ОВО СУ ХЕРОЈИ КОЈИ СУ НАМ ЧУВАЛИ ЖИВОТЕ, А РИЗИКОВАЛИ СВОЈЕ: "Новости" после затварања ковид-болнице у "Штарк арени" (ФОТО/ВИДЕО)

ПОНОСАН сам што сам био вођа медицинске екипе. Сваки члан особља дао је немерљив допринос својом професионалношћу, стручношћу и људским односом према сваком пацијенту. По томе ће "Арена" бити позната и дуго ће бити у сећању оних који су овде залечени.

Фото Ж. Кнежевић

Са сузама среће су се од нас растајали, а утиске су остављали на привременим зидовима. Ово је за мене велико искуство, као за човека, лекара и официра. У мом срцу остаће забележени дани када смо показали највише из себе.

Овако, за "Новости", прича пуковник др Предраг Богдановић, који је у битке са короном водио и лекаре и пацијенте привремене ковид-болнице "Арена". До победе. Он је ипак опрезан, па каже: "Ако се тако може рећи". У петак су испраћени последњи пацијенти, њих 14, на даљи лекарски надзор у ковид-центар у Батајници, а 23 отишло је кући. Како каже, са свима се поздравио, али није могао да их испрати, јер ко је још видео официра у сузама.

- У петак нам је био најтежи дан - прича нам главна сестра Слађана Бошковић.

- Чини се као да се све десило на брзину, иако смо се спремали за затварање. Наши пацијенти овде су имали велику сигурност, у петак им је требало рећи да одлазе. Плакали су они, плакали смо и ми испод опреме.

У "Штарк арени" остали су кревети, да подсете на тешке и мукотрпне дане, неискоришћена опрема, која ће се одатле износити у шлеперима. Остао је и део живота свих који су скоро годину дана провели у скафандеру. Јуче су дошли у "цивилу", изненадивши једни друге изгледом. Нема болесних, и тек сада могу да признају да их је био страх. Од непознатог вируса. Од рата који морају да добију. Од прве реанимације, када су спасли живот оставши у голој води испод слојева заштитне опреме. А деловали су хладнокрвно.

Foto: Фото Ж. Кнежевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Укупно је 5.400 пацијената прошло кроз "Арену". За разлику од првог таласа, од јула до почетка септембра, када су клиничке слике биле благе, од краја октобра па све до 21. маја пацијенти су били у средњем и средње тешком стању. Многи су били животно угрожени и помогли смо им, а мање од десет одсто људи преместили смо на одељења интензивне неге у друге ковид-центре. Нажалост, имамо и изгубљене животе, услед срчаних застоја и придружених болести, и они су углавном преминули у сну - каже Богдановић.

Медицинари под кровом "Арене" располагали су свим лековима и примењивали су најозбиљније терапије. Имали су храбрости и знања да пруже исто лечење као било која друга ковид-болница у земљу и иностранству. Овај здравствени центар радио је као кошница - без слободног дана, викенда и празника. Основа успеха јесу тимски рад и мултидисциплинарни приступ болеснима.

- Последњи дан рада болнице једнако је тежак био као и када смо први пут ушли у "Арену" - искрен је пуковник др Радивоје Анђелковић, који је заједно са директором Завода "Железнице Србије" Владом Батножићем осмислио концепт привремене болнице, прво на Сајму, па у "Арени".

- Рутина је најгора. Када сви мисле да је готово, праве се грешке. Нама се то у петак није догодило. Остаје нам неки осећај празнине, чудно је. Сродили смо се сви, јер смо више времена провели овде него код куће.

Екипа лекара и медицинских сестара је у потпуно "цивилној атмосфери", када нема разлике ко је у смени у скафандеру, а ко је из њега после четири сата изашао, јуче је покушала да сабере утиске. Много су тога прошли заједно, делили су личне приче и проблеме. Туговали су сви заједно када би неко од њима блиских људи изгубио битку са ковидом. Свако од тих људи моћи ће да се похвали да има пријатеља у сваком Дому здравља. А неки од њих кажу да је то и више од пријатељства.

- Задовољство ми је што сам непрекидно седам месеци био део овог колектива - искрен је интерниста Дома здравља "Раковица" др Александар Јанковић.

- И поред страха све смо превазишли и много научили. Сви смо се трудили да обавимо велики посао. Када се разиђемо биће нам необично. Најважније је било када пацијент одлази кући и захвали се.

Тада смо знали да смо успели.

А Видоје Крсмановић, волонтер и један од најмлађих у тиму, био је, кажу старији, маскота.

Скромни младић стидљиво је за "Новости" рекао шта је њему значио боравак у привременој ковид-болници последњих месеци:

- Ово је најфеноменалније искуство које сам могао да доживим и пружило ми је бесконачно знање. Помоћи ће ми да постанем добар човек, јер је то предуслов да будем добар лекар.

Овај студент медицине изгубио је оца. У "Арени" су све учинили да му помогну, међутим, његово стање захтевало је интензивну негу. Прво је био на Инфективној клиници, па на респиратору у КБЦ "Драгиша Мишовић". Одатле је отишао на последње путовање. Упркос личном болу, овај младић наставио је да помаже. Колеге су га пригрлиле као рођено дете и млађег брата. У шали су често знали да кажу: "Када се све могућности исцрпе, остаје Видоје".

Та крилатица остаће да живи и кад се "Арена" врати својој намени. Баш као и ова посебна пријатељства.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације