ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА ВИШЕ ОД 15.000 СРПСКИХ ЈУНАКА: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
"А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз."
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно након рата 1919. године, описао погибију капетана Драгутина П. Стефановића на Ветернику августа 1916.
ПОШТОВАЊЕ
- У ову споменицу нису ушла имена 71.000 војника и старешина које смо изгубили 1912. и 1913. а то је чинило 31,55 одсто оперативног састава војске. Само током пегавца 1915. уочи Макензенове офанзиве Србија је остала без најамање 127.000 цивила и војника. Уследила је Албанија и повлачење. У 1914. и 1915. Србија је изгубила 1.050.000 људи или четвртину популације. Ова књига је направљена да се то не заборави - објашњава професор.
Пуковник проф. Милоје Пршић, најугледнији српски војни архивиста, овај некролог мајора Саве Витомировића одабрао је за "слику једног времена" у коме је Србија, сва крвава и у завојима након Првог светског рата, пописивала своје пале јунаке.
Објашњава, за "Новости", да је то био период првих пет година након Великог рата и додаје да су након тога "политички ентузијазам" и интересовање да се жртве, цивилне и војне, попишу за сва времена - у Краљевини три народа нагло спласнули.
Споменица за 15.819 палих српских старешина у Првом светском рату, коју је Милоје Пршић са сарадницима из архива направио 100 година касније, први је овакав "споменик палима" направљен код нас.
- Нису пописани сви погинули, али велика већина јесте - говори Пршић.
- Ову књигу сам замислио као прву "јавку" српских бесмртника и очекујем да ће бити "дописана". Уз имена официра и подофицира налази се и неколико реченица како и где су пали јунаци за отаџбину.
ОФИЦИР И ИСТОРИЧАР
ДР Милоје Пршић, сем војних школа, завршио је историју и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Био је начелник Војноисторијског института, начелник Катедре за војну историју и закратко после 5. октобра именован је за човека за сарадњу са Хашким трибуналом. Због "сарадње" Борис Тадић га је сменио, пензионисао и оставио без чина генерала. Раније је био секретар Међународне комисије за упоредну војну историју и уредник еминентног међународног часописа на енглеском "Ревија међународне војне историје". Дуго година уређивао је "Војноисторијски гласник."
У састављању списка погинулих и умрлих старешина непосредно после рата, коришћени су архиви Српске војске и Војске Краљевине Југославије и целокупни архив Војноисторијског института. Само теренски рад провере је трајао пуних осам година.
- То је искуство које које мора да доживи сваки човек који се бави историјом.
Од округа до округа, практично од цркве до цркве широм републике, листане су књиге и поређена имена палих јунака.
Нема "дуплих" хероја, али сигурно има неуписаних - каже Пршић.
- Тек као "историчар у годинама", видео сам књиге споменице мртвим јунацима руком писане у селима Србије. Ко то није видео, не може да разуме са којом љубави и пожртвовањем је српски војник бранио отаџбину.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЋЕ МАЛА ГРОБЉА: Шведска у страху од рата, ужурбано спремају нова гробна места - план за укопавање ПОЛА МИЛИОНА људи
ВИШЕ од пет милиона шведских домова примило је у новембру брошуру под насловом „Ако дође до кризе или рата” (на шведском: Om krisen eller kriget kommer) у којој се грађанима нуде детаљни савети како сопствено домаћинство да припреме за ратно стање, пандемију, екстремне временске прилике и свеобухватни кибернетички напад који би пореметио темељне функције друштва.
17. 12. 2024. у 08:56 >> 09:29
Коментари (2)