Друштво

БИЋЕ ХРАНА ЗДРАВИЈА ЈЕР ЈЕ ЧУВА БАКТЕРИЈА! Пројекат Биолошког факултета за смањење употребе пестицида у пољопривреди

Бранка Борисављевић

23. 05. 2021. у 10:20

ЗА трећину мање хемијских препарата у предсетвеном храњењу биљака и припреми земљишта, као и повећање приноса до десет одсто, уз помоћ добрих бактерија које ће заштитити усеве, циљ је пројекта на коме ради истраживачки тим Биолошког факултета Универзитета у Београду.

БИЋЕ ХРАНА ЗДРАВИЈА ЈЕР ЈЕ ЧУВА БАКТЕРИЈА! Пројекат Биолошког факултета за смањење употребе пестицида у пољопривреди

Смањење коришћења пестицида и вештачких ђубрива у третирању засада представља дугорочан процес који укључује улагања како државе, тако и приватног сектора. Због тога се може очекивати да се, с временом, употреба хемијских препарата преполови, а приноси увећају и више од десет одсто. У прављењу биођубрива и биопестицида, наши биолози већ увелико сарађују са Институтом за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту, као и с две италијанске и једном домаћом биотехнолошком компанијом.

У разговору за "Новости" др Ђорђе Фира, професор на Биолошком факултету, открива да се у природној средини из узорака земљишта из Србије, биљног материјала и других могућих извора, изолују одговарајући бактеријски сојеви, који имају позитиван ефекат на раст биљака, уз истовремено спречавање развоја и елиминисање биљних патогена.

- Патогене бактерије и гљиве као и штеточине нападају биљке и изазивају штету на усевима - наводи он.

- Трудимо се да пронађемо добре бактерије, које елиминишу биљне патогене и на тај начин штите биљке. Поред тога, третманом семена добрим бактеријама, пре сетве, добија се повећање раста и приноса. У овом моменту, истраживања су фокусирана на најзначајније биљне културе, пре свега кукуруз, пшеницу и поврће. За одређене делове пројекта имамо сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду.

ШАНСА У БИОТЕХНОЛОГИЈИ

- Улагање у биотехнологију је шанса за сиромашније земље, које су у развоју - објашњава др Фира. У Бразилу је, рецимо, држава циљано ушла у развој биотехнологије, како би се побољшала пољопривреда и повећала производња хране. У зависности од пољопривредне културе, за сваки долар који су уложили у истраживачке институте и мале станице које имају директне контакте са фармерима, после неколико година профит се кретао од један према 16 до један према 70. Тако је Бразил од увозника постао један од највећих извозника хране.

Др Фира истиче да тим биолога за компаније са којима сарађују развија одговарујће формулације за третман семена или биљака, које би се примењивале на њивама. Ове активности укључују успостављање директне сарадње са привредом, али су им просторни и лабораторијски капацитети ограничени.

- Ускоро ћемо потписати уговор са домаћом биотехнолошком компанијом за развој препарата за третман шећерне репе - каже др Ивица Димкић, виши научни сарадник на Биолошком факултету.

- Србија је највећи произвођач у југоисточној Европи, па је за њих од изузетног значаја побољшање приноса и да, коришћењем сојева за биолошку контролу, за трећину смање употребу хемијских средстава. То би имало поред економских ефеката, позитиван утицај и на екологију и здравље људи.

Професор Фира истиче да је циљ ових пројеката изоловање корисних бактеријских сојева из узорака земљишта и биљног материјала из региона у нашој земљи, с обзиром на то да аутохотни сојеви представљају карактеристичну микрофлору овог поднебља. На нашем тржишту се могу наћи и препарати базирани на бактеријским сојевима увезеним из других земаља.

ОПАСНИЈИ И ЕФИКАСНИЈИ

- ЧУВЕНИ пестицид ДДТ био је ефикасан, али и тешко разградив у природи - наводи др Димкић.

- Овај препарат је у Америци и већини развијених земаља забрањен још шездесетих и седамдесетих година, код нас осамдесетих.

Професор Фира истиче да су пестициди који су опаснији и шкодљивији за људе у многим случајевима веома ефикасни. Нека средства су забрањена у Европи и код нас, али се још могу набавити на нелегалне начине.

- Поступак је у овом случају много лакши, с обзиром на то да не укључује прикупљање биолошких узорака, изоловање бактерија и њихову молекуларну карактеризацију - наводи др Фира.

- Сваки сој који се користи мора бити карактерисан на молекуларном нивоу, коришћењем одговарајућих метода ДНК анализе, да би се тачно утврдило која је бактеријска врста у питању, као и то да нема штетних ефеката на здравље људи и животиња. Дешавало се да се на нашем тржишту појаве препарати који не садрже микроорганизме наведене у декларацији производа, и да њихова примена не даје жељене ефекте.

Истраживачки тим са Биолошког факултета је конкурисао и на позив за финансирање пројеката од Фонда за иновације Републике Србије. Циљ је добијање препарата који ће бити комбинација добрих бактерија, активног угља и биолошки генерисаног компоста. Овај препарат би требало да има још већи ефекат на биљке у смислу побољашања раста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 44

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09