ОБНАВЉАМО ПРИВРЕДНЕ ВЕЗЕ СА РУМУНИЈОМ: Пословни форум 13. априла у Привредној комори Србије

ПОСЛОВНИ форум Србија - Румунија који се одржава 13. априла у Привредној комори Србије, добра је прилика да се сарадња оживи, потпишу нови споразуми и обнове контакти између српских и румунских компанија, наводи Марија Сепи, руководилац Центра за Европу Привредне коморе Србије. За обнављање привредних веза важни су инфраструктурни пројекти - изградња брзе саобраћајнице Темишвар-Панчево, обнова железнице, ефикасније коришћење пловног пута Дунава, а посебно, енергетско повезивање двеју земаља, указује амбасадорка Румуније у Србији Силвиа Давидоју (Давидоиоу).

Фото: ПКС

Србија је 7. трговински партнер Румуније ван ЕУ, налази се на 5. месту по извозу у Румунију и на 8. месту по увозу. У периоду између 2015. и 2022. године билатерална трговина се више него удвостручила на скоро 2,6 милијарди евра, упркос привременим застојима изазваним пандемијом.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, у 2022. години укупна спољнотрговинска размена у роби са Румунијом износила је 2,3 милијарде евра, од којих је извоз вредео 1.2 милијарде евра, док је увоз износио 1.07 милијарди евра и повећан је за 27 процената у односу на 2021. годину. Остварен је суфицит у висини од 141.3 милиона евра, а покривеност увоза извозом износила је 113.2 процената. Румунија је у 2022. години била наш 7. спољнотрговински партнер, а пето извозно тржиште - после Немачке, БиХ, Италије и Мађарске.

Румунија и Србија представљају регионалне моделе за сарадњу у различитим областима, али смо пионири када је у питању енергетика, истакла је Давидоју. Пример је изградња и заједнички рад „Гвоздених капија I i II“. Та два импресивна пројекта савршено описују огроман потенцијал који наше две земље имају у билатералној сарадњи у енергетици.

- Велику прилику за наше компаније видимо и у најављеним изменама Закона о коришћењу обновљивих извора енергије и намерама Владе Србије да у априлу 2023. године, након доношења измена, распише јавни позив за ветроелектране. Ми, као амбасада, снажно подстичемо румунске компаније, за које морам да кажем да већ имају драгоцено искуство у развоју ветропаркова у нашој земљи, да пажљивије сагледају велики потенцијал српског тржишта - истакла је амбасадорка.

Као држава чланица Европске уније, Румунија пружа велике могућности, осма је по величини и шеста по броју становника у ЕУ. Има здраву економију, подржану од државе, конкурентан порески систем, ниску паушалну  пореску стопу, ПДВ и порез на доходак, као и ослобађање од пореза на реинвестирану добит, указала је амбасадорка. Влада Румуније недавно је основала нову агенцију за инвестиције и спољну трговину како би подржала компаније у најранијим фазама инвестирања. Подаци Централне банке показују да су прошле године стране директне инвестиције у Румунији достигле рекордних 10.7 милијарди евра, а очекује се да ће ове године достићи 15 милијарди евра.

Убрзани развој обновљивих извора енегрије подстакла је енергетска криза.

Румунија се налази на 10. месту међу 132 земље по извозу ИКТ услуга, а велике светске компаније отварају центре за истраживање и развој, пословне услуге и развој прилагођених софтвера.

Што се тиче пољопривреде, Румунија је била највећи извозник кукуруза, други највећи извозник пшенице у ЕУ, а у 2021. години била је највећи произвођач сунцокрета у ЕУ. Пољопривредни сектор има потенцијал за раст кроз дигитализацију и примену најновијих технологија у механизацији.

Ту је и најзначајнији излаз на Црно море преко луке Констанца која скраћује за шест дана поморски транспорт робе из Азије и то је конкурентска предност у односу на друге велике европске луке, навела је амбасадорка.

Када су у питању румунске инвестиције у Србији, Румунија је на 24. месту највећих страних инвеститора у Србији са уложених 173,1 милиона евра у периоду 2010-2021. Једна од највећих инвестиција је фабрика термоизолационих панела TeraSteel у Лесковцу која нуди комплетна решења за индустријске конструкције по највишим стандардима.

- Према нашим информацијама, румунски Уради сам малопродајни ланац, Дедеман, испитује могућност уласка на тржиште Србије. Компанија је већ регистровала веб домен у Србији - најавила је Силвиа Давидоиу.

У оквиру Business Process Outsourcing (BPO) - румунски Валорис отворио је центар у Београду у мају 2022. године, а компанија Eurorail Logistics д.о.о. Београд је члан румунске компаније Grampet group.  

Румунски Feroviar Group (GFR) имплементирао је прошле године Бенто управљање мобилним уређајима, који је развила истоимена румунска софтверска фирма. Решење дигитализује GFR операције за централизовано управљање мобилним уређајима додељеним управљачком кадру и документима.

Српски стартап за аутоматизацију креативних огласа Hunch прикупио је 4 милиона евра у једној рунди коју је водио VC fond Catalist Romania, једна од водећих компанија за ризични капитал у Румунији, уз подршку 3TS Capital Partners, заједно са суинвеститорима Euroventures, North Base Media, SeedBlink и South Central Ventures.

Списак инвеститора, како наводи амбасадорка Румуније у Србији, могао би се  наставити румунским произвођачем чоколаде Kandia Dulce који се проширио на српско тржиште куповином локалног произвођача чоколаде и многим другим компанијама.

На плану прекограничне сарадње, Програм Interreg IPA Румунија-Србија (2021-2027) наставља финансирање прекограничне сарадње у румунско-српском пограничном подручју, кроз Инструмент претприступне помоћи (IPA III), уз подршку Европске уније и влада двеју држава, са укупним буџетом од 87.725.681 евра.

Привредну делегацију Румуније чини тридесет компанија из сектора грађевине, ИКТ, текстила, енергетике и транспорта из неколико региона. Председници привредних комора Марко Чадеж и Михаи Дарабан размотриће   питања од значаја за унапређење економске сарадње две земље, пре свега у области трговинске размене,  енергетике, саобраћаја, туризма и прекограничне сарадње.

У Србији је регистровано 197 активних привредних субјеката чији су већински власници државЉани Румуније. Највећи број послује у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила – 66; административних и помоћних услужних  делатности – 30 и стручних, научних, иновационих и техничких делатности – 18.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације