МОСТУ УСРЕД СРБИЈЕ ИМЕ ПО ОСМАНСКОМ ОСВАЈАЧУ ИЗ 15. ВЕКА: Коме је у интересу да завади народ који вековима живи заједно?

МОСТОВИ спајају обале и људе, али једна ћуприја на Лиму прети да их раздвоји.

Фото А. Ровчанин

У пријепољском насељу Шарампово, на самом улазу у град, приводи се крају реконструкција моста који је кроз векове у многобројним ратовима, па и у плављењима Лима, више пута био рушен и обнављан. Мада никада није имао статус споменика културе, а обнову изводи конзорцијум фирми "Нови Пазар путеви", "Јединство Севојно" и "Путеви Ужице", напрасно је добио назив - Фатихов мост, по султану Мехмеду Фатиху, познатијем као Мехмед II Освајач, из 15. века, што је изазвало незадовољство једног дела грађана.

Стари Пријепољци, бошњачке и српске националности, за које је то одувек био Шарамповски или Камени мост, питају се откуд Фатихова ћуприја у њиховом граду. Страхују да је некоме у интересу да се узнемири и завади народ који је вековима живео заједно. Додатну забуну унео је предлог Бошњачког националног вијећа из Новог Пазара председнику Општине Пријепоље Владимиру Бабићу да се камена плоча, "једини артефакт и знамење које сведочи вишевековном трајању, угради у Фатихов мост у Шарампову, чиме би на значају добило не само то насеље, већ и цело Пријепоље". Реч је о каменој плочи на османском језику, коју је пре стотинак година пронашао Мурат Абдагић и касније узидао у своју кућу. Текст у преводу на наш језик (преводилац Несиб Пепић) гласи: "Овај мост је саграђен у време султана Мехмед Хана 1908. године".

"Новости" су од Бошњачког националног вијећа тражиле појашњење захтева везаног за Фатихову ћуприју, али одговор до данас нисмо добили.

- Обраћање Бошњачког националног вијећа у најмању руку изазива чуђење код свих добронамерних људи - каже историчар др Славенко Терзић, за "Новости".

ИСТОРИЈА Вековима спајао обале Лима, Фото Приватна архива

- Логично је питање какве везе имају данашњи муслимани Рашке области са наслеђем освајача Цариграда или претпоследњег турског султана Мехмеда V Решада и у каквој вези стоје са османском државном идејом и османским наслеђем на простору Србије. Очекивало би се да брину о сопственом културном наслеђу, укључујући и наслеђе православних Срба са којима вековима живе заједно и највећим делом потичу из истог корена.

Терзића још више забрињава проглашавање моста који је ту постојао вероватно откад постоји и река Лим за "Фатихов мост". Он подсећа да постоји велики Фатихов мост у Истанбулу, по султану освајачу Цариграда.

- "Фатихов мост" у преводу значи "Освајачев мост" - објашњава Терзић.

- Султан Мехмед V Решад био је син султана Абдула Меџида I и млађи брат Абдула Хамида II, а устоличен је за султана 27. априла 1909. године. Почетком новембра 1914. године, дакле на почетку Првог светског рата, Шејх ал Ислам је у његово име, као халифе - верског поглавара свих муслимана - издао фетву којом је позвао све муслимане на џихад, свети рат против "крвних непријатеља ислама" - "Русије, Енглеске, Француске, Србије и њихових савезника". Заиста, откуд "Фатих" у Пријепољу 2021. године? Да ли је пут реосманизације Пријепоља и Рашке области - пут за боље разумевање са својим комшијама друге вере? Није! Уместо тражења свега онога што спаја народ, а тога има много, призива се Фатих - освајач - из 15. века!

Др Славенко Терзић, Фото: istorijsk institut Beograd SANU

Управо у његово време спаљена је Милешева, први пут, 1459. године, да би у 18. и 19. веку више од једног века била разорена и запуштена! Као и скоро сви православни српски манастири у том крају!

Док већина грађана са нестрпљењем ишчекује да се мост у Шарампову оспособи јер би се тиме решио проблем велике гужве у саобраћају, пријепољски хоџа др Надир Дацић се залаже да се камена плоча врати тамо где је некад била. А где је тачно била, ако је била, сачувано је вероватно у истанбулском и бечком архиву.

- Моја идеја је да се та плоча поново узида у мост, а нека архитекте и археолози одреде где јој је место. Сигуран сам да би тиме и насеље Шарампово и Пријепоље добили на значају - говори нам хоџа.

- А мост нека зове ко како хоће. Писао сам о њему, имам податке о њему, и за мене је то - Фатихов мост. Имам оригинална документа из Турског државног архива у Истанбулу у коме се помиње као Фатихов мост.

Поједини историчари указују на то да не постоје историјски докази о постојању Фатиховог моста, осим да је турски путописац Евлија Челебија у путопису из 1664. године написао да се "приходи од кирија", задужбина Ибрахим-паше, троше за његово одржавање. Притом, тврде они, Челебија није описао где се тачно налазио мост који је два века раније подигао Фатих.

Подсећајући да је ту било срце српске средњовековне државе, питају да ли је могуће да су Немањићи чекали да дође Фатих из Азије да направи мост преко Лима.

- Мост на Лиму први пут се у писаним документима помиње у дубровачким уговорима 1413. године - каже хоџа Надир.

- У попису херцеговачког санџака за вилајет Пријепоље из 1485. године наводи се да је заједница од 11 хришћана била задужена за одржавање моста на Лиму који је подигао Мехмед Фатих. Кроз богату историју, он се помиње и непуна два века касније, у запису о дрвеном мосту који је чувала турска војска.

Касније, 1886. године, на том месту подигнут је нови мост, чији су стубови били од камена, а његова ширина је била толика да су се на њему могла мимоићи двоја кола:

- Десет година касније поново га односи река Лим. Mост је служио све до 1908. године, када почиње изградња новог на истом месту, само на другим кулама... Оштећен је 1943. у чувеној пријепољској бици, а уништен приликом савезничког бомбардовања следеће године.

Обновљен је 1948. године, када су на постојеће камене куле из 1908. године, нешто смањене висине, уграђене десетине тона бетона и челика, изграђена бетонска ограда и тротоар за пешаке. Садашњи облик мост је добио ове године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације