Ковач са Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, и један од добитника награде ПКС, указао је на значај признања али и институција и појединаца које препознају рад младих истраживача у Србији и изразио наду да ће резултати из  докторских дисертација наћи своју примену у пракси.

Основни критеријуми при оцењивању били су релевантност научног рада, објављивање у референтним међународним часописима и применљивост у привреди, са акцентом на допринос датог решења унапређењу у привреди.

Одлуку о најбољим радовима донео је стручни Жири који укључује реномиране професоре са факултета Универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

Награда за најбоље докторске дисертације додељује се од 1968. године.

За најбољу докторску дисертацију, Комисија је доделила 11 равноправних награда, а добитници су:

1.Др Милан Маринковић – „Анализа резултата радиофреквентне катетерске аблације атријалне фибрилације вођене тродимензионалним електроанатомским мапинг системом“, Медицински факултет, Универзитет у Београду.

2.Др Владимир Петровић – „Флексибилни кодер и декодер кодова са проверама парности мале густине“, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду.

3.Др Александра Ђорђевић – „Утицај девизних курсева на извоз земаља централне, источне и југоисточне Европе: Анализа на нивоу сектора“, Економски факултет, Универзитет у Београду.

4.Др Александар Димић – „Утицај облика профила и уходавања зубаца на површинску носивост цилиндричних зупчастих парова“, Машински факултет, Универзитет у Београду.

5.Др Роберт Љубичић – „Струјање у умирујућим базенима степенастих брзотока“, Грађевински факултет, Универзитет у Београду.

6.Др Маријана Пантовић Павловић – „In situ синтеза и карактеризација танких биокомпатибилних композитних превлака хидроксиапатит/пасивни оксид за потенцијалну употребу у медицини“, Београдски универзитет/ Мултидисциплинарне студије при Универзитету у Београду.

7.Др Михаил Васић – „Утицај геометрије елемената за дистрибуцију ваздуха на експанзију ваздушног млаза у системима мешајуће вентилације“, Машински факултет, Универзитет у Београду.

8.Др Милован Ковач – „Моделирање одрживих система логистике“, Саобраћајни факултет, Универзитет у Београду.

9.Др Душан Ружић – „Рационални дизајн, синтеза и in vitro испитивања селективних инхибитора хистон деацетилазе 6“, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду.

10.Др Александар Миленковић – „Унапређење концепта медицинских информационих система у циљу смањења ефеката и последица епидемија и пандемија“, Електронски факултет, Универзитет у Нишу.

11.Др Вања Влајков – „Развој технологије производње агенаса биолошке контроле токсигених изолата рода aspergilllus“, Технолошки факултет, Универзитет у Новом Саду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације