КОВИД И ПСИХИЧКО СТАЊЕ НАЦИЈЕ: Ментално здравље треба сачувати и у кризним ситуацијама

ВЕЋИНА људи је навикла да брине о другима, али не и о себи

Фото Архива

Kaко сачувати ментално здравље у кризним ситуацијама?

У последњих 18 месеци, од када је званично наступила пандемија вируса корона, верујем да не постоји особа на читавом свету која није осетила страх и забринутост: за живот, свој и својих најближих, за егзистенцију, за посао, за будућност.

,,Да ли ће нас поново затварати?’’,  ,,Хоће ли школе, факултети и фирме прећи на online/remote начин функционисања?’’, само су нека од питања која се могу чути скоро сваки дан. Нажалост, нико не зна са сигурношћу шта ће се догодити ове зиме због пандемије, али док не прође, веома је важно да будемо свесни да морамо да чувамо наше ментално здравље да бисмо били способни за сваки аспект живота – породицу, пријатеље, посао.

Како пословни и приватни проблеми утичу на ментално здравље?

Већина особа се осећа као у зачараном кругу из ког нема изласка. Приватни (породични) и здравствени проблеми покрећу непријатне емоције, попут страха и туге. Како би могли да функционишу, већина је одлучила да те емоције потисне, да их не подели са другима, и да поверује да мора да буде јака особа како би све било добро. Те потиснуте емоције нас не напуштају, где год да одемо и с ким год да смо. Оне су увек са нама. Па чак  кад одемо на посао или кад радимо од куће. Вероватно ће се оне у једном моменту одразити на нашу пословну ефикасност и довести до burnout-a (прегоревања), незадовљства на послу, изазвати конфликте, или чак досаду. 

Са друге стране, неке особе су потражиле помоћ психолога или психотерапеута због осећаја безвредности, беспомоћности, осећаја да су се заглавили и не могу да закораче даље.

Губитак посла, смањење прихода, неизвесност да ли ће посао стати, ново пословно окружење или  захтеви послодавца, утицали су на њихово ментално здравље, па самим тим и на њихов однос са члановима породице. Када немамо контролу над нашим послом и кад наши планови, приходи и пословни успеси зависе од непредвидиве глобалне пандемије, најчешће се појављује страх од егзистенције. Како ћемо преживети или обезбедити породици и деци оно најосновније? Потискивање страха и веровање да смо беспомоћни, може проузроковати повлачење из међуљудских односа, па чак и депресију.

Како да пружите себи па онда и другима подршку у кризним моментима?

У кризним ситуацијама неки људи често ставе себе на последње место. Мање спавају, а више брину.  Тешко је имати позитивне мисли, када вести, друштвене мреже, а можда и чланови породице и пријатељи говоре само негативно. Брига о себи је важна, понекад и најтежа за одржавање менталног здравља. Већина људи је навикла да брине о другима, али не и о себи.  Физичка активност, вежбе дисања, креативне активности (цртање, писање, баштованство, кување, хеклање, израда предмета од дрвета, слагање слагалице….) су само неке од активности које могу да нас опусте.

Брига о себи може да вас припреми да боље бринете о другима. Социјална дистанца и рад од куће током пандемије, проузроковали су код неких људи повлачење из међуљудских односа.

Постоји неколико начина како можете да пружите помоћ и подршку блиским људима из приватног и пословног окружења: слушање - не прекидајте их док причају о проблемима и страховима; разумевање - разумите њихове емоције и понашања; постављање питања -   само уколико вам нешто није јасно;  подршка - пружите подршку која  њима прија, а не коју ви сматрате да је потребна, и подстакните идеју о професионалној подршци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације